субота, 17. септембар. 2011. 19:09

Gajene životinje predstavljaju značajan deo sistema organski zdrave poljoprivrede iz sledećeih razloga:

• Živoinje igraju važnu ulogu u zaokruživanju hranidbenog ciklusa

• Proizvod životinjskog porekla, stajsko đubrivo, je glavni izvor organskih supstanci (materija) i kao takvo je od posebnog značaja za plodnost zemljišta

• Određene životinjske vrste (ovce, koze i neke druge) mogu se gajiti na onim terenima (oblastima) koji nisu pogodni za gajenje žitarica ili drugih poljoprivrednih kultura,

• Gajenje biljnih kultura koje se koriste kao stočna hrana je dobar način da se izbegne tesna rotacija kultura, pa su zbog toga životinje od koristi u pogledu diversifikacije i uravnoteženja poljoprivrednog sistema.

S druge strane, pretvaranje biljnih belančevina i energije u životijnske belančevine i energije korišćenjem za ishranu životinja, generalno dovodi do gubitka tokom konverzije u organizmu. Iz ovih razloga je potrebno ostvariti ravnotežu između biljne proizvodnje za ljudsku i stočnu ishranu na koju utiču lokalni uslovi. Zato je neophodno maksimalno korišćenje nusproizvoda organski zdrave industrije za preradu hrane.

Tehnike upravljanja koje koristi organsko stočarstvo moraju da budu regulisane psihološkim i osnovnim etiološkim potrebama stoke, što u principu podrazumeva i posebne uslove. Naime, kada je reč o primeni i korišćenju tehnika u proizvodnim nivoima i brzini prirasta, one moraju da budu usmerene ka dobrom zdravlju životinja, i obezbeđenju razumnog ponašanja prema životinjama.

Ciljevi u oblasti gajenja životinja treba da budu razumni proizvodni nivoi (optimalna prizvodnja, neforsirana), ali da budu prilagođeni uslovima dugovečnosti i kvaliteta životinjskih proizvoda. Zato je potrebno odabrati rase koje su lako prilagodljive lokalnim uslovima nege i držanja. Takođe je pri izboru rase za gajenje, potrebno razmotriti značaj genetske raznovrsnosti, kako bi se maksimalno izbegla genetska erozija. S druge strane, na farmi ne bi trebalo primenjivati one metode koje funkcionisanje na farmi čine zavisnim od visoke tehnologije za koju su potrebna velika sredstva, a čiji se dugorični rezultati ne mogu proceniti. To znači da tehnike transfera embriona i neke druge nisu dozvoljene.

Smeštaj i nega životinja

Organsko stočarstvo zahteva posebne uslove kako u pogledu korišćenja građevinskog materijala za gradnju objekata (zidovi,pod, ograde i sl.), tako i broja životinja (grla) u objektu, odnosno grupi. Jednom rečju materijal za gradnju objekta mora da zadovolji sve zahteve za bezbedno držanje i ponašanje životinja, a grupe treba prilagoditi tako da se životinje mogu slobodno kretati, da ne uznemiravaju jedna drugu i da u svako vreme bez ikakvih ograničenja i smetnji životinja slobodno može da koristi vodu i hranu.

Na tabelama dat je pregled dozvoljenih minimalnih površina za uzgoj po jednoj životinji kod različitih vrsta i kategorija. Iz podataka se jasno vidi da su normativi dati za pojedine vrste i kategorije, u zavisnosti od telesne mase, a odnose se na unutrašnju površinu objekta, kao i na spoljašnju površinu (površinu za kretanje grla, ne uključujući pašnjak).

Pored prostora za životinje, objekat mora da ispuni i posebne uslove za cirkulaciju dovoljno svežeg vazduha i prirodne svetlosti u zavisnosti od potreba životinja. Jednom rečju, u ovom pogledu, objekte treba tako graditi da se u znatnoj meri približavaju prirodnim uslovima gajenja.

Standardima se posebno potencira veličina prostora za ležanje i/ili odmor, koji mora da bude u skladu sa potrebama životine. Pored smeštajnog prostora, potrebno je obezbediti i prirodni materijal za ležanje (ovce, koze, svinje, goveda). Poređenjem navedenih normativa po jednom grlu, sa konvencionalnim gajenjem, veći su ili zahtevniji u proseku za više od 100 %. Takođe se posebno ističe da treba izbegavati građevinski materijal koji može da ima potencijalno toksične efekte i ne bi ga trebalo podvrgavati potencijalno toksičnim konzervansima i bojama za drvo, itd.

Veličina stada na farmi, kao i broj grla u grupnom boksu, ne sme da ima negativnog uticaja na navike u ponašanju jedinki. Svim životinjama treba da bude obezbeđen pristup svežem vazduhu i ispaši kada se to odnosi na vrstu životinja i godišnje doba, što treba da bude precizirano od strane organizacije koja izdaje sertifi kat, koja može da dopusti izuzetke u pojedinim slučajevima, kao što su:

• trajniji smeštaj predstavlja tradiciju i

• konkretna struktura farme sprečava takav pristup.

Međutim, za svako pojedinačno preduzeće potrebno je utvrditi vremensko ograničenje. Organizacija je u obavezi da se pridržava ovih uputstava. Takođe, oragnizacija koja izdaje sertifikat mora da utvrdi preciznije standarde za smeštaj i negu prilagođenu maksimalnim uslovima, tj. minimalnu veličinu smeštajnih kapaciteta, potrebe u pogledu slobodnog prostora za kretanje, itd. Ako je potrebno da se dnevno svetlo produžava veštačkim, to ne sme da se pretvori u dan duži od 16 časova i ne sme da se okonča periodom zamračenja.

Mutacije

Organska proizvodnja ne dozvoljava primenu i korišćenje (može se slobodno reći) nekih tradicionalnih tehnika u konvenconalnom gajenju životinja. Naime, zabranjuje sečenje repa, kastriranje, sečenje zuba, sečenje rogova, paljenje krila i druge slične fizičke mutacije. Međutim, organizacije koje izdaju sertifikate mogu da dozvole i neke izuzetke u ovom pogledu,kao što su:

• kastriranje prasadi i mladih bikova i

• sečenje repa kod jagnjadi radi sprečavanja mijase.

Pored navedenih izuzetaka, sečenje rogova se takođe smatra mutacijom i ne bi joj trebalo pribegavati kad god se ona može izbeći. Organizacije koje izdaju sertifikate mogu u svojim standardima da ga obore.

Formiranje zapata-dovedene životinje

Pri formiranju zapata, odnosno jata moraju se poštovati određeni standardi koji su definisani Pravilnikom o osnovnim smernicama organski zdrave stočarske proizvodnje. Kod formiranja zapata ili jata, po prvi put, za organsku stočarsku proizvodnju, ukoliko nema životinja odgajenih u organskoj proizvodnji, dozvoljeno je da se uz saglasnost nadležnog inspektora mogu koristiti životinje iz konvencionalne proizvodnje, ali pod uslovima koji proizilaze iz standarda za organsku proizvodnju.Poovim standardima, telad i ždrebad ne smeju biti stariji od 6 meseci (180 dana), jagnjad i jarad ne starija od 45 dana, a prasad ne smeju biti teža od 25 kg. Kada je reč o živini, buduće koke nosilje do 18 nedelja uzrasta, pilići za tov (brojleri) ne stariji od 3 dana, dok druga živina ne sme biti u većem uzrastu od dve nedelje.

dr Ratko Lazarević