недеља, 6. новембар. 2011. 21:11

U kozarstvu reprodukcija odnosno uspešno jarenje koza je temelj proizvodnje mesa i mleka. Zbog toga se reproduktivnim osobinama koza i organizaciji pripusta i jarenju mora posvetiti vrlo velika pažnja. U intenzivnoj kozarskoj proizvodnji cilj je mladu kozu pripustiti što ranije da bi proizvodnja mesa i mleka bila intenzivnija, ali se pri tom mora paziti da mlada koza bude polno i telesno spremna. Ne preporučuje se prerano prvi put pripustiti kozu, jer se to negativno odražava na njen telesni razvoj i ukupnu proizvodnju.

Graviditet koza traje od 143-153 dana iako po nekim podacima u vrlo malom broju slučajeva on može da bude i duži od 153 dana i kraći od 143 dana. Svaki odgajivač bi trebalo da vodi urednu evidenciju o datumu pripusta kako bi spremno očekivao i dočekao jarenje što je naročito važno u slučaju komplikacija kada je kozi potrebna pomoć pri jarenju. 

Jarenje koza se odvija u tri faze. U prvoj fazi je priprema za porođaj koji koza manifestuje određenim znakovima kao što su oteknuće i zacrvenjenost vimena, pojava gustog i žućkastog iscetka iz polnih organa, često meketanje, stenjanje i otvaranje grlića materice. Ova faza može trajati i po nekoliko sati.

U drugoj fazi dolazi do izlaska plodnih ovojnica, pucanja plodnog mehura i izlaska plodne tečnosti. Nakon toga dolazi do pojave prednjih nogu i glave jareta. Sam porođaj je praćen kontrakcijama koje su bolne za kozu.

Za porođaj odgajivač mora za kozu da obezbedi umereno toplu prostoriju na čijem podu treba da bude suva i obilna prostirka od slame. Koza pri porođaju može da stoji a može i da leži. Sam porođaj traje oko pola sata. Ako koza jari više jaradi, razmak u kome se jarad rađaju obično traje oko 15 minuta a najviše do jednog sata. Praksa je pokazala da se koze sa više jaradi lakše jare od koza sa jednim jaretom iako to nije uvek slučaj.

U trećoj fazi tj. nakon izlaska jareta obično nakon jednog sata po jarenju izlazi posteljica. Ako posteljica kojim slučajem ne izađe u toku sledećih 24 sata treba zatražiti stručnu pomoć veterinarskog stručnjaka. Kozama je posle porođaja poželjno dati šolju zaslađene crne kafe. 

Odmah nakon što se jare ojari majka ga prihvata, liže i njuška čime potiče uspostavu vlastite termoregulacije kod jareta. Nakon toga jare je vrlo brzo pokretljivo i sposobno za sisanje. Koze su nakon jarenja umorne, češće i duže leže pa im treba obezbediti mir. Nakon jarenja može se uočiti iscedak iz vulve što je posledica stezanja materice i istiskivanja zaostalih lohija. Ovaj period može da traje 7-14 dana a vraćanje materice u prvobitno stanje traje 35-45 dana.

Ako jarenje koza prođe normalno lohije su bez ikakvog mirisa dok je u slučajevima zaostajanja posteljice, infekekcije i upale uterusa, miris iscedka vrlo neugodan, smeđe boje i gnojan. Odmah nakon porođaja kozi treba dati napoj od mekinja. Prvih 3-5 dana od porođaja kozu treba hraniti napojem od prekrupljenih žitarica i kvalitetnim senom. U tom periodu veće količine kabaste hrane treba izbegavati. U drugoj nedelji nakon porođaja ishranu treba pojačat i a nakon deset dana od porođaja koza mora dobijati normalnu količinu hrane kako bi postigla što bolju mlečnost.

Odgoj jaradi može da se odvija na dva načina i to:

1. da jarad sišu koze

2. da se jarad odmah odvajaju od majke i odnose u posebno spremljene boksove da bi se hranili na cuclu.

U oba ova slučaja je važno da jarad dobiju prvo mleko tj kolostrum. Zbog toga što kolostrum sadrži znatno više suve materije, belančevina, masti i vitamina (naročito vitamina A) od običnog mleka. Najvažnija osobina kolostruma je što sadrži antitela koja jaretu daju imunitet. Ako se nekim slučajem  dogodi da majka ugine, jaradi se mora dati kolostrum nekih drugih koza. Još je važno napomenuti da jarad odmah posle jarenja treba da dobiju vitamin AD₃E. U nedostatku kozjeg kolostruma može se dati i kravlji iako to nije adekvatna zamena za kozji kolostrum. 

U intezivnim uzgojima mlečnih koza jarad se odvajaju od majke u posebne prostorije koje moraju da budu tople (ne ispod 18˚C). Po odvajanju jaradi u boksove, najmanje tri dana se moraju napajati kolostrumom koji mora biti zagrejan na telesnu temperaturu koze. Vrlo je važno pri zagrevanju paziti da temperatura ne pređe 50˚C jer kolostrum tada gubi svoja hranljiva i imunološka svojstva. Za kolostrum je važno napomenuti da se on može zamrznuti i tako zamrznut dve godine može zadržati svoja imunološka svojstva.

Nakon napajanju jaradi kolostrumom prelazi se na ishranu mlečnom zamenicom. Mlečna zamenica se posebno priprema za svaki obrok i to tako da se razređuje sanitarno ispravnom vodom po uputstvu proizvođača i greje na telesnu temperaturu. Tako pripremljena mlečna zamenica sipa se u posude koje imaju ugrađene cucle da bi jarad po volji sisala. Mlečna zamenica se koristi iz ekonomskih razloga kao zamena za kozje mleko koje je ipak najkvalitetnija hrana za jariće. Pored ekonomskih razloga ovakav način odgoja se radi i iz nekih drugih razloga a prvenstveno zato što se tako preveniraju neka oboljenja jaradi.

U odgoju jaradi se razlikuju tri faze ishrane. Prva faza je ishrana mlade jaradi mlekom ili mlečnom zamenicom. Druga faza je ona u kojoj jare konzumira mlečnu zamenicu (mleko) i čvrsta krmiva. Treća faza je ona gde jare konzumira čvrsta krmiva (faza preživanja). Prva i druga faza može trajati od 3 – 4 nedelje pa do nekoliko meseci (4 – 6). Način i trajanje ishrane mlekom zavisi od proizvodnog cilja, načina uzgoja, kategorije jaradi, tržišta itd.

mr.vet. Nikola Vujnović