недеља, 6. новембар. 2011. 21:11
Ergotizam je bolest od koje obolevaju goveda, ovce, svinje i konji.
Do pojave ovog oboljenja dovodi parazitna gljiva Claviceps purpurea. Parazitne gljive zamenjuju zrna u klasovima trava i žitarica. Na klasovima ovih biljaka javlja se purpurno-crna masa (gar), po obliku nalik na bananu. Od žitarica glavnica se najčešće javlja na raži i pšenici. Od trava često se sreće na klasu vlaseni (Bromus spp.) i zubače (Paspalum dilatatum).
Ergotizam – simptomi
Akutno trovanje, do koga dolazi pri uzimanju velikih količina glavnice u toku kraćeg vremena, može dovesti do paralize ekstremiteta i jezika životinja, poremećaja u funkciji gastrointestinalnog trakta i abortusa. Po svojoj prirodi ovo je kumulativni tip trovanja. Otuda, trovanje se može razvijati kao posledica uzimanja manjih količina, u toku dugog vremenskog perioda.
Hronično trovanje izaziva pojavu gangrene na ekstremitetima, sa otpadanjem kopita ili papaka, ušiju i repa. Pre uginuća životinja obolelih od ove bolesti, kao karakteristični simptomi mogu se javiti delirijum, spazme i paralize.
Glavnica je utvrđena u svim regionima sveta. Međutim, samo retko kada je životinje konzumiraju u tolikim količinama da dođe do pojave obolenja.
Tretiranje životinja
Životinje koje su kraće vreme uzimale hranu sa glavnicom, mogu se povratiti u normalno stanje, ukoliko se ovakva hraniva ili hrana isključe iz dalje ishrane.
Tanin kao drenč koristi se kao antidot, a hloral hidrat kao sedativ za tretiranje nervoznih životinja.
Nikada ne treba hraniti životinje sa hranivima koja sadrže velike količine glavnice (seno ili zrna žitarica).
Živina je znatno tolerantnija na glavnicu od ostalih vrsta domaćih životinja. Zrna žitarica koja sadrže 0,05% glavnice, dovode do smanjenja prirasta i efikasnosti iskorišćavanja hrane u junadi u završnom periodu tova.
U slučaju trovanja životinja sa glavnicom, 6 (šest) različitih alkaloida je uključeno pri tome. Kada su u pitanju suprasne krmače, u njihovom obroku ne smeju biti uključena zrna žitarica, čak ni sa malim sadržajem glavnice.
Prof dr Radomir Jovanović