понедељак, 29. август. 2011. 21:08

Kada je u pitanju proizvodnja kupine Srbija predstavlja voćarsku velesilu u svetu sa tendencijom da se nađe na čelu kao vodeći proizvođač i izvoznik ove kulture. Prema poslednjim objavljenim podacima prvi proizvođač u 2005. godini bile su SAD sa 31.000 t, zatim Meksiko sa 26.500 t, Kina sa 26.000 t pa Srbija sa 25.000 t, a zatim sledi Mađarska sa 12.000 t, Čile sa 5,500 t i td. Od ukupno 135.000 t na ovih pet zemalja otpada preko 90 %. U Evropi, Srbija proizvodi oko 70% kupine na oko 5.500 hektara. U međuvremenu tokom 2006. i 2007. godine pa i 2008. pristigli su novi zasadi na rod pa je u 2007. godini ubrano oko 30.000 t (možda je rod bio i veći) tako da smo u samom vrhu po ovoj proizvodnji. Mnoge hladnjače i do danas nisu uspele da prodaju kupljene količine, naravno po cenama nižim od kupovnih, pa su i gubici neminovni. Plus troškovi zamrzavanja, čuvanja, prebiranja i td. Razlog je pad potražnje kupine na svetskom tržištu koje inače diktiraju Amerikanci i loš kvalitet otkupljene kupine koji se ogleda kroz nizak sadržaj suvih materija i veliko obezbojavanje čuvanih smrznutih plodova.

Proizvodnja kupine i prodaja – problemi

Ne možemo da se ne zapitamo šta izaziva ovakva gibanja u proizvodnji i na tržištu kupine? Kupina je visokoprinosna kultura sa prinosima i do 30 t/ha. Nema tačnih podataka o površinama pod ovom kulturom, a zbog enormnih zarada u pojedinim godinama kao što je bila 2007. zasadi niču i gde treba i gde ne treba. Čak i tamo gde za to nema ni agroekoloških ni ekonomskih uslova. U nedostatku maline u 2007. godini hladnjačari su svoje kapacitete popunjavali kupinom i to po bespotrebno visokim cenama koje su posledica malog roda u Evropi i Americi u 2006. godini. S druge strane krajnji prerađivači ne mogu da plate visoku cenu za ovu voćnu vrstu iz nekoliko razloga: puni magacini poluproizvoda i fi nalnih proizvoda i slabiji plasman što zaustavlja preradu i velika ponuda u drugoj polovini 2007. godine. Ne treba zaboraviti da i kupovna moć potrošača na zapadu slabi. Više se troše proizvodi sa onim voćem koje ima agresivniju propagandu i koje su atraktivnije za potrošača. U ovom momentu to nije kupina. U hladnjačama kupina gubi boju što još umanjuje njenu cenu, pojavljuje se plava plesan i td. Kako vreme odmiče sve ju je teže prodati.

Poseban problem sada predstavlja sorta Čačanska bestrna. Na nju otpada preko 70% proizvodnje u Srbiji a na sve ostale sorte: Torn Fri, Blek Satin, Derou. Dirksen i dr. manje od 30%. Svojevremeno najavljivana kao čudo od kupine sa glavnom preporukom visokih prinosa po hektaru (koji mogu ići i do 40 pa i 50 t/ha) vratilo nam se kao bumerang. Plod je veoma mekan i osetljiv na trulež, curi pri transportu i gubi boju ne samo pri smrzavanju i čuvanju u hladnjačama već i na žbunu ako je izložen suncu. Jednom rečju – kvalitet nezadovoljavajući sa malim procentom rastvorljivih suvih materija (brix). Svaka prevelika rodnost neminovno prati i slabiji kvalitet. A našim proizvođačima samo je to bitno, da što više ubere i preda ne brinući šta će dalje sa tim i takvim plodom biti.

Proizvodnja kupine kod nas u protekloj godini

Kad se osvrnemo na proteklu godinu možemo zaključiti da je bila vrlo uspešna kada je u pitanju proizvodnja kupine. Da je i otkupljen verovatno bi premašio sve godine do sada. Kvalitet je zbog boljih klimatskih prilika bio daleko bolji od predhodne godine. Ali su ponuđene otkupne cene bile daleko ispod očekivanih i realnih pa je ogroman deo roda ostao neubran. Smatra se da je otkupljeno nešto oko 10.000 t. Prodaja ide dosta teško, a prodaje se i kupina iz 2007. pa sad još i ova iz 2008. godine. Cene na svetskom tržištu su i dalje u nivou višegodišnjeg proseka. Duboko razočarani mnogi proizvođači čak prete krčenjem zasada. Deo krivice za ovakvo stanje snosi i visoka otkupna cena maline tokom 2008. godine pa iscrpljeni hladnjačari koji imaju kupinu iz 2007. godine nisu ni mogli a ni hteli da je kupuju i ove godine. (Za kupinu rod 2007. trenutna cena na tržištu je oko 0,2 evra.)

Kupina ulazi u period mirovanja. Mnogo zasada nije pravilno negovano, hranjeno, zaštićeno a naročito su izostale sve mere nege posle berbe. A one mogu značajno umanjiti rod u narednoj, doduše neizvesnoj godini. Pitanje je šta ćemo dalje raditi, ali istina je da su svi koji se bave proizvodnjom kupine odgovorni za njenu budućnost. Od proizvođača do izvoznika. Proizvođači treba ubuduće da insistiraju da se podižu novi zasadi i prednost daju novim boljim i kvalitetnijim sortama koje se mogu pored zamrzavanja koristiti i za prodaju u svežem stanju. Takve sorte su Lohnes i Čester. One su vrlo slatke, čvrste i transportabilne a značajno manje gube boju od sada vodećih sorti Čačanska bestrna i Tornfri. To bi bila velika izvozna šansa za plasman na ogromno rusko tržište koje inače dosta troši jagodasto voće pa i kupinu. Sa sadašnjim veoma mekanim sortama to je zbog dugog puta nemoguće. Proizvođači ne treba samo da misle na količine već i na kvalitet kupine kako bi bio lakši plasman.

Zbog problema sa viškovima kupine Ministarstvo poljoprivrede ne bi trebalo da subvencionira podizanje novih zasada a naročito ne tamo gde nisu optimalni uslovi. Drugim rečima prvo treba napraviti rejonizaciju pa onda ići sa subvencijama. Takođe, valjalo bi jednom krenuti sa evidentiranjem (popisom) površina pod kupinom, malinom i ostalim vrstama da bar znamo čime raspolažemo i kojim količinama izlazimo na tržište. Ministarstvo trgovine i Privredna komora treba da traže nova tržišta širom sveta da ne budemo samo orjentisani ka Zapadu gde očito sve teže prolazimo. Imaju i druge zemlje para za dobru robu od bliskog istoka pa do dalekog istoka. Na greškama moramo učiti! 2008. godine ceh u voćarstvu su platili proizvođaći kupine, a kako će se to odraziti u narednim godinama videćemo. Nešto slično se, izgleda, dešava i sa malinom. Prošlogodišnje enormno (i bespotrebno) visoke otkupne cene maline oteraće kupce a hladnjačarima doneti gubitke. Vrlo lako može da se desi da potrošači skinu naše maline sa police proizvoda koje koriste. A kad jednom to učine teško je tamo vraćaju. Traže nove proizvode. Možda jeftinije, ali zato manje kvalitetne. Treba li tako da uništavamo proizvodnje koje donose dosta deviza u zemlju? Bez mnogo uvoznih komponenti. Posle eskalacije ekonomske krize na zapadu ove jeseni svakako će i tražnja za našim proizvodima opadati. Srećna okolnost je što malinu ipak ne mogu svi da proizvode i da se proizvodnja održava na nivou poslednjih nekoliko godina.

Kad je reč o kupini, tu znamo da će ceh opet platiti naši proizvođači koji se, hteli to ili ne, manje više ponašaju tržišno. Nisu oni diktirali cene već tržište koje je smešteno u Beogradu ili negde drugde gde su pare. Proizvođači treba da shvate da su samo jedna karika i to početna i dosta tanka u lancu onih koji se bave kupinom.

Uvođenje novih sorti

Naša proizvodnja treba biti obogaćena novim sortama kao što su: Lohnes, Čester, Tipl Kroun, Navaho i Džambo. Posebno ove prve dve koje su i najotpornije na zimske niske temperature. Lohnes (Loch Ness) je sorta stvorena u Škotskoj (SCRI) 1990. godine i prva je evropska sorta bez bodlji. Selekcioner je dr D.L. Jennings. Samooplodna je i rodna sorta, a već je introdukovana u našu zemlju i polako se širi u proizvodnji. Plod je srednje krupan, oko 7 g težak, izduženo cilindričnog oblika, čvrst, sjajno crne boje, slatko nakiselog ukusa sa izraženom aromom. Po osobinama ploda ova sorta je veoma slična divljoj kupini. Odlično se čuva nakon branja i može se koristiti za svežu potrošnju kao i za različite vidove prerade. Nema omekšavanja i gubljenja boje na sunčanim danima kao ni posle berbe ni u hladnjačama pri zamrzavanju.

Srednje je bujna sorta, dok su njeni izdanci dugački oko 3 m, poluuspravni. Ova sorta veoma kasno cveta, a zri srednje kasno do kasno, zbog čega je treba gajiti u nižim i toplijim lokalitetima. Osrednje je otpornosti prema najznačajnijim bolestima i štetočinama kupine. Zbog kvaliteta plodova i njihove svestrane upotrebne vrednosti, potrebno je ovu sortu detaljnije ispitati u našim agroekološkim uslovima u cilju masovnijeg uvođenja u proizvodnju. Treba napomenuti da je u Mađarskoj ova sorta zastupljena sa više od 70%.

Čester Tornles (Chester Thornless) je novija sorta nastala 1985. godine u SAD-u (Beltsville, Maryland). Stvorena je ukrštanjem sorti Thornfree x Darrow. Odlične je rodnosti i kvaliteta plodova. Jedna je od najotpornijih sorti kupine prema niskim temperaturama. Plod je srednje krupan do krupan, težine 5-7 g, kupaste forme, sjajan, slatkog ukusa i blage arome. Nema osobinu omekšavanja i gubljenja boje na sunčanim danima kao ni posle berbe. Bujna je sorta, odlične rodnosti, a izdanci su poluuspravni, dugački oko 3 m. Kasno počinje da zri (slično tornfriju) zbog čega treba biti obazriv pri izboru lokaliteta za njeno gajenje. Izražene je otpornosti na sušenje izdanaka (prouzrokovač Leptosphaeria coniothyrium) i Botritis i veoma je otporna na niske zimske temperature. Kvalitet plodova i otpornost na različite biotičke i abiotičke faktore su preporuka za brže uvođenje u proizvodnju ove sorte.

Tehnologija gajenja kupina

Da bi kupinu prodavali kao svež proizvod, a ne samo kao zamrznut, veoma je bitno uvesti neke nove tehnologije za njeno gajenje. Izbor terena bi trebalo prepustiti stručnjacima, a prioritet bi imala plodna i duboka rastresita zemljišta južne ekspozicije. Zabarena i teška zemljišta bi trebalo izbegavati, dok je analiza plodnosti zemljišta neophodna pre uzgoja kupine. Veoma je korisno znati da kisela zemljišta treba popravljati kalcifi kacijom. Kada se bira izdanak, obratite pažnju da ostavite tri do četiri izdanka po žbunu i to sa manje prevremenih grana. Grane treba prekraćivati na najviše tri pupoljka kako bi se dobio što kvalitetniji rod.

Da biste imali visoke prinose i dobar kvalitet roda, veliku pažnju treba posvetiti navodnjavanju koje je jedan od najvažnijih faktora u proizvodnji kupina. Početna sredstva i dobra volja, jedino je što nedostaje za navodnjavanje jer vode i podsticaja od Ministarstva ima. Uostalom, jedan od uslova za zasnivanje zasada kupine je obezbeđivanje vode za zalivanje.

Kada gajite kupinu veoma je bitno da joj obezbedite dobru ishranu prilagođenu njenoj biologiji i ostalim potrebama. U mnogo slučajeva kasno dodavanje azotnih hraniva, da bi kupina izdržala preobilan rod, vodi u odlaganje sazrevanja izdanaka, lakše obolevanje i neminovno izmrzavanje tokom zimskog perioda. To je žrtvovanje čitave biljke zarad visokog prinosa u tekućoj godini.

Kada smo došli do kraja, tj. do berbe, nju uvek treba prilagoditi vremenskim uslovima. Branje po kiši ili visokim temperaturama nije poželjno, a plod uvek stavljati u što veće posude kako ne bi došlo do prepunjavanja i curenja. Mehanizovana berba je poželjna da se uvodi tamo gde je moguće i to kombajnima sličnim onim kojima beremo malinu.

Sve u svemu, kupinu svakako ne treba zapostavljati jer ovo nije njena prva kriza. Istina je da jeste najveća do sada, jer je i proizvodnja veća od ranijih, ali nije nerešiva. Proizvodnju od oko 20.000 t možemo prodati uz uslov da je to kvalitetna kupina. Sa kupinom ne treba ići u hiperprodukciju. Bitno je da kupinu ne sadimo tamo gde joj nije mesto. Sortiment je potrebno hitno menjati kako bismo prodavali i svežu kupinu, a sveža kupina znači nova tržišta puna para.

Prof.dr Mihailo Nikolić