петак, 2. септембар. 2011. 14:09

Merlo je postala najvažnija sorta za crvena vina u svetu, i to zahvaljujući svom mekanom, lako prepoznatljivom ukusu vina. Čokot je srednje bujan, sa potencijalom za visok prinos, tako da često prerodi. Saftani ukus vina Merloa doprineo je da bude i prva sorta za kupažu sa Kaberne Sovinjonom u Bordou.

Najranija saznanja o ovoj sorti potiču, prema Ozli Klarku, iz 1784. godine, kada je lokalna uprava pod imenom Faurveau, ocenila Merlo kao najbolju sortu u regionu Libournais, na desnoj obali rekeDordogne. Sredinom devetnaestog vekaMerloje počeo da se širi i u Médoc-u, sa leve strane rekeGironde, upravo zbor njegove sposobnosti da se dobro meša sa Kaberne Sovinjonom i Malbekom. Kvalitet grožđa i vina, koje je meko, sa manje tanina, manje ukupnih kiselina i lako za degustiranje, potvrda je njegovog širenja u SAD, Čile, Australiju, Argentinu i Istočnu Evropu (Grafi kon.1). Izgleda da se Merlo širio u Italiji u isto vreme kada i u Medoku. Prema prvim saznanjima pojavio se u regionuVeneto, kada i u Bordou, 1855. godine. U kantonuTicinou Švajcarskoj prvi put je sađen u periodu 1905. i 1910. Međutim, u Švajcarsku je donet iz Bordoa, ne iz Italije. Osamdesetih godina prošlog veka, u tadašnjoj Jugoslaviji, govorlo se o «dva» Merloa: Merlo sa mladim lastarom svetlo zelene boje, paučinasto maljav, sa ružičastim vrhom i Merlo sa sjajnim intenzivno crvenim vrhom mladog lastara, koji su tada nazivali «istarski»Merlo. Te godine bile su i početak intenzivne obnove vinograda u Novom Svetu i postavilo se pitanje sorte Carmenère. Šta se dobilo kada je u 19. veku, sa reznicama, Merlo iz Bordoa prenet i posađen u Čileu? Vinogradi u Čileu čine mešavinu Merloa i Carmenèra. Prema proceni između 60 i 90 procenta sorte Carmenère je u bliskoj srodnosti sa Merloom iz perioda pre fi lokserne krize. Čokoti, kada se uporede, izgledaju slično. Jedina razlika je u obojenosti mladih listova: kod Carmenèra nervi su crveni a kod Merloa zeleni, i centralni isečak liske je kod Merloa duži. U Bordou se Carmenère koristi da bi potvrdio da je dovoljno dobar kao i Kaberne Sovinjon, ali je jedinstven po tome što ostvaruje neujedančen prinos kada je okalemljen i zbog toga je isključen za dalje širenje u 20. veku. Sazreva oko tri nedelje posle Merloa, što u nekim godinama može biti nepovoljno. Ako bi ciljali vreme kada jeMerlo zreo, dobili bi agresivni ukus zelene paprike kod Carmenèra.Ili, ako bi ciljali vreme berbe Carmenèra, dobili bi prezreo Merlo sa džemastim ukusom. Razlike između ove dve sorte zvačno su regisrtovane u Čileu 1994. godine i do 1998. godine vina od obe sorte mogla su da se plasiraju pod imenom Carmenère. Novi vinogradi se podižu odvojeno pod imenomMerlo i Carmenère.

Merlo voli hladna zemljišta

Klimatski uslovi u Libourais-u, sa desne starne reke Dordogne u Bordou, gde je Merlo koncentrisan, su stvarno topliji nego u Medoc-u, sa leve strane reke Gironde. U Libournais-u je manje kiše i toplijih dana, ali su veće šanse za mraz i hladne noći. Veruje se da takvi uslovi favorizuju Kaberne Sovinjon koji je znatno otporniji na hladnoću, i sa velikim zahtevima u pogledu toplote u vreme sazrevanja. Zato je tokom 1970. godina preporučeno da se sadi na nižim položajima. Ali topliji uslovi ne mogu da nadoknade hadnija zemljišta, i na kraju, ne u Bordou i na zemljištima u Libournais koja su vlažna I glinovita. Pupoljci se kod Merloa rano aktiviraju, čime je veći rizik od poznih prolećnih mrazeva a grožđe i loza rano sazrevaju. Na peskovitom zemljištuMerloje osetljiv na sivu plesan, jer ima tanku pokožicu, i u uslovima povećane relativne vlažnosti vaduha bobica veoma strada. Upoređujući ih u istim uslovima, Merlo ranije sarzreva u odnosu na Kaberne Sovinjon, za više od dve nedelje. Kroz sopstvenu potvrdu mekog ukusa koji podseća na šljivu, Merlo može dati i zelenu-zeljastu notu koja je dugo već prisutna u Sent-Emilionu, i to kod bujnih čokota na kojima se ostavlja da grožđe prezri. Vidimo do kojih kombinacija u cilju maksimalnog iskorićavaanja sopstvenih uslova može da se dotera i dobije vrhunsko vino.

U državi Vašington, na Novom Zelandu, u Švajcarskoj i u Venetu, na severu Italije, veliki problem nastaje zbog izraženog «zelenog» ukusa koji često može da preovlada sa primenom određenih agrotehničkim mera, pre svega rezidbe.

Zaključak je prema Galeu da Merlo voli hladna zemljišta, koja održavaju svoju vlažnost tokom leta. Na suvim zemljištima, navodi Gale, grožđe nema punoću kakva se očekuje.

Jean-Claude Berrouet, tehnički director Chateau Petrus iz Pomerola, veruje da je vodeni stres mnogo važniji od temperature zemljišta za Merlo, i da se odražava na bolje dreniranom – ocednom zemljištu u odnosu na nagib. Obojica su eksperti, razlike u mišljenju postoje. Chateau Petrus zauzima relativnomaliprostor, navodi se kao primer jer se vino pravi od čistog Merloa. Vrlo malo se dodaje Kaberne Franka zbog poboljšanja aciditeta. U Sent Emilionu, grožđe sa peska, gline ili šljunka nastalim na krečnjaku tradicionalno se meša sa Kaberne Frankom.

Tip vina se menja sa teroa (ukus – tip zemljišta, prema Dipelu, odnosno, potpuno prirodno okruženje za bilo koji vonogradrasko područje, prema Robertsonu). Peskovitija zemljišta daju veću slobodu u kreiranju vina, glinovita zemljišta daju bogatija, sadržajnija vina, dok krečna zemljišta daju elegantnija i više mirisna vina. U Starom Svetu veći značaj se pridaje teroa. U Novom Svetu, klonu i klimi pridaje se veći uticaj na tip vina, u odnosu na zemljište. Eminentni stručnjaci iz Sent Emiliona su mišljenja da svega dva do tri klona su stvarno dobri klonovi Merloa, i pored toga što ih ima mnogo više. Neki daju strukturu, drugi krupnije bobice, veću rodnost, sočnije plodove, dobra mlada vina, što nije lako stvoriti kod crvenih vina. Pravilan izbor lozne podloge može takođe da doprinese kontroli bujnosti, vegetativnom potencijalu čokota i održavanju optimalne rodnosti.

prof. dr Branislava Sivčev