петак, 16. септембар. 2011. 00:09

Filter

O značaju pojilice za svinje najbolje govori činjenica da svinje, kao i većina drugih sisara bez vode mogu preživeti tek nekoliko dana, dok bez hrane mogu izdržati višestruko duže. Pošto gajeći svinje ne testiramo koliko one mogu izdržati, već nam je cilj da postignemo što bolje priraste u što kraćem periodu, i uz što manji utrošak hrane, to je razlog da se hrani i opremi za hranjenje posvećuje znatno veća pažnja nego opremi za pojenje. O opremi za pojenje često se razmišlja kao o jednostavnom delu opreme za farme svinja. Jedan od razloga tome je što je transport tečnosti, u ovom slučaju vode, tehnički relativno jednostavno rešiv problem. Cevi, pumpa, pritisak i evo vode gde želite. Ova prednost koja proističe iz fizičkih osobina vode i njenog pretežno tečnog agregatnog stanja poslužila je i kao jedno od rešenja u sistemu ishrane svinja, primenom sistema tečne ishrane, no to je tema nekog drugog teksta. Ovom prilikom želimo vašem znanju približiti pojilice za svinje.

Nekim kategorijama svinja, dojnim krmačama na primer, potrebno je dnevno čiste i zdrave vode kao i kravama prosečne veličine, ili bolje rečeno po želji. Stoga je jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred proizvođače opreme za pojenje, za sve kategorije svinja, omogučiti uzimanje vode po želji, bez velikog rasipanja i vlaženja prostora za ležanje. Kao izvor vode za pojenje svinja mogu poslužiti razna tehnička rešenja, koja u sebi sadrže zalihu vode (izvor, bunar, cisterne, vodovodna mreža) i sistemi transporta vode.

Danas su gotovo isključivo u upotrebi sistemi cevi kojima se voda pod pritiskom transportuje do mesta potrošnje. Pored izvora vode koji treba da obezbeđuje zdravstveno ispravnu vodu za piće, sistem cevi je drugi bitan element koji obezbeđuje ispravnost vode. Sistem cevi treba da je izrađen od materijala atestiranih za kontakt s namirnicama, neotrovnih i otpornih na pritisak i hemijske materije, kako one koje se prirodno nalaze u vodi, tako i na one koji se vodi dodaju radi popravljanja nekih njenih osobina ili kao aditivi i medikamenti koji se na farmama doziraju kroz vodu za piće. To praktično svodi izbor materijala na prohromske cevi i raznorazne „plastične„ cevi otporne na abraziju, pritisak i hemikalije. Nedostatak ovih poslednjih je što nisu fizički dovoljno otporne na mehanička oštećenja, koja životinje, a naročito svinje često zubima nanose opremi. Zato je najčešče u praksi primenjena kombinacija ovih dvaju materijala. Plastika se koristi tamo gde životinje ne mogu doći do cevi, a prohrom u zoni životinja. Sledeći bitan element sistema za pojenje je deo koji stvara pritisak u sistemu. To može biti vodotoranj, hidrofor s pumpom, ili javna vodovodna mreža.

Medikator

Ovo poslednje na velikim farmama je retko jer zbog velikog utroška vode predstavlja velik finansijski trošak. Završni deo sistema za napajanje čine razni tipovi pojilica o kojima će u nastavku teksta biti više reči.Popotrebi u sistemu još može da se nađe sistem za prečišćavanje vode i oprema za doziranje medikamenata. Savremene farme svinja odlikuje visok stepen specijalizacije prema kategorijama koje se gaje (nazimice, suprasne krmače, dojne krmače, prasad, tovljenici, nerastovi), intenzivna proizvodnja i tehnološki napredna oprema koja je u njih ugrađena. Zato ćemo samo pomenuti da se za pojenje mogu koristiti i valovi koji se koriste za hranu, pri čemu se voda pušta u valove jedan do dva puta dnevno između obroka. Ovo je loše rešenje, osobito kod grupnog držanja, jer životinje najčešće nemaju dovoljno vode i ona je nečista. Tako smo konačno došli do onog dela opreme u sistemu za pojenje svinja koji zovemo pojilice. One se razlikuju po nameni za koju kategoriju svinja su namenjene, po tehničkoj izvedbi, po pritisku pod kojim rade, materijalu od kog su izrađene, broju svinja koje mogu opslužiti i naravno ceni. Izabrati tip koji će najbolje zadovoljiti Vaše potrebe i mogućnosti nije ni malo lako.

U svetu postoji mnogo proizvođača ove opreme. Manje više svi koji proizvode opremu za farme svinja između ostalog proizvode ili nude i pojilice. Mnogi od tih svetskih proizvođača (da ne imenujemo sad nikog pojedinačno) već duže vreme su prisutni na našem tržištu. Postoje i domaći proizvođači, a očekujemo da će ih ubuduće biti i više. No da predstavimo osnovne tipove pojilica. Među prvima na tržištu su se pojavile pojilice s telom na kom se nalazi ventil i posudom ispod njega. Materijali od kog su izrađene su aluminijum, liveno gvožđe zaštićeno emajlom i kasnije kao skuplje rešenje pojilice s prohromskom posudom.

Tanjirasta pojilice za svinje od aluminijuma

Ove pojilice za svinje deklarisane su kao univerzalne za sve kategorije svinja. Pritiskom na jezičak podiže se teg sa gumenom brtvom koji propušta dovoljnu količinu vode. Lako se aktivira pa se kao takva preporučuje u prasilištima pa do nazimica. Priključuje se na vodovodnu mrežu sa donje strane navojem fi 1/2“. Obezbeđuje dovoljnu količinu za deset svinja najvećih kategorija. Retko je potrebno neko održavanje osim povremenog čišćenja. U nedostatke se može ubrojiti fiksna veza koja onemogućava pomeranje po visini pa je za njenu univerzalnost potrebna niža montaža što može dovesti do loma ako velika krmača stane nogom u nju. Poroznost aluminijskog odlivka ponekad može biti uzrok loma, a tokom duže eksploatacije dolazi do habanja osovinice na kojoj se nalazi jezičak-teg sa funkcijom ventila. Namenjena za niže pritiske vode u sistemu, ili je potreban regulator pritiska, čiju funkciju može odigrati i pojedinačni ventil ukoliko je predviđen za svaku pojilicu. Napominjemo da je uvek dobro da u sistemu ispred svake pojilice postoji ventil, što olakšava zamenu i omogućuje da se u slučaju kvara isključi jedna pojilica a ne čitav sistem.

Sličnih rešenja se može naći i u izvedbi od livenog gvožđa. Nedostaci ovog materijala su podložnost koroziji, pa ga često zaštićuju emajlom. Ovaj zaštitni materijal nije otporan na udarce, pa i zubi svinja često mogu da ga oštete. Češće se upotrebljava za za krupnu stoku koja pije bez ugriza.

Pojilice za svinje s posudom od prohroma

Ove pojilice za svinje su kvalitetnije i skuplje od prethodnih. Mehanizam tj. ventil za ispuštanje vode drugačiji od prethodno opisanog i pripada tipu „ugrizajućih ventila“. Princip rada je da svinja ugrizom terminalnog dela ventila pomera isti iz ose, pri čemu ventil ispušta vodu pod manjim pritiskom direktno u usnu duplju, svinje ili delom u posudu ispod ventila, koju životinja takođe može popiti.

Veličina posude zavisi od uzrasta životinja za koje su namenjene, a oblik često predstavlja originalno rešenje koje se razlikuje od proizvođača. Protok vode kroz ventil je prilagođen uzrastu i kategoriji kojoj je namenjen i ove pojilice nipošto nisu univerzalne za sve kategorije životinja. Karakteristike su im trajnost, visok higijenski nivo, ušteda vode tjmaligubici prosipanjem. Upotrebljavaju se u svim tipovima farmi i svim sistemima držanja, ali zbog većeg kvaliteta i više cene češće se nalaze na novim i savremenim farmama.

Kao primer dato je rešenje gde je ventil pojilice pomeren u levo u odnosu na vertikalnu osu, što po iskustvima proizvođača dovodi do smanjenog gubitka vode jer se voda sakuplja u suprotnom desnom uglu od ventila odakle bude popijena. Prohromska cev dužine oko 1 metar ili po potrebi više predstavlja završetak vodovodne mreže, koja ulazi u posudu vertikalno odozgo i na kraju ima “ženski” navoj od 1/2’’ u koji se jednostavno zavrne „ugrizajući ventil“. Najmanje pojilice ovog tipa koriste se za prasad iznad 35 kg. Veće istog tipa koriste se za tovljenike i krmače iznad 110 kg. Nešto drugačiji oblik imaju pojilice namenjene isključivo za krmače. Dubina im je 160 mm a protok vode iznad 5 lit/min.

Ovom tipu pojilica pripadaju i prolazne ili protočne pojilice s ventilom istog tipa. Kod njih prohromska cev ulazi

Regulator pritiska

horizontalno iznad sredine prohromske posude pojilice, sa ventilom pomerenim u levo slično kao kod prethodnih modela. Izrađuju se uglavnom u dve veličine, za prasad iznad 35 kg i veće za tovljenike iznad 110 kg. Zajedničko sa prethodnima im je da je posuda učvršćenja za opremu ili zid tovilišta, a drugi deo učvršćenja se ostvaruje preko obujmica kojima je učvršćena prohromska cev za ogradu ili zid boksa.

U savremenim objektima za držanje svinja veoma su često ugrađene i nipple pojilice ili sisaljke. Sastoje se od prohromskog tela cevastog oblika, sa konusnim završetkom iz kog izlazi prohromska poluga. Njenim pomeranjem u stranu kada je svinja „uzme u zube“ otvori se ventil koji se sastoji od PVC sita, opruge i gumene brtve. U tom trenutku voda izlazi iz sisaljke pod malim pritiskom i ţivotinja konzumira vodu. Rade se u veličini 1/4“, 1/2“ i 3/8“ i spadaju u pojilice koje rade pod niskim pritiskom. Potpuno su higijenske, relativno jeftine, i zbog toga što rade pod manjim pritiskom nisu veliki gubici vode. Ipak zbog njihove konstrukcije moguće je da se životinja igra s pojilicom i prosipa vodu bez da pije. Slaba tačka im je opruga koja prva strada usled naprezanja i korozije, no može da se reparira i laka je za zamenu.

U kompletu sa drugom opremom mogu da se pomeraju po visini prema uzrastu životinja što im olakšava konzumaciju vode i smanjuje prosipanje. Protok vode je relativnomalipa u boksovima za veći broj životinja nije dovoljna jedna pojilica. S druge strane, iz opreza je uvek dobro da u jednom boksu budu bar dve pojilice, jer u slučaju otkazivanja jedne, životinje neće potpuno ostati bez vode.

Prave zagrizajuće pojilice

Kod nas ih često zovu ili mešaju s pravim nippl pojilicama tj. sisaljkama. Slične su prethodnim, s tim što je poluga ventila zaštićena s donje strane i delom bočno prohromskom cevi koja ujedno predstavlja telo ventila. Aktivira se na taj način da svinja ugrizom pritiska gornjim nepcem polugu unutar tela ventila, čime je pomera iz ose i omogućava isticanje vode pod

Vodometar

pritiskom. Mehanizam ventila je sličan prethodnom, a prednost je što životinja ne može da se igra i da prosipa vodu a da ne pije. Gubici vode su manji, a pojilica može da radi pod većim pritiskom i da podmiri više životinja. Izrađuju se u nekoliko veličina s prečnicima cevi fi 3/8“ , fi 1/2 ’“ i fi 3/4“ i različitim protocima vode zavisno od toga da li su namenjeni za prasad, ili krmače, tovljenike i nerastove. Kod nekih proizvođača je centralna osovina ventila izrađena od mesinga umesto prohroma, što pojeftinjuje izradu, iako se to retko oseti na ceni za kupca. Ne menja nešto bitno u kvalitetu iako je prohrom znatno tvrđi i otporniji od mesinga.

Prilikom montaže poslednja dva tipa pojilica treba reći da se često završni deo cevovoda izvodi klasični pocinkovanim vodovodnim cevima sa kolenom na kraju u koje se „ušrafi “ telo sisaljke ili ugrizajuće pojilice. Ovo predstavlja jeftinije ali manje trajno i higijensko rešenje u odnosu na prohromske cevi.

Ovo tim više što se u opremi koju nude proizvođači pojilica često nalaze terminalni nastavci u koje se pojilice uvrću pod određenim uglom, koji je različit za različite kategorije životinja. Time se po preporuci proizvođača životinjama olakšava uzimanje vode i smanjuje rasipanje.

U opremu sa istom namenom ubrajaju se i prohromske cevi s mogućnošću podešavanja visine pojilice. Ove cevi su obično dužine 60 ili više cm, uvedene su kroz podesivi U profil sa rupom prečnika cevi i oprugom na sredini. Taj mehanizam obezbeđuje jednostavno podešavanje po visini a istovremeno sprečava da se to dogodi bez naše volje. Na kraju cevi obično se nalazi krivina s uglom od 30° što se smatra optimalnim uglom za pojilice sisajućeg tipa, pod uslovom da je visina prilagođena uzrastu životinja. Često se na kraju cevi nalazi T račva koja omogućuje montažu pojilica u dva susedna boksa čime se smanjuje trošak ugradnje opreme. Kod prethodnog tipa pojilica, tzv. nippl ili sisaljki, na kraju ovakve prohromske cevi često se može naći horizontalno savijen U profil sa svrhom da spreči neželjeno aktiviranje pojilice i prosipanje vode. Ovo se najčešće događa kada životinja pokuša da zadovolji svoju potrebu za češanjem ili u letnjim mesecima kada se usled vrućine pokuša rashladiti prolivanjem vode.

Prečistači

Prikazujući vam opremu za pojenje svinja pomenuli smo još prečistače ili filtere, regulatore pritiska i uređaje za doziranje medikamenata. Funkcija prečistača je jasna, iako se oni retko upotrebljavaju u našim uslovima, jer kvalitet vode najčešće zadovoljava. Ponekad ako imamo stare instalacije u dovodu vode, nije loše imati neki mehanički filter, jer je lakše zameniti njegov uložak nego očistiti sve mrežice na pojilicama. Regulatori pritiska upotrebljavaju se po potrebi prema uputstvu proizvođača pojilica. Rasponi regulacije se kreću od 0,2 do 4 bara, a po izvedbi ih ima više tipova. Često imaju na sebi ventil za podešavanje pritiska i manometar za kontrolu.

U sistemu za napajanje korisno je imati i vodomer koji kontroliše utrošak vode u svinjcu. Pored ukupnog utroška vode i praćenja troškova, koristan je i u slučaju potrebe doziranja medikamenata sa određenom količinom vode. Dozatori lekova dele se prema preciznosti doziranja i veličini za određeni kapacitet sistema. Podela može da se uradi i po načinu ugradnje, pa razlikujemo stacionarne i mobilne dozatore. Rasponi doziranja se kreću od 0,2-2,5%, 1-5%, 1-10% isl. Rastvor preparata se puni u premiks kontejner, a sva oprema je izrađena od nekorodirajućih materijala lakih za održavanje. Preciznost doziranja je vrlo velika, a sam mehanizam može biti upravljan računarom ili se reguliše ručno. Na modernim farmama ova oprema se koristi veoma mnogo, jer je aplikacija vitamina, preventivnih sredstava i lekova veomatačna, najefi kasnija i najjeftinija upravo putem vode.

Nadamo se da smo Vam ovim tekstom bar malo približili problematiku pojenja kod svinja i skrenuli pažnju na neke detalje o kojima valja voditi računa prilikom nabavke ili zamene opreme.