недеља, 18. септембар. 2011. 16:09

Plodna dolina reke Vipave na zapadu Slovenije,  kojoj se sreću kontinentalno-alpska i mediteranska klima idealno je mesto za uzgoj vinove loze. Ukupna površina pod vinogradima u njoj iznosi 2700 hektara a najzastupljenije sorte su autohtone bele Malvazija, Rebula, Pinela, Zelen, zatim sorte Sauvignon, Chardonnay, beli i sivi Pino a od crnih Merlot, Cabernet sauvgnon, Barbera i modri Pino. Od ovih sorata vr[i se proizvodnja vina vrhunskog kvaliteta koja se uglavnom proizvode u najvećem slovenačkom vinskom podrumu „Vipava1894“, dok manji deo grožđa završi u privatnim vinarijama. U vinariji Vipava, proizvodnja vina otpočeta je još davne 1894. godine a sama vinarija nastala je udruživanjem vinogradara koji su u na taj način videli priliku za plasman svojih vina u tadašnju Austrougarsku monarhiju. Danas se u njoj korišćenjem savremene tehnologije godišnje preradi 10-12 miliona kilograma grožđa iz kog se dobije 7-8 miliona litara vina. Kada je proizvodnja vina u Sloveniji u pitanju, vina su podeljena u četiri robne marke karakteristične po jedinstvenom i prepoznatljivom stilu. Spadaju u vina vrhunskog kvaliteta a shodno tome i cena im je viša od prosečnih. Prodaju se uglavnom na domaćem tržištu dok se deo izvozi u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, nešto malo u Srbiju, zatim Italiju, Nemačku, Poljsku, Češku, Slovačku, skandinavske i države Beneluksa.

Iako sada posluje kao deoničarsko društvo, vinarija je i dalje najvećim delom u vlasništvu Zemljoradničke zadruge Vipava a kooperanti ove zadruge obezbeđuju oko 70% sirovina, dok preostalih 30% sirovina potiče sa vinograda u vlasništvu vinarije. Zadruga ima oko hiljadu članova sa prosečnom površinom od jednog hektara. Većini zadrugara u Vipavskoj dolini proizvodnja vina ipak nije osnovno zanimanje a osim vinogradrstvom deo zadrugara bavi se i proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda.

Spoj vinarstva i turizma

Još dalje, na krajnjem zapadu Slovenije, nadomak Nove Gorice nalazi se opština Brda poznata po takođe odličnim vinima i prvoklasnom voću, naročito trešnjama, breskvama, marelicama, šljivama i smokvama. Nasuprot velikoj vinariji u Vipavskoj dolini, po Goriškim Brdima je rasuto stotinak manjih privatnih odnosno porodičnih vinarija i nekoliko vinoteka. Proizvodnja vina u ovom kraju predstavlja osnovno zanimanje i porodičnu tradiciju velikom broju domaćinstava. Veći deo njih uključeno je i zapravo čini okosnicu i veoma razvijenog seosko-vinskog turizma.

Prema rečima domaćina, i u ovom kraju uspevaju uglavnom bela vina i to najviše autohtone sorte Rebula, Malvazija, zatim Tokaj, Sauvignonasse, Chardonnay i druge. Brojni poznavaoci i ljubitelji vina iz obližnje Italije i drugih zemalja s vremena na vreme dolaze ovde kako bi uživali u spoju prelepe prirode, izvrsne hrane i vrhunskih vina. Takođe nemalibroj kolekcionara dolazi „u nabavku“.

Na samoj granici sa Italijom, a delom i u Italiji nalazi se imanje porodice Ščurek koja se već više generacija bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Danas deda Ivan i otac Stojan uz pomoć pet sinova neguju 17 hektara vinograda i godišnje tržištu isporučuju 80.000 boca vrhunskog vina. Uz to, domaćinstvo poseduje sobe za smeštaj gostiju među kojima je kako kažu, najviše kolekcionara. Iako u proizvodnji koriste najsavremenije tehnologije, oni „čuvaju tajnu hrastove bačve“ i ne zaboravljaju autohtone sorte. Naročito su ponosni na kupaže kao što su crvena i bela Stara brajda, UP i Kontra.

Podrum „Čarga 1767“ u svom imenu takođe otkriva viševekovnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju. U vlasništvu je braće Edbina i Dušana Erzetiča koji poseduju 12 hektara pod vinogradima sa kojih dobiju godišnje 50.000 litara vina. Trenutno se u ovoj vinariji proizvodi 18 vrsta vina ali prema rečima Edbina, zbog potreba i zahteva tržišta, u budućnosti će taj broj biti malo sužen. Osim da uživaju u dobrim vinima „radoznali“ turisti mogu da se upoznaju i sa starim načinima proizvodnje vina ali i savremenom tehnologijom.