понедељак, 29. август. 2011. 21:08

Gospodin Adam Morganstern, izdavač časopisa Organic Wine Journal, objedinio je oprečne stavove o razlikama i sličnostima vina poreklom iz konvencionalne i organske proizvodnje. Zahvaljujći njemu u prilici smo da vidimo rezultate o kontaminaciji ostataka pesticida u vinima u Evropi.

Studija Evropske radne grupe o pesticidima (Pesticide Action Network-PAN) pronašla je da su 100% vina iz konvencionalne proizvodnje kontaminirana pesticidima, i da u jednoj boci ima čak 10 različitih komponenti od ostataka pesticida. U celini, 24 različitih kontaminata je pronađeno, uključujići pet koji su klasifi kovani sa karcinogenim, mutagenim, reprotoksičnim odnosno sa endokrinim promenama. Šesnaest boca vina iz konvencionalne proizvodnje – 47% od ukupno testiranih – sadrže pesticide klasifi kovane u EU kao ili kancerogena, mutagena i reprotoksična ili kao mogući uzročnik poremećaja sastava hormona u ljudskom organizmu. Najrašireniji ostatak pesticida bio je pirimetanil (pyrimethanil), za koji se pretpostavlja da je kancerogen. Detektovan je u 25 boca vina iz konvencionalne proizvodnje što čini 75% od svih uzoraka iz konvencionalne proizvodnje. Cipronidin (cypronidin) i dimetomorf (dimethomorph) su bili prisutni u 18 boca. Procimidon (procymidone) koji u EU je okarakterisan kao kancerogen, reptotoksičan sa endokrinim poremećajima, bio je prisutan u 11 boca. Sedam pesticida, uključujući neurotoksin fenitrotion, bili su detektovani samo u jednoj boci.

Kontaminacija vina je direktan rezultat primene pesticida u proizvodnji grožđa. U EU pod vinovom lozom je oko 3% obradivog zemljišta koje je odgovorno za primenu 15% sintetičkih pesticida. Prema ovim podacima grožđe je najkontaminiranija hrana. Ministar poljoprivrede u Francuskoj zaključuje da se jedna trećina primenjenih pesticida u grožđu sistemaski prenosi tokom prerade u vino. Do 1993. godine upotreba neorganskog sumpora u proizvodnji grožđa u Evropi bila je u opadanju za 39% pošto su farmeri umesto sumpora koristili sintetičke fungicide. Između 1993. i 2003. godine doza sintetičkih fungicida primenjena na grožđu povećala za 22%.

U svakoj boci najmanje 1, u proseku 4 ostatka pesticida Prisustvo pesticida u vinima Evrope je gorući problem smatra Elliott Cannell iz Evropske radne grupe o pesticidima (PAN). Većina vinogradara napušta tradicionalne metode za kontrolu štetočina jer su u upotrebi opasni sintetički pesticidi.

Ovaj trend ima direktan uticaj na kvalitet evropskih vina. U dve trećine primera ostaci pesticida identifi kovani su u ovoj studiji i dovode se u vezu sa hemikalijama koje se koriste u proizvodnji grožđa u EU. Četrdeset boca vina koje reprezentuju vinarije iz Francuske, Nemačke, Austrije, Italije, Potugalije, Južne Afrike, Australije i Čilea, poslato je u komercijalnu laboratoriju radi testiranja. Među vinima iz konvencionalne proizvodnje iz Francuske i Nemačke je stiglo po 10, sedam iz Austrije, tri iz Italije i po jedno vino iz Portugalije, Južne Afrike, Australije i Čilea. Tri organska vina stigla su iz Francuske i tri iz Austrije, ukupno 6 uzoraka. Zajedno, 34 boce iz konvencionalne proizvodnje vina sadržalo je 148 ostataka pesticida. Takođe, u svima je evidentiran najmanje jedan pesticid, ili u proseku 4. Najveći broj ostataka pesticida koji je pronađen u jednoj boci izosio je 10. Od 6 boca iz organske proizvodnje, u 5 nisu pronađeni ostaci pesticida. Jedan uzorak je sadržao nisku koncentraciju pirimetanila (pyrimethanil), jedinjenja sa mogućim karcinogenim dejstvom. Prema izveštaju prisustvo ostataka pesticida u organskom vinu je retko. Mali proizvođači vina organskog porekla smešteni su u područjima intenzivne konvencionalne proizvodnje grožđa i mogu trpeti povremenu kontaminaciju iz okruženja.

U odgovoru na izveštaj, Evropsko udruženje za kontrolu pesticida (EPCA) nazvalo je upotrebu pesticida u proizvodnji vinskih sorti “osnovnom-suštinskom i bezbednom”. Evropsko udruženje za kontrolu pesticida istaklo je činjenicu da su svi utvrđeni pesticide odobreni za upotrebu u EU, i ostaci su nađeni u tako sićušnim količinama, “ekvivalentnim u kapi vode u olimpijskom bazenu”, oni se čak ni ne približavaju pragu štetnosti. Elliot Cannell iz Londona kontaktirao je sa časopisom “Žurnal o organskom vinu” u cilju daljih zbivanja i odgovornosti Evropskog udruženja za kontrolu pesticida.

Ideja o pomoći apsurdna!

Ono što je prema njegovim rečima izneneđujuće je saznanje da je 100% konvencionalnog vina sadržalo ostatke pesticida. Kada su degusturali ostalo voće i povrće u EU bilo je 50% kontanimiranog, za poređenje. Kao najvažniju akciju koju odmah treba preduzeti je predlog u EU da ukloni primenu 23 najštetnija pesticida. To je oko 5% od onog što je dozvoljeno za koršćenje. Evropsko udruženje za zaštitu bilja (ECPA) kaže da su pesticidi “esencijalni” za spravljanje vina u Evropi. Elliot Cannell smatra da postoje različiti načini borbe za rešavanje problema i da industrija tako lobira za pesticide. Štaviše, industrija je uvek zahtevna i kada se zabrani mali broj pesticida ističe da će takve promene dovesti do globalne krize poljoprivrede! Na pitanje da li su pesticidi neophodni da bi se borili protiv klimatskih promena on odgovara da globalni ekosistem postaje manje više neuravnotežen ali da je poslednje što želimo da učinimo da nagomilamo otrove i ostavimo ih u prirodnom okruženju. Poređenja radi, on navodi primer da kada je neko bolestan, mi želimo da mu pružimo posebnu brigu i negu a ne da ga uznemirimo. Ideja da su nam potrebni otrovi u zemljištu i vodi radi pomoći je po njemu apsurdna!

Prof. dr Branislava Sivčev