недеља, 18. септембар. 2011. 15:09

Na desetom kilometru jugoistočno od Smedereva, na levoj obali Morave, duž carigradskog druma, nalazi se Vranovo. Pod imenom Vranovo, selo se prvi put pominje u aračkim spiskovima za 1818. godinu. Prvobitno naselje Vranova nalazilo se u gustoj hrastovoj šumi u čijim krošnjama su mnoge ptice, vrane i gavrani, vile svoja gnezda. Njihovo graktanje čulo se daleko, pa je, verovatno, naselje po njima i dobilo ime. Na osnovu antropogeografskih ispitivanja Smederevskog podunavlja iz 1923/24. godine dr Borivoje Drobnjaković navodi da je stanovništvo pretežno doseljeničko i da su u ovom kraju bile jake kosovskometohijska i braničevsko-timočka migraciona struja. Vranovo je danas moderno selo u kome živi preko 3000 stnovnika. Iako se Vranovci i dalje bave poljoprivredom, mnogi su zaposleni u industriji, najpre u kompaniji USS Serbia.

Poljoprivreda

Ukupna površina vranovskog atara je 1650ha, od toga površina obradivog zemljišta je 1101,4 ha. Vranovski poljoprivrednici se uglavnom bave ratarstvom, na prvom mestu, potom stočarstvom i povrtarstvom. Voćarstom se bavi neznatan broj domaćinstava. Dominantne kulture su kukuruz, žitarice (pšenica, ječam, ovas), lucerka. Interesantno je da se pored navedenih grana poljoprivredne proizvodnje nalazi još jedna koja je u ekspanziji a to je proizvodnja pečuraka. Budući da je proizvodnja komposta za proizvodnju pečuraka već uveliko brend ovog sela te i ovaj proizvod postaje, polako ali sigurno, jedan od brendova Vranova.

Kultura

U ataru sela Vranovo ima više arheoloških nalazišta, međutim kako arheoloških iskopavanja nije bilo, nalazi su uglavnom fragmentarna keramika ili metal. Neki od njih su srebrni spiralni prsten, skulptura konjanika, veći broj fragmentirane keramike, novčići. U delu sela Ornice nalazi se Humka, uzvišenje kružne osnove na kome je nađeno više predmeta keramike, novčića, kao i zid koji su meštani nepažnjom uništili. 1968. godine meštani su pronašli i jednu rimsku grobnicu sa fresko ornamentikom. U njoj je bilo više predmeta, ali su sačuvani samo staklene posude i nekoliko metalnih igala. Svi predmeti nađeni u selu čuvaju se u Smederevskom muzeju.

Znamenitosti

Ono što Vranovo čini posebnim je svakako osnivanje prve zemljoradničke zadruge u Srbiji. Mihajlo Avramović, bankarski činovnik i pokretač ideje osnivanja zemljoradničke zadruge, imao je veliku želju da prvu zemljoradničku zadrugu osnuje u svom rodnom mestu, Duboni. Na veliko razumevanje, Avramović je najpre naišao kod Lazara Savića- Gedže, kmeta i narodnog poslanika iz Vranova. Lazar Savić je imao veliki utucaj na svoje sugrađane među kojima je vršio agitaciju Avramovićeve ideje za osnivanje zadruge.

Polovinom marta 1894. godine u kući Lazara Savića-Gedže, održana je osnivačka skupština u prisustvu većeg broja zemljoradnika. Tada je doneta odluka o osnivanju Vranovske zamljoradničke zadruge i usvojena su pravila. Na istom sastanku izabrana je zadružna uprava. 29. marta 1894. godine (po starom kalendaru, po novom 11. aprila), 32 zemljoradnika potpisala su u Okružnom sudu u Smederevu akt o osnivanju zemljoradničke zadruge u Vranovu. Zadruga posluje pod nazivom Vranovska zemljoradnička zadruga, a od 1920. godine pod nazivom Vranovska zemljoradnička kreditna zadruga.

Popravilu ugovora zadruge koji je pisao Mihajlo Avramović, zadruga je bila dužna: “da nabavi svojim članovima potreban novac za poljoprivredne radove, da utiče na svest o štednji i da na taj način utiče na popravku njihovog materijalnog stanja”. Član zadruge mogao je da bude samo onaj koji je imao “dovoljno jemstva za lično poštenje”, da je starešina domaćinstva i da stalno živi na teritoriji zadruge. Zadruga je poslovala po principu kolektivne odgovornosti svojih članova, a zadružna uprava je bila dužna da svakog meseca sastavlja izveštaj o poslovanju.

Prilikom osnivanja zadruge Avramović je računao na finansijsku pomoć Podunavske okružne banke, a i članovi zadruge su davali doprinose u zavisnosti od imovnog stanja. Pored ovih, zadruga je imala i druge stalne prihode od stalne, obične i dečije štednje. Na veliku žalost samih meštana prva zemljoradnička zadruga u Srbiji već dugi niz godina ne radi.

Tekst je preuzet sa sajta
www.smederevskovoce.rs