субота, 17. септембар. 2011. 18:09

Poslednjih nekoliko decenija dvadesetog veka bili smo svedoci nastanka velikih i ozbiljnih problema koji su proizašli iz aktivnosti konvencionalne poljoprivrede. Zbog ovih problema pojavila se potreba uvođenja zakonskih ograničenja u oblasti poljoprivredne i stočarske prakse.

U materijalu IFOAM (Međunarodna federacija pokreta za organsku zdravu poljoprivredu) se ističe da poljoprivredu treba razvijati kao jedan organizam, da bismo ga shvatili kao jedan živi eko-sistem, koji je uzet kao model iz same prirode i koji predstavlja alternativu intenziviranju, specijalizaciji i osloncu na hemijske inpute. Kada se sprovodi na odgovarajući način, ne bi trebalo da dođe do stvaranja većeg zagađenja čovekove sredine nego što to zemlja u svom prirodnom stanju čini. Ukoliko se poljoprivredom bavimo na ovaj način, ona može da se uskladi s prirodom. Na dugoročnoj osnovi, ovakav pristup će olakšati postepeno unapređenje uslova u poljoprivredi i stočarstvu.

U osnovnim standardima IFOAM dat je okvir koji obezbeđuje mere primenljive širom sveta u ovom pristupu organski zdravoj poljoprivredi. Poznato je da su lokalni i regionalni uslovi u tolikoj meri različiti, što podrazumeva i razradu sistema i prilagođavanje istih za primenu u organskoj poljoprivredi. Zato je neophodno formiranje nacionalnih ili regionalnih organizacija koje će razvijati takve standarde od ovog opšte prilagođenog okvira. Kada se na tržištu plasiraju proizvodi obeleženi zaštitnim znakom zdrav, farma mora da posluje u datom okviru kao i da dobije sertifi kat od strane regionalne organizacije u skladu sa ovim standardima. Na ovaj način se obezbeđuje sertifikacija i poštovanje ugovorenih propisa kojima se reguliše prerada ili plasman. Ti sistemi će doprineti sprečavanju lažnog obeležavanja, a time i daljem širenju ekološki zdrave prakse poslovanja na farmama. Ovi osnovni standardi IFOAM ukljčuju i preporuke za inspekciju na farmama i njima se obezbeđuju programi sertifikacije. Individualni proizvođači koji nisu članovi takvih organizacija, ne mogu da tvrde da rade u skladu sa standardima IFOAM.

Organska poljoprivreda – osnovne smernice

IFOAM je u svojim smernicama za organsku poljoprivredu i preradu pošao od toga da se u svetu:

– proizvodi hrana visoke hranljive vrednosti u dovoljnim količinama,

– proizvodnja odvija u skladu sa biološkim principima, biološkim ciklusima i ekosistemom,

– podstiče biološki ciklus u okviru proizvodnog sistema, uključujući mikroorganizme, faunu i fl oru zemljišta, biljke i životinje,

– održava i povećava dugoročnija plodnost zemljišta,

– maksimalno angažuje u okviru zatvorenih sistema kada je reč o organski zdravim materijama i hranljivim elementima,

– pružaju stočarstvu takvi životni uslovi koji mu omogućavaju ispoljavanje aspekata njegovog urođenog (naslednog) ponašanja,

– organska poljoprivreda čuva održanje genetske raznovrsnosti poljoprivrednih sistema i njegove sredine, uključujući i zaštitu životne sredine biljaka i divljači,

– organska poljoprivreda omogućava farmerima da žive u skladu sa pravima OUN, zadovoljenje njihovih osnovnih potreba i sticanja odgovarajuće dobiti i zadovoljstva svog rada, uključujući i sigurnu životnu sredinu,

– ističe maksimalno korišćenje obnovljivih izvora u lokalno organizovanim poljoprivrednim sistemima,

– vrši razmatranje šireg socijalnog i ekološkog uticaja poljoprivrednih sistema.

U cilju ostvarivanja navedenih ciljeva, pokret za organski zdravu poljoprivredu i stočarstvo je usvojio i određene tehnike koje poštuju prirodnu ekološku ravnotežu i omogućavaju da se izbegnu proizvodi kao što su: veštačko đubrivo, pesticidi, sredstva za lečenje životinja, metode koje imaju za cilj da forsiraju porast životinja i biljaka, kao i industrijske metode u stočarstvu koje su suprotne navedenim osnovnim ciljevima. Tamo gde je kompromis neizbežan, usled ekoloških i ekonomskih uslova u kojima živimo, ograničenja se moraju jasno definisati. Takođe ovim dokumentima se želi razjasniti koji su sve postupci u poljoprivredi i stočarstvu odobreni, koji se u određenim slučajevima mogu tolerisati, a koji su isključeni.

Ovi standardi obezbeđuju okvir unutar kojih nadnacionalne, a pre svega nacionalne organizacije treba da razvijaju sopstvene standarde. Osnovne standarde IFOAM, nacionalne organizacije ne mogu da koriste kao sopstvene. Svi proizvodi i proizvodni uslovi u zemlji moraju da budu usaglašeni sa nacionalnom regulativom. U slučaju kada se nacionalnim zakonom traži specifikacija tretmana ili proizvoda koji nisu prihvaćeni ovim standardima, organizacija koja izdaje sertifi kat o tome izveštava komitet IFOAM za standarde radi konsultacije.

Prelaz na organski zdravo stočarstvo

Transformacija ili prelaz znači proces razvijanja pouzdanog i održivog agro-ekonomskog sistema. Cela farma ili jedinica na farmi, uključujući i stočarstvo, mora da pretrpi promene u skladu sa standardima organski zdrave hrane u jednom datom vremenskom periodu.

U delovima (na farmi, delu farme isl.)u kojima je ostvaren prelazak, ne sme se vršiti prelazak sa organski zdrave na konvencionalnu poljoprivredustočarstvo i obrnuto. Farmer je u obavezi da sačini plan prelaska koji treba da bude ocenjen svake godine od inspekcije. Šta plan prelaska mora da uključi? Plan prelaska sa konvencionalne na organski zdravu proizvodnju je veoma značajan, složen i odgovoran zadatak svakog farmera. On mora da uzme u obzir sledeće elemente:

– istorijat polja ( kulture, đubrenje, uništavanje štetočina, stočarstvo)

– postojeće stanje na farmi i odstupanje od standarda

– plan progresivnog prelaska cele farme na organski zdravu poljoprivredu (proizvodnju)

– neke aspekte koji u toku perioda prelaska na organski zdravu poljoprivredu (hranu) moraju da se izmene na primer rotacija kultura, đubrenje, stočna hrana, plan uništavanja štetočina, ekološki uslovi itd., kao i uključenje vremenskih ograničenja.

Generalno gledano vreme prelaska ne sme da traje duže od jedne kompletne rotacije. Ukoliko iz bilo kojih razloga ( ekonomski, organizacioni ili dr.), u okviru jedne farme dođe do paralelne proizvodnje organske hrane i proizvodnje u postupku prelaska ili konvencionalne proizvodnje gde prelazak na organsku još nije počeo, ova dva dela moraju jasno da se razgraniče, a proizvodi koji potiču sa njih moraju se jasno razlikovati, po izgledu, boji, sorti, pakovanju isl. Takođe i oprema koja se koristi za zaprašivanje, kada je reč o nedozvoljenim pesticidima na delu farme koji nije transformisan, ne sme da bude ona ista oprema koja se na sertifi kovanim površinama koristi za dozvoljene supstance.

Dužina perioda prelaska

Kao što smo naveli u početku, uslovi i kriterijumi za prelazak sa konvencionalne na organsku zdravu farmsku proizvodnju su jako zahtevni i strogi. Generalno posmatrano, proizvodi će dobiti sertifikat kojim se potvrđuje da se radi o „proizvodima organski zdrave poljoprivrede“ tek pošto svi zahtevi u pogledu standarda budu ispunjeni dve godine pre početka proizvodnog ciklusa. Organizacija koja izdaje sertifikat može da smanji navedeni period, ali ne više od godinu dana pre početka proizvodnog ciklusa, i to samo onda ako je opravdano u skladu sa lokalnim strukturnim i poljoprivrednim uslovima. S druge strane, organizacija koja izdaje sertifikat može da produži period transformacije u zavisnosti od prethodnog korišćenja date zemlje za potrebe poljprivrede.

Organizacije koje izdaju sertifikate mogu da dozvole prodaju biljnih proizvoda (ali to nije pravilo) kao „proizvod zdrave organske poljoprivrede u postupku transformacije“ ili uz sličan opis, kada su ispunjeni svi standardni zahtevi najmanje godinu dana pre početka proizvodnog ciklusa organske proizvodnje.

Kada je reč o životinjskim proizvodima (meso, mleko, jaja) oni će biti sertifikovani kao „proizvodi organski zdrave poljoprivrede“ kada veterinarski i zdravstveni standardi budu u potpunosti ispoštovani i kada standardi u pogledu ishrane budu u potpunosti ispoštovani u periodu od 30 dana za mleko i jaja, i godinu dana ili celokupni životni ciklus kada je reč o mesu. Međutim, životinjski proizvodi ne smeju da se stavljaju u promet kao „proizvodi organski zdrave poljoprivrede „ ukoliko farma ili jedinica na farmi nije bila uključena u postupak konverzije najmanje godinu dana.

Ratko Lazarević