четвртак, 10. новембар. 2011. 01:11

Pre parenja treba pravilno odabrati ženke za priplod. Ženka treba da ima najmanje osam mlečnih bradavica raspoređenih po grudima i stomaku. Ženke sa nedovoljnim brojem bradavica treba odstraniti iz priploda jer se ta osobina prenosi na potomstvo. Mlečnost je takođe nasledna osobina, pa se za priplod biraju samo ženke koje su mlečne. Mlečnost se najbolje ocenjuje po prirastu i ponašanju mladunaca. Ako mladi rastu i mirno leže u gnezdu znak je da majka ima dovoljno mleka. U protivnom mladi su nemirni. Mlečnost najviše zavisi od rase i pravilnog postupka u uzgoju kunića. Srazmerno težini, manje rase daju više mleka od velikih. Ženke malih rasa dnevno daju oko 100 grama mleka, srednjih oko 150 grama, a velikih oko 200 grama.

Posle pravilnog odabira za priplod sledparenje. Pravilo je da se ženka uvek nosi u kavez mužjaka. Za uspešnu oplodnju u većini slučajeva je dovoljan jedan skok. Posle parenja ženka se vraća u njen kavez. Nakon pet dana ženka se ponovo nosi u kavez mužjaka da bi se proverila uspešnost parenja tj da li je skotna. Ako ženka beži od mužjaka i ne dopušta da joj se približi, znak je da je prvo parenje uspelo tj. da je skotna. Za tridesetak dana od parenja treba očekivati koćenje. Prema ponašanju ženke može se videti da se koćenje približava, jer ona traži skrovito mesto, povlači se i priprema za koćenje. Do poroda dolazi kada je fetus sposoban za život van majčinog tela.

U organizmu ženke dešavaju se mnoge hormonalne promene. Do koćenja najčešće dolazi noću, kada životinje imaju najviše mira. Koćenje se odvija u kratkim vremenskim intervalima. Kada je koćenje završeno, ženka oslobađa mladunce od posteljice. Tokom koćenja, ženkama je neophodno obezbediti mir, jer su tada jako osetljive. Agresivne majke, koje mlade razbacuju po kavezu, treba isključiti iz priploda. Tek okoćeni kunići teški su oko 30-40 grama. Na svet dolaze slepi, goli i nesposobni za samostalan život.

Neophodno im je suvo i toplo gnezdo u kome je temperatura 30°C u prvih 20 dana života kunića. Nekoliko dana nakon koćenja, mladim kunićima počinje da raste dlaka, a nakon desetak dana oni progledaju i počinju da izlaze iz gnezda. Posle 15 dana, mladi su potpuno obrasli dlakom i mogu da regulišu telesnu temperaturu. Neposredno posle koćenja pregleda se svako leglo i izdvoje se svi uginuli, slabi ili deformisani kunići. Uz što manje uznemiravanje ženke, u leglu se ostavljaju samo zdravi mladunci ružičaste i lepo zategnute kože. Mladunčad slabih majki su nemirna i slaba, upalih bokova i naborane kože. Takva se legla po pravilu odstranjuju, ali ako se ipak ostave,onda ih treba prebaciti u gnezdo bolje majke koja ima više mleka. Pre prebacivanja, mlade treba protrljati o trbuh nove majke da prime njen miris. Posle koćenja, ženke obavezno moraju po volji da imaju vode, jer nedostatak vode može izazvati pojavu kanibalizma. 

Okoćeni kunići se hrane majčinim mlekom od koćenja do zalučivanja, nakon toga se prihranjuju. Ženka počinje da luči mleko odmah nakon koćenja. Potrebno je da luči oko 100 grama mleka dnevno, da nahrani oko osam mladunaca. Ima ženki koje uspešno odgoje i do 12 mladunaca. Dnevna potreba za mlekom svakog mladunca je 10-15% od njegove težine.

Mleko kunića sadrži 31% suve materije (kravlje 12%), proteina 13% (kravlje 3,5%), masti 12%(kravlje 3,5%). Energetska vrednost 100 grama mleka kunića je 1750 kalorija (kravljeg 680).

Za vreme dojenja od 20 dana, ženka pojede oko 5,5-6 kilograma koncentrovane hrane i proizvede 3,5-5 litara mleka, što je dovoljno za prirast 2 kilograma žive mere mladih. Najveći gubici u uzgoju kunića nastaju za vreme dojenja, tj.odmah nakon koćenja, jer su mladunci tada najosetljiviji. Polovina ukupnih gubitaka nastaje u prvoj nedelji života. Najčešći uzroci smrtnosti mladunaca su slabe materinske osobine ženke, loše pripremljeno gnezdo, loši uslovi držanja, nedovoljna mlečnost majke, stresovi, kanibalizam i uginuće majke. U prvim nedeljama života, mladi kunići su vrlo osetljivi na infekcije. Smatra se da je 10% gubitaka od koćenja do zalučenja uobičajena pojava. Zdravlje majke je od velikog značaja za smanjenje smrtnosti mladih kunića. Posle zalučivanja mladima se u početku mora davati samo lako svarljiva i mekana hrana. Prelaz na zelenu hranu treba da bude postupan, da se ne bi narušilo zdravlje mladih kunića.

Dr Nikola Vujnović