недеља, 6. новембар. 2011. 21:11

Kozje mleko je izvor proteina visokog kvaliteta, vitamina i minerala. Jedna litra kozjeg mleka sadrži 32 grama proteina, što je dovoljna dnevna potreba za dete od 11 godina ili 70% od dnevne potrebe jedne trudnice.

Koze se uglavnom smatraju mlečnim životinjama, jer je mleko njihov glavni proizvod, ako ne i jedini. U nauci su prisutna neka mišljenja da je koza bila prva životinja koju je čovek koristio za proizvodnju mleka. Najmlečnije rase koza vode poreklo iz Evrope a Švajcarska se smatra kolevkom mlečnog kozarstva. Danas, kada je u pitanju kozje mleko, vodeću ulogu u proizvodnji ima Francuska.

Postoje bitne razlike među kozama u pogledu količine i kvaliteta mleka. Prema količini i kvalitetu proizvedenog mleka, koze se razlikuju po rasama, ali i unutar rase.

Većina koza može dati više mleka, nego što posiše njihova jarad. Karakteristike visoko mlečnih koza izražene su i u njihovom eksterijeru. Visoko mlečna koza se odlikuje laganom glavom, karakterističnom za ženske životinje, nežnim kosturom, tankim vratom, oštrim grbenom, dobro izraženom leđnom linijom i bedrima. Koža mlečne koze treba da bude tanka i mekana. Kod mlečnih koza vrlo je važan izgled vimena i njegova građa. Iz ovih navedenih eksterijernih oznaka za mlečnost, proizilazi da se već i vizuelnom procenom može dati ocena o njihovoj mlečnosti, iako to nije uvek pravilo.

Postoje slučajevi da koza sa velikim obimom vimena proizvede manje mleka od koze sa malim vimenom. Uprkos tome ipak možemo reći da koza kod koje burag zauzima veliki prostor i koja ima veliki obim vimena, u većini slučajeva proizvodi više mleka.

Izgled i veličina mlečne žlezde je najpouzdanija oznaka mlečnosti. Kod koza, mlečna žlezda treba da bude razvijena, bez vidljivih nedostataka, smeštena između zadnjih nogu, dobro povezana sa stomakom. Vime mlečnih koza je prekriveno tankom nežnom kožom koja je prekrivena dlakom. Građa i zdravlje mlečne žlezde je najvažniji faktor za proizvodnju i osobine mleka. Vime kod koze se sastoji od dva odvojena dela koji su anatomski i fiziološki potpuno odvojeni. Nekada se čak toliko razlikukju, da proizvodnja i sekrecija mleka može biti sasvim različita iz svake sise, što nije poželjno. Kozije vime možemo po izgledu svrstati u kruškoliko, jajoliko i loptasto. Kruškoliko vime karakteriše koze visoke mlečnosti. Ovaj oblik vimena kod rasnih koza češće izaziva mehaničke povrede i nepodoban je kod standarnih aparata za mašinsku mužu, dok je vrlo pogodan za ručnu mužu.

Drugi tip vimena koji srećemo kod koza je jajoliki ili ovalni. Ovaj oblik vimena ima dobro razvijene sise nagnute prema abdomenu, sa kojim je vime dobro povezano.

Jajoliki oblik vimena, karakterističan je za alpske koze i vrlo je pogodan za mašinsku mužu. Loptasti oblik vimena karakterističan je za sanske koze i vrlo je pogodan za mašinsku mužu. Mlečna žlezda kod koze se u većem broju slučajeva počinje razvijati posle prvog pripusta. Proizvodnja kozjeg mleka uslovljena je genetskim potencijalom, ishranom i uslovima držanja koza. Najvažniji faktori koji utiču na količinu i sadržaj kozjeg mleka su: rasa, ishrana, starost, redosled laktacije, telesni okvir, karakteristike vimena, temperatura vazduha, zdravstveno stanje koze i još neki drugi faktori. Rasa koze je vrlo važna za količinu i sadržaj proizvedenog mleka. Ishrana je takođe faktor koji je od izuzetne važnosti za količinu i sadržaj proizvedenog mleka.

Nema visoke produkcije mleka bez dovoljne količine kvalitetnog obroka koji omogućava potpuno iskorišćenje genetskog potencijala koze. Ako koze koje imaju visok genetski potencijal za proizvodnju mleka, hranimo na neodgovarajući način, one će nedostatak u ishrani nadoknađivati iz telesnih rezervi, a ako to potraje, doći će do narušavanja njihovog zdravstvenog stanja. Telesni okvir koze znatno utiče na količinu proizvedenog mleka.

Starost koze odnosno redosled laktacije takođe utiče na količinu proizvedenog mleka. Utvrđeno je da se količina mleka povećava čak i do šeste laktacije, a posle toga počinje da stagnira. Proizvodnja mleka se menja i unutar jedne iste laktacije. Laktacija počinje jarenjem, a završava se zasušenjem koze. Od dužine laktacije zavisi ukupna količina proizvedenog mleka. Statistički podaci govore da laktacija kod koza traje između 200 i 300 dana. Za mlečne koze poželjno je da laktacija što duže traje, ali ne duže od 305 dana. Količina ojarene jaradi utiče na proizvodnju mleka, tako da koze sa većom količinom jaradi imaju dužu laktaciju i veću količinu mleka.

Temperatura vazduha na proizvodnju mleka utiče tako da visokomlečne koze na niskoj temperaturi reguju smanjenom proizvodnjom mleka. Zdravstveno stanje koza vrlo je značajno u proizvodnji mleka, jer samo zdrave koze mogu da imaju određen kvalitet i kvantitet mleka. Kozje mleko mora da bude bele boje i slatkastog ukusa.

Kozje mleko je izvor proteina visokog kvaliteta, vitamina i minerala. Jedna litra kozjeg mleka sadrži 32 grama proteina, što je dovoljna dnevna potreba za dete od 11 godina ili 70% od dnevne potrebe jedne trudnice. Kozje mleko se lakše probavlja od kravljeg jer je njegova mlečna mast sastavljena od manjih čestica, ali je zbog toga nepodobnije za proizvodnju maslaca, jer se mlečna mast teže sakuplja, pa gubici mogu iznositi i do 20%. Kozje mleko je i dobar izvor mineralnih materija koje su potrebne ljudskom organizmu. Sadržaj mineralnih materija u kozjem mleku znatno varira i u zavisnosti je od rase, ishrane, zdravstvenog stanja i stadijuma laktacije koze. Kozje mleko je odličan izvor vitamina, tako da je u jednoj litri mleka sadržana dnevna potreba vitamina za ljudski organizam. Kozje mleko se najvećim delom prerađuje u sir. Jedan od najvažnijih tehnoloških ciljeva je postizanje odgovarajuće prikladnosti mleka za sirenje. Kozje mleko pri sirenju ne reaguje na isti način kao kravlje. Formirana masa sira nije čvrsta kao kod sira od kravljeg mleka, a količina proizvedenog sira po litri mleka takođe je manja. Značajne varijacije u količini proizvedenog sira uslovljene su kvalitetom kozjeg mleka.

 dr Nikola Vujnović