среда, 17. август. 2011. 16:08

Uzgoj ovaca i koza je posao koji zahteva izuzetnu angažavanost i stalnu edukaciju. Pored mnoštva drugih obaveza, uzgoj ovaca podrazumeva i remont, odnosno zamenu stada. Zamena (remont) stada je postupak kojim životinje isključene (izlučene) iz proizvodnje zamenjujemo priplodnim podmlatkom. Sadrži pažljivo planiranje, odabir i odgoj priplodnog podmlatka a odvija se određeno vreme, sa ciljem da se održi željeni broj priplodnih životinja i unapredi proizvodnja stada.

Za uzgoj ovaca, kada je reč o dobro obavljenoj zameni stada, potrebno je poznavati starosnu i polnu strukturu stada, proizvodnju i zdravstveno stanje životinja. Na osnovu navedenoga utvrđuje se broj životinja koje treba zameniti i broj mladih grla koja ćemo da dobijemo u toku godine i od kojih planiramo da ostavimo određeni broj za priplod. lzlučivanje (isključenje) jedinki iz stada obavljamo prilikom pripreme za pripust kako bi u pripusnu sezonu ušle zdrave životinje, u dobroj kondiciji i sa izraženom sposobnošću za proizvodnju. Kod svake životinje treba utvrditi stanje zubala, papaka i oceniti kondiciju. Kondicija može biti tovna, gladna, izložbena i priplodna.

Tovna, namenjena životinjama za klanje, nepoželjna je kod priplodnih životinja. Ove životinje troše veće količine hrane, i deponuju je u vidu loja dok im je plodnost smanjena. Mužjaci slabije skaču i nezanteresovani su za ženke. Kosti životinja se ispod kože ne naziru a ukupan utisak je da je životinja obla.

Gladna kondicija je vrlo česta, usled nedovoljne ishrane i na kraju laktacije usled iscrpljenosti. Životinjama se vide kosti ispod kože i često su u odmaklim stadijumima gladovanja nevoljne, pospane i slabo pokretne. Kod ove kondicije javlja se gladni sterilitet ili nepojavljivanje polnog žara kod ženki. U slučaju pripusta javlja se manje podmlatka po stadu i veća je smrtnost podmlatka. Ova kondicija je nepoželjna kod svih kategorija i vrsta životinja.

Izložbena kondicija naginje ka tovnoj jer se životinje 2 do 3 meseca pre izložbe stavljaju na poboljšanu ishranu da bi bile u idealnoj izložbenoj formi na dan izložbe. Kod nje ne treba preterivati.

Priplodna kondicija je specifična po izgledu životinja koje su uhranjene i popunjene mišićnim tkivom ali nemaju masno tkivo. Koža im je zategnuta i gipka na pritisak a kosti se ispod nje naziru. Dlaka je sjajna i polegla a životinje su vesele, radoznale i živahne.

Procena opšteg izgleda

Kod ženskih životinja posebna pažnja posvećuje se stanju vimena, a kod muških životinja testisima, penisu i eventualnoj oceni sperme. Vime treba da bude pravilno i ravnomerno razvijeno bez pasisa, čvorova ili ugrušaka u unutrašnjosti a grla kojima je jedna sisa nefunkcionalna se po pravilu isključuju iz priploda. U zavisnosti od ručne ili mašinske muže biramo životinje sa dužim ili kraćim sisama. Ako se grla ne muzu onda bi sise trebalo da budu kraće jer to više odgovara mladunčadi. Kod mužjaka je potrebno pregledati polne organe i otkloniti ona grla koja imaju mane u vidu kile, kriptohizma (spuštanje samo jednog testisa u mošnice) ili drugih promena. Broj sisa se i kod mužjaka proverava jer se i preko njih prenosi na ćerke.

Razlozi izlučenja

Najčešći razlog izlučenja je starost životinje. Starim životinjama opada proizvodnja, opšta životna sposobnost i otpornost na bolesti i potrebno im je duže vreme da ponovo koncipiraju (ostanu sjagnje/sjarne). Kod njih se javlja manja veličina legla, zahtevaju dodatni angažman (moraju se odvojiti za dodatnu prihranu) i kolostrum im je lošijeg kvaliteta.

U većini stada ranozrelih rasa plotkinje se iskorišćavaju do 7. godine. Uz pretpostavku da su prvo jagnjenje/jarenje imale u starosti 12-18 meseci, očekuje se 5 laktacija odnosno 5 porođaja pre njihovog izlučivanja. Nakon toga po pravilu proizvodnja opada.

Uvažavajući navedeno, u stadu za proizvodnju mleka najisplativije bi bilo držati zivotinje u 3. i 4. laktaciji. Budući da je to teško izvodivo, odgovarajuća starosna struktura plotkinja u stadu bila bi: 24% jednogodišnjih, 22% dvogodišnjih, 20% trogodišnjih, 16 % četvorogodišnjih, 11% petogodišnjih i 7% plotkinja starosti do 7 godina.

Ukoliko posmatramo godišnju obnovu stada, treba računati na minimalno izlučivanje 17% ovaca/koza. Manji uzgajivači mogu zadržavati ženska grla duže u proizvodnji, sve dok njihovo zdravstveno stanje i proizvodnja omogućavaju određenu dobit. Samim tim i procenat obnove u takvim stadima biće manji.

Osim navedenih, jedan od najčešćih razloga za izlučenje je neplodnost. Neplodnost je važna u uslovima sezonskog pripusta kada neoplođena grla mogu ostati u stadu tokom cele godine i tako povećati troškove. Nakon pripusta zato treba sprovoditi kontrolu na bremenitost, pa na osnovi toga donositi odluku hoće li se neoplođene ovce/koze lečiti protiv steriliteta ili izIučiti.

Broj i odabiranje priplodnog podmlatka

Dva osnovna pitanja postavljaju se

pri odabiru:

• koliko potomaka određenog pola odabrati?

• na temelju kojih kriterijuma odabrati potomstvo za daljnji priplod?

Broj grla za obnovu određuje broj izlučenih odraslih ovaca/koza i na taj broj dodajemo još 5% mladih ženki. Ovo se radi jer neko od izabranih grla ne ostane gravidno, razboli se, ugine, tako da na kraju dobijemo onih 17 % gravidnih grla kojima menjamo izlučena.

Osnovna strategija gajenja i obnove stada trebala bi biti usmerena na odabir podmlatka od najkvalitetnijih jedinki u stadu, rođenih kao blizanci ili trojke. Pri tome treba odabrati težu jagnjad/jarad jer je telesna masa pri porođaju povezana s kasnijim mogućnostima prirasta i razvoja. Grla koja se rode kao jedinci obično imaju najveću porođajnu masu i nešto brži prirast do odbića. Ali, odabirom takvih, najnaprednijih jedinaca, smanjuje se plodnost u stadu.

Za priplodni podmladak poželjnija su grla rođena ranije u sezoni, s obzirom da su veća kod prve sezone pripusta.

Posebna pažnja posvećuje se odabiru muškog priplodnog podmlatka. U većini slučajeva, kada ovnovi/jarčevi dostignu 6-7 godina, njihova sposobnost oplođivanja i libido mogu značajno opasti. Zbog pojavljivanja ćerki istog priplodnjaka u stadu njihova zamena je sa 3 do 4 godine, osim u slučajevima kada je grlo visoko kvalitetno. Stopa remonta muških priplodnih životinja značajno je niža, pa su stoga i selekcijski kriterijumi kod muškog potomstva znatno oštriji i zahtevaju da odabrani očevi nove generacije imaju visok genetski potencijal za sve osobine na koje se obavlja selekcija. Kod stada u kojima je glavni proizvod mleko to se odnosi na proizvodnju mleka, sadržaj proteina i masti u mleku, zatim na intenzitet prirasta, tip i oblik, kao i na reprodukcijske odlike.

Kod stada koja se gaje radi proizvodnje jagnjadi za klanje, muža se uglavnom ne radi i važno je da ovce imaju dovoljno mleka za podmladak a glavna osobina na koju se vrši selekcija je tovnost odnosto prirast, dalje oblik tela, komformacija trupa (procenat mesa i loja, radman…), vitalnost jagnjadi i manja smrtnost, povećanje plodnosti odnosno dobijanje većeg broja blizanaca i trojki.

Navedeno se najpouzdanije utvrđuje testovima (progeni test, performans test, biološki test) kojima bi trebali biti provereni svi očevi muškog potomstva koje može biti izabrano za dalje učestvovanje u priplodu a takođe je poželjno da podmladak koji se izabere prođe ove testove i bude pozitivno ocenjen.