Perga – pčelinji hleb

Izvađena iz ćelija saća, u odnosu na običan polen ima drugačiji i bogatiji hemijski sastav, veću svarljivost, dugu trajnost a efekat njenog dejstva na čovečiji organizam je brži, jači i intenzivniji. O ovom svojevrsnom„biseru“, kog su pčele i priroda podarile čoveku, sa nama je razgovarao gospodin Borisav Ranković, profesionalni pčelar iz Dražnja.

Polen, odnosno polenov prah, pčele sakupljaju sa cvetova, unose ga na svojim nožicama u košnice i skladište u ćelijama saća. Pčele nikada do vrha ne popune svoje šestougaone ćelije saća polenom, već nešto manje od 2/3 što je približno oko 57% njene zapremine (140-180mg). Ovako odložen sirovi polen, pažljivo mešaju i sabijaju, dodajući mu izlučevinu svojih žlezda. Pod dejstvom izlučevina, fermenata meda, med i celog niza mikroorganizama, dolazi do mlečno-kisele fermentacije, koja traje 15 dana. U toku procesa pucaju celulozne opne polenskih zrnaca. Za vreme previranja nagomilava se značajna količina mlečne kiseline (do 3,2%), koja sa jedinjenjima antibiotičkih svojstava obezbeđuje konzervaciju.

Ovaj proizvod dobijen u složenom fermentacionom procesu sa veoma stabilnim hemijskim sastavom, u ćelijama saća mikrobiološki je sterilan. Dobro je izbalansirana pčelinja hrana koju su sebi same pčele pripremile i konzervirale i naziva se: fermentisani cvetni prah ili polen, perga, pčelinji hleb ili pčelinja rđa.

Čist polen tek unešen u košnice-saće, zapravo je svojevrsno „brašno-sirovina“ od koga tek treba da nastane pčeljinji hleb-perga, koja je mekša nego sirovi polen jer su zrnca već otvorena, i zato je lako svarljiva i za pčelu i za čoveka i samim tim gotovo da ne postoji iritiranje sluzokože digestivnog trakta. Razlika je u tome kao kada bi se gutao orah sa neoštećenom ljuskom-spoljnim zaštitnim omotačem ili orah kome je ljuska odstranjena. Radi dužeg očuvanja, pčele gornji sloj perge u ćelijama saća, zalivaju tankim slojem meda.

Postojeće tehnologije konzervacije običnog polena ne garantuju njegovo potpuno očuvanje. Deo vitamina i amino-kiselina uništava se već pri sušenju. Pravilno čuvan polen posle 6 meseci gubi do 25% lekovitih svojstava, posle 12 meseci do 45%, a posle dve godine gube se u potpunosti i praktično je bezvredan. Nasuprot čistom polenu, pravilno čuvana perga na suvom i prohladnom mestu, može se očuvati do 17 godina i to bez kvalitativnih izmena njenih svojstava. Alergije na polen postoje, dok u slučaju perge nisu poznate.

Perga – teškoće u postupku izdvajanja

Pomoću raznih tipova hvatača, sirovi polen mehanički se skida-izdvaja, suši, pakuje i dalje upotrebljava. Veliki broj pčelara prikuplja ga tokom godine i zato ga ima stalno na tržištu. Vreme, finoća postupka i količine, faktori su zbog kojih perge nema na tržištu, ili je ima u vrlo malim, gotovo beznačajnim količinama.

“Potrebno je dosta strpljenja i dana da bi se izdvojili grami ovog dragocenog pčelinjeg „bisera“, da ne spominjem nekoliko stotina grama ili kilograma” kaže gospodin Borislav Ranković. Metoda kojom on on dobija čistu pergu, bez primesa, kako kaže, ne oštećuje ćelije saća pa se ono bez ikakvih problema ponovo upotrebljava u košnicama. “Dosadašnji metodi ne daju čistu pergu. Obično biva izdrobljena i pomešana sa komadićima saća. Pčele uglavnom skladište polen (kasnije postaje perga) u tamnije saće iz koga su se legle pčele, a poznato je da svaka izležena pčela za sobom ostavlja košuljicu-opnu u ćeliji saća. Takvo tamno saće nije predviđeno za ljudsku upotrebu. Saće koje je novo, svetle boje i iz koga se nisu legle pčele, predviđeno je za ljudsku upotrebu, ali u njega pčele nerado lageruju ovaj proizvod. Ako se odseče komad saća sa pergom i nameni ljudskoj upotrebi, pojavljuje se isti problem: tamno saće, kao i kod drobljenog” objašnjava Ranković.

Objektivno posmatrano, proizvod nije tajna, za njega se zna, ali je problem tehničke prirode, kako odvojiti pergu od voštanih ćelija saća. Ovaj problem gospodin Ranković uspeo je da reši nakon, kako kaže 25 godina truda, a njegovo tehničko pomagalo omogućava mu proizvodnju čiste perge koja u apiterapeutskoj primeni mnogo obećava u budućnosti.

Čudo prirode u svetu lekova