петак, 16. септембар. 2011. 02:09

Faza odgoja od 1 do 49 dana starosti do 28-og dana starosti ista je kao kod komercijalnih pataka. Ista je temperatura, osvetljenje, hrana i oprema u objektu (hranilice, pojilice i grejalice). Nakon 28-og dana počinje kontrola merenja težine ženskih grla. To se radi tako što se 12 časova pre merenja uklanjaju hranilice da grla ne bi bila nahranjena prilikom merenja, jer bi im tada bila neadekvatna težina. Za merenje se uzima 10% ženskih grla. Kod prvog merenja prosečna težina ženskih grla treba da iznosi od 1400 do 1500 grama.

Nakon 28-og dana i izvršenog merenja, vrši se i dalje ishrana starterom, ali sada hranjenje nije više po volji već se određuje dnevni obrok od 120 grama po grlu. Od ovog trenutka hranjenje se vrši podno da bi bilo dovoljno hranidbenog prostora kako bi sve jedinke došle do hrane. Tu količinu hrane možemo davati u jednom obroku i to pre podne, ili u 2 obroka od po 60 grama pre i popodne.

Kontrola merenja vrši se svakih 14 dana na isti način. Ovakav način odgoja završava se 49-og dana a predviđen mortalitet u ovom periodu iznosi 5%. Faza odgoja od 49 dana starosti do 18-e nedelje ima određenih promena u odnosu na prvu fazu. Od 49-og dana starosti se menja hrana. U ovom periodu se hrane sa PPK (data receptura) i to u količini od 120g i svakog dana se vrši merenje 10% ženskih grla. Od 49-og dana dužina svetlosnog dana se skraćuje i svetlost obezbeđujemo samo preko prozora, tako da se svetlosni dan određuje dužinom dana. Nekoliko prvih dana, zbog skraćenja svetlosnog dana, patke će biti uznemirene, ali nakon nekoliko dana navići će se na tu dužinu dana i noći. U ovoj fazi odgoja moramo obezbediti 0,45m2 podnog prostora po patki. Mortalitet u ovom periodu može biti 5%.

Najosetljivija faza

Faza odgoja od 18 nedelje do završetka nosivosti je najosetljivija i najkomplikovanija, pa   tom delu moramo posvetiti najveću pažnju i najodgovornije ga obaviti. Poželjno je patku u toj starosti preseliti u nove objekte.

U 18-oj nedelji završavamo program restrikcije dužine svetlosnog dana i počinje se sa produženjem svetlosnog dana ravnomerno tako da u starosti 24 nedelje imamo dužinu svetlosnog dana od 4h ujutru do 21 h uveče. Jačina svetlosti treba da bude 5w po m2. Ishrana se nastavlja sa hranom PPK do starosti od 22 nedelje, kada prelazimo na novu hranu PNK (hrana za patke nosilje) kontrolisano do 5% nosivosti, a tada se prelazi opet na ishranu po volji.

U 20-oj nedelji vršimo umatičenje jata i ubacujemo muška grla. Na 5 ženskih grla dolazi 1 mužjak. Prilikom umatičenja odabiraju se najbolja grla koja su u tipu, tj. imaju sve potrebne rasne karakteristike. U ovom periodu ubacuju se gnezda u objekte tako da na jedno gnezdo dolaze 4 ženke.

Što se tiče ishrane neophodno je u momentu prelaska na ishranu po volji da se u objekte postavljaju hranilice od metala i to 2m dugačke i da je prilaz hranilici sa obe strane tako da dobijamo 4m hranidbenog prostora.

Trajane nosivosti kod pataka je u zavisnosti od rase i hibrida pataka. Hibridna patkaCheeyValleyproizvodi 10 meseci i za to vreme proizvede prosečno 180 jaja.

Što se tiče patki nosilja one se mogu držati samo u zatvorenim objektima, ali se mogu koristiti i ispusti. Nakon završene proizvodnje patke se kolju i počinje novi ciklus proizvodnje.

Poluintenzivan način odgoja matičnog jata

Što se tiče ovog načina odgoja faza od 1 do 39 dana starosti, kao i faza od 18-e nedelje do završetka nosivosti su iste kao i kod intenzivnog načina odgoja matičnog jata. Razlika je u fazi od 49-og dana do 18-e nedelje starosti, a ona je u tome što se ovaj period u poluintenzivnom odgoju odvija na otvorenom prostoru sa ili bez nadstrešnica.

Preventiva i bolesti kod pataka

Kvalitetna preventiva sprečava oboljenje matičnog jata. Zbog toga se mora voditi računa o lokaciji farme i sredstvima za dezinfekciju. Farme moraju imati dobru mrežu puteva, ali ujedno moraju biti udaljene od javnih puteva i naseljenih mesta. Prednost tako lociranih farmi je: izbegavanje mogućnosti uznemiravanja pataka usled buke, izbegavanje stresa. Farme moraju biti ograđene, čime se onemogućava ulazak pasa i mačaka lutalica i unošenje bolesti tim putem. Sredstva za dezinfekciju moraju biti odabrana prema potrebi farme i proizvodnje. Njima moraju rukovati obučeni radnici, jer su ona otrovna. Od sredstava najčešće se primenjuju: izosan, jodogal, masna soda itd.

Da bi se sprečila pojava bolesti kod pataka neophodna je kvalitetna preventiva. Ispravno rukovanje opremom na farmi i održavanje visokog stepena higijene na objektu onemogućava pojavu i širenje bolesti.

U slučaju da se pojavi bolest neophodno je da se lokalizuje, a zatim i leči. Patke mogu da obole od sledećih bolesti: kolera (Pasteurella multocida septicaemia), aspergiloza (Aspergillosis), kokcidioza (Coccidiosis), oštećenje nogu, salmonela (Salmonella).

dipl. ing. Svetlana Vasić