уторак, 16. август. 2011. 16:08

Zašto termin polinacija

Oprašivanje i oplodnja su procesi koji kod nekih cvetnica teku u povoljnim uslovima spontano, zahvaljući anemofi liji, ali se u naprednoj tehnologiji gajenja voća i povrća isključivo koristi entomofilija, za razliku od indukovanih metoda korišćenjem mehaničke stimulacije, ili biljnih hormona, odnosno veštačke oplodnje.

Pošto se radi o čitavom skupu integrisanih mera i aktivnosti, onda je termin polinacija adekvatniji od oprašivanja, pošto obuhvata i stvaranje optimalnih mikroklimatskih uslova za produkciju kvalitetnog polena dobre klijavosti, ali i tehnika i metoda za optimalnu aktivnost insekata polinatora.

Optimalni uslovi mikroklime u objektima zaštićenog prostora

Efektivni period polinacije traje kratko, u zavisnosti od biljne vrste, svega 2 do 6 dana kada je u pitanju pojedinačni cvet. Kod paradajza recimo, veoma je značajno da noćne temperature budu iznad 17°C, odnosno 16 do 18°C, u zavisnosti od hibrida i tehnologije gajenja, dok jutarnje temperatrure treba da iznose 19°C. Dnevne temperature bi trebalo, u zavisnosti da li je dan oblačan ili sunčan, da se kreću od 21°C do 24°C u vansezonskoj proizvodnji, odnosno, ne bi trebalo da prelaze 32°C u letnjem periodu. Ukoliko je uz to relativna vlažnost vazduha od 55 do 65% polen će biti veoma kvalitetan, brzo će klijati polenova cevčica i oplodnja će biti besprekorna. Ukoliko su noćne temperature niže od 18°C, prašnici su duži od žiga tučka kod cvetova paradajza, te je bilo kakva oplodnja običnim prašenjem polena gotovo nemoguća i tehnike poput mehaničke oplodnje zujalicama, ili pulsatorima vazduha nemaju nikakvog efekta, pogotovu ako je polen lepljiv i lošeg kvaliteta (visoka relativna vlažnost vazduha).

U uslovima slabe osvetljenosti i kratkog dana, veoma je važno znati da optimalna mineralna ishrana borom i kalcijumom, doprinosi kvalitetnom zametanju i oplodnji paradajza. Velika vlažnost vazduha, ekstremno odstupanje dnevnih i noćnih temperatura i poremećaji u mineralnoj ishrani dovode do velikih problema u oprašivanju i oplodnji, što se manifestuje ne samo slabim zametanjem, već i pojavom ružnih, nepravilnih plodova, deformisanih, čak i puknutih na trbušnoj strani ploda (Cat-face eng. Žabe srb.). Zato kao dopunu polinaciji bumbarima u ranoj proizvodnji sa grejanjem treba praktikovati folijarnu ishranu helatnim kalcijumom (Poly Ca-LSA -15% CaO u lignino sulfonatnom kopleksu) sa helatni vezanim borom (Multi micro Borfeed 11% bor u etinalaminu) u količini 2+0,5 l/ha na nedeljnoj bazi.

Temperatura

Mada se kod odraslih jedinki bumbara većina životnih funkcija uspešno odvija na temperaturama od 0°C do 37°C, bumbari održavaju temperature legla od graničnih 0-8°C do 28-33°C, nakon čega znatno redukuju aktivnost u polinaciji useva, ako su prinuđeni da zbog inkubacije, ili ventilacije košnica povremeno, ili stalno produže boravak unutar košnice. Idealne temperature sa stanovišta aktivnosti bumbara u polinaciji su od 12°C do 28°C, mada je pollen cvetova paradajza najkvalitetniji u temperaturnom opsegu od 18°C do 24°C.

Ukoliko se temperatura kreće u ekstremnom opsegu:

< 0°C Bumbari ostaju u košnici i zagrevaju larve, smanjujući rizik uginuća

8 – 11°C Bumbari izleću u potragu za polenom i nektarom

30 – 32°C Bumbari počinju da se zadržavaju unutar košnice

> 33°C Svi bumbari ostaju unutar košnice i ventiliranjem je hlade

> 37°C Odrasle jedinke prskaju kolonije larvi šećernom vodicom da bi je rashladile

> 38°C Uginjavaju larve

> 40°C Uginjavaju i odrasle jedinke

Što su periodi sa nepovoljnim toplotnim režimom duži, to su i posledice po kolonije bumbara i kvalitet polinacije veće. U tehnički manje savršenim objektima zaštićenog prostora bez mogućnosti adekvatne regulacije provetravanja i klime, pojava perioda sa temperaturama od 38 do 40°C je relativno česta, te je i zametanje i oplodnja često problematična usled pregrevanja košnica na 32 do 35°C i gladovanja bumbara.

Pozicionirati košnice u hladovinu, van domašaja direktne sunčeve svetlosti, na dobro provetreno, po mogućstvu najhladnije mesto u plasteniku, na visinu od 0,4 m do maksimalno 1 metar. U slučaju da temperatura u plasteniku poraste iznad 32°C u periodu dužem od 4 sata, zatvoriti košnicu i izneti je iz plastenika tokom najtoplijeg dela dana i smestiti je u prostoriju na sobnu temperaturu, a u plastenik je vratiti kasno poslepodne i ostaviti je otvorenu do kasnih prepodnevnih časova. Ukoliko se temperatura zadržava u opsegu 32 do 37°C duže od 6 sati dnevno, prekinite polinaciju bumbarima i iznesite košnicu privremeno van plastenika, dok se ne uspostavi normalna klima, ili pređite na adekvatnu strategiju polinacije bumbarima za ekstremne uslove klime.

Treba naglasiti da oplodnja i zametanje u periodima jako toplog i suvog vremena može biti problematična, iako vizuelno praćenje poseta bumbara (izletanje iz košnice, karakterisitčni ujedi na cvetovima) ukazuje na njihovu relativno normalnu aktivnost. Na temperaturama iznad 30°C polen postaje sterilan, posebno ako se toplotni udari jave 5 do 9 dana pred cvetanje, ili polenova cevčica raste sporo, ili semeni zametak odumire i zametnuti plod ne raste. Zato je za dobru oplodnju, ali i za ukupno gajenje paradajza od suštinske važnosti održati temperature vazduha u zaštićenom prostoru višom od 15°C i nižom od 30°C.

Relativna vlažnost

Bumbari ne podnose atmosferu prezasićenu vodenom parom. Na relativnoj vlažnosti višoj od 80–85% koja u plasteniku traje duže od jedan dan, neophodno je započeti provetravanje. Ukoliko prevelika vlaga u plasteniku potraje 2-3 dana, ili duže, onda dolazi do ozbiljnih poremećaja, kako u produkciji i kvalitetu polena, tako i u ponašanju bumbara i efektima polinacije.

U procesu obaveznog jutarnjeg provetravanja radi uklanjanja suvišne vlage voditi računa da bumbari ne napuste zaštićeni prostor. Koristiti mreže za ventilacione otvore, kao i u slučaju kada u plastenicima tunelskog tipa sa relativno malom proizvodnjom rizikujemo slabiju polinaciju zbog visoke atraktivnosti bagrema, ili drvenastih vrsta voća u neposrednom okruženju.

Niska relativna vlažnost vazduha (generalno < 55 – 60%), posebno ako je praćena visokim temperaturama, takođe ne pogoduje bumbarima. Posebnu pažnju obratiti nakon polinacije prve 2 cvetne grane, kada obično dolazi do velikih problema u zametanju, između ostalog što relativna vlaga pada često ispod 45%. Tada možete staze između visokih leja natopiti vodom, a da ne rizikujete probleme sa gljivičnim oboljenjima, niti pak sa prekomerenim usvajanjem vode i mineralnih materija, koje vodi u vegetativnost biljaka paradajza.

Intenzitet i kvalitet osvetljenosti

Ukoliko je intenzitet osvetljenja u zaštićenom prostoru nedovoljan, bumbari se suočavaju sa problemom orijentacije. Radilice su u stanju da lete i da sakupljaju polen i nektar, ali imaju problem normalnog vraćanja u košnicu. Do ovog obično dolazi u zimskom periodu ukoliko su folije zaprljane, ili zamućene, pa je njihova transparentnost relativno niska. Takođe se problem javlja kod prisustva velike količine kondenzovanih kapi na unutrašnjosti folije. Stare I nekvalitetne folije, male transparentnosti veliki su problem za normalnu aktivnost bumbara.

Uobičajeno je da se problem javlja i u tehnološki naprednoj proizvodnji, kod koje se u zimskim mesecima koriste termalni skrinovi visoke gustine, a nema dopunskog fotosintetskog osvetljenja. Zbog toga treba sinhronizovati otvaranje skrinova sa otvaranjem košnica bumbara, obično u periodu od 10 sati u prepodnevnim časovima do 3 sata popodne. Veoma dobar rezultat postiže se košnicama sa radio transmiterom, gde se proces otvaranja i zatvaranja košnice obavlja daljinskim putem.

Bumbari često nailaze na problem u orijentaciji i normalnom povratku u košnicu i kod korišćenja antivirusnih, odnosno UV blocking folija. Deo spectra oko 350 nm je neophodan za njihovu orijentaciju, te je košnicu važno pozicionirati na mestima ispod ventilacionih otvora, ili blizu čeonih strana sa običnom folijom. Antivirusne folije, koje smanjuju napad tripsa i vaši, kao i infekciju sivom truleži, u potpunosti blokiraju deo spektra sunčeve svetlosti ispod 380 nm. Problem je posebno izražen kod kvalitetnih UV bloking folija, gde je ova osobina trajna (3-4 godine), za razliku od onih koje nisu petoslojne i ova osobina traje svega 2 – 6 meseci. Ultraljubičasto zračenje je problem i kod polikarbonata kao pokrivke u objektima zaštićenog prostora, kako kod višeslojnih, tako i kod onih jednoslojnih. Napominjemo da ne koristite UV lampe kao dopunski izvor svetla, jer postoji velika opasnost da bumbari oštete krila blizinom toplotnog izvora, jer je ovo svetlo za njih veoma atraktivno.

U zaštićenom prostoru gde se koristi dopunsko osvetljenje, najčešće komprimovane natrijumske sijalice (HID), treba uskladiti periode dopunske fotosintetske aktivnosti (produžen dan) sa polinacijom bumbarima. Pošto ova vrsta svetla ne sadrži UV deo spektra, te postoji problem sa orijentacijom bumbara, obično košnice treba zatvoriti pre nego što u popodnevnim satima nastavimo sa dopunskim osvetljenjem.

Bumbare držati zatvorene u košnici sve dok jutarnje dopunsko osvetljenje ne prekinemo oko 9 ili 10 sati. Ne uključivati jutarnje svetlo prerano, oko 3 ili 4 sata, nakon što se kratkom ventilacijom iz plastenika ukloni suvišna vlaga, već pred samo svitanje. Na taj način će otvaranje cvetova biti u korenspodenciji sa otvaranjem košnica i normalnom aktivnošću bumbara na punom dnevnom svetlu. Košnice treba obavezno zatvoriti u zimskim mesecima pre sumraka, kako se bumbari koji ostanu van gnezda ne bi iscrpljivali.

Što se tiče LED svetla, koje spada u najnovije tehnloške inovacije, osim energetske uštede koja se kreće i do 40% u odnosu na standardne izvore fotosintetskog osvetljenja, veoma su dobri rezultati i u pogledu nesmetane polinacije bumbarima. Ukoliko se koristi adekvatna kombinacija plavog i crvenog svetla, uglavnom oko talasne dužine 660 nm, onda imamo besprekornu orijentaciju bumbara, te ne moramo posebno prilagođavati strategiju polinacije dinamici korištenja termalnih skrinova ili dopunskog osvetljenja.

Pozicioniranje košnica u plasteniku

Košnice se obično postavljaju u sredinu tunela, tako da bude lako vidljiva i zaštiti je od direktnog sunčevog zračenja. Najbolje da to uradite dovoljno širokim stiroporom, koji će ujedno sprečiti i kondenz sa folije da pokvasi košnicu. Vrlo je važno da ulazni i ulazno/izlazni otvori budu tako orijentisani da su lako vidljivi i dostupni radilicama.

Nikako ne postavljati košnice blizu cevi za grejanje, ili drugog izvora toplote. Ukoliko unutrašnju atmosferu obogaćujete ugljendioksidom, udaljite košnicu najmanje 2 metra od izvora CO2. Obavezno postavite košnicu u horizontalni položaj, kako bi šećerna vodica sa sigurnošću bila dostupna bumbarima u košnici. Otvorite komunikacione otvore posle 30 minuta od postavljanja, nakon što se bumbari u potpunosti umire nakon stresa usled transporta. Kada košnicu iznosite iz plastenika zbog tretiranja, ili visokih temperatura, najpre zatvorite otvor ulaz/izlaz, a nakon sat vremena, kada su svi bumbari unutra, zatvorite košnicu u potpunosti (samo ulaz).

Kod velikih blok-plastenika, košnice se obično postavljaju na postolja montirana na stubove do centralne središne staze. Visina postolja treba da prati visinu biljaka u početku vegetacije. U ranoj proizvodnji postolje treba da je na konačnoj visini 1,4 m, dok u letnjem periodu visina postavljanja treba da iznosi 0,4 m, tako biljke svojom visinom zaštite košnice od jakog svetla i pregrevanja tokom letnjeg perioda.

Ukoliko je moguće, košnice treba pojedinačno, potom dopunjavati, ali svakako ne više od 3 grupisane na istom mestu. Ukoliko postavljate košnicu na košnicu, okrenite ulaze u košnicu na suprotne strane, kao na slici.

Pozicioniranje košnica na otvorenom polju

Tripol je dobro izolovana, vodonepropusna košnica, koju čine 3 nezavisne kolonije bumbara. Obično se postavlja na oslonac, poput drvene i plastične gajbe, tako da sprečimo voluharice,

mrave ili druge štetočine da ugroze društvo bumbara na bilo koji način. Obično se na košnicu odozgo postavi neko dopunsko opterećenje poput par cigli, kako eventualno vetar ne bi oborio košnicu.

Ukoliko zasad na otvorenom polju okružuju vrste sa atraktivnim cvetovima, tripol košnicu smestite po mogućstvu, što dublje prema sredini parcele. U zavisnosti od vrste zasada/useva, dobru polinaciju ostvarićemo i uz udaljenost od košnice od 100 m, mada je optimalna udaljenost 30 do 50 m. Košnice se postavljaju 2 do 3 dana ranije od početka cvetanja, a kod nekih vrsta, kao npr. lubenica i 7 dana ranije, čim se pojave prvi muški cvetovi. Ukoliko nema poljskog cveća u neposrednom okruženju, ili drugih cvetnih vrsti, svakodnevno ostavljati u plastičnu posudicu neposredno uz košnicu dovoljne količine polena, sve do momenta pojave prvih ženskih cvetova.

Kada je u pitanju korišćenje bumbara u polinaciji useva na otvorenom polju, onda je od velikog uticaja i prisustvo i brojnost prirodnih polinatora, pri čemu treba uzeti u obzir da u nepovoljnim vremenskim uslovima, bez obzira na njihovo prisustvo, ipak treba ostati na punom broju košnica bumbara, s obzirom da medonosna pčela u potpunosti redukuje aktivnost kod hladnog, kišovitog ili vetrovitog vremena.

Vrlo važan aspekt predstavlja i eventualno prisustvo zasada, ili useva sa atraktivnijim cvetovima u neposrednoj blizini predmetne parcele npr. neke vrste korova (mrtva kopriva), uljana repica, malina, bagrem.

Kod povrtarskih useva tokom žarkih letnjih meseci može se postaviti nastrešnica od striropora, kako bi se smanjilo eventualno pregrevanje košnica. Kao i u slučaju polinacije u zaštićenom prostoru, redovno pratiti aktivnost kolonija bumbara i kvalitet oplodnje. Da bi se kod nekih voćnih vrsti sprečilo alternativno rađanje usled prevelikog opterećenja plodovima u aktuelnoj sezoni, posebno ako se ne koristi tehnika hemijskog proređivanja (preporučuje se), onda košnice sa bumbarima ukloniti iz voćnjaka čim se oplodi dovoljan broj prvih „džinovskih cvetova“.

Dinamika unošenja i zamene košnica sa bumbarima u velikim plastenicima

Broj košnica sa bumbarima po jedinici površine zavisi od velikog broja faktora:

– Broj cvetova po, što je u korelaciji sa vrstom i brojem biljaka i najvažnijim karakterisitikama gajenih sorata i hibrida

– Dužine sezone polinacije i godišnjem dobu

– Temperature

– Relativne vlažnosti

– Količine svetlosti

– Stanja i kondicije biljaka

– Upotrebe hemikalija

Kapacitet polinacije zavisi od veličine i snage društva/kolonije bumbara. Generalno se smatra da po jednoj košnici uspešno možemo obaviti oprašivanje i oplodnju na površini zaštićenog prostora od:

NATUPOL XS do 500 m2 useva paradajza

NATUPOL S 1000 do 1500 m2

NATUPOL N 1250 m2 čeri, 1500 –

2000 m2 grozdasti, do 2500 m2 mesnati beef

NATUPOL E > 2500 m2

Šemu unošenja košnica sa bumbarima u celogodišnjoj proizvodnji paradajza u blok plastenicima i staklenicima treba razvijati prema datim uslovima klime i tehnološkom nivou proizvodnje.

U ulovima visoko sofi sticirane proizvodnje paradajza, minimalna aktivnost košnice ne sme da padne ispod 80%, pa se košnice unose na svake 2, 3 ili 4 nedelje, u zavisnosti od tipa hibrida (čeri, koktel, grozdasti okrugli, krupni mesnati), ali i veličine društva. Ukoliko se koriste velike košnice, onda jedna od mogućih šema introdukcije bumbara kod celogodišnje proizvodnje sa grejanjem na površini od 1 ha izgleda ovako:

Model A Započeti sa 2 košnice kod mesnatih hibrida, 3 kod grozdastih, odnosno 4 kod čeri hibrida. Nakon 3 nedelje uneti u dopuni 1 kod mesnatih, odnosno 2 kod grozdastih i čeri hibrida. Nadalje, svake druge ne delje vršiti dopunu poli nacije sa 1 ili 2 košnice kod mesnatih, odnosno 2 ili 3 kod grozdastih i 3 ili 4 kod čeri hibrida. Polinacija traje preko 35 nedelja, a za to vreme unese se preko 30 košnica kod krupnih mesnatih hibrida, preko 40 kod grozdastih i najmanje 50 kod čeri paradajza.

Ukoliko imamo proizvodnju paradajza sa dopunskim grejanjem od polovine februara do polovine novembra, na 18 do 24 cvetnih grana, onda predlažemo sledeći model:

Model B Započeti polinaciju sa 2 košnice, a kod čeri paradajza sa 4. Treće nedelje uneti još jednu košnicu, kod čeri hibrida još 2. Nadalje, svake druge nedelje unositi jednu ili 2 košnice. Polinacija traje najmanje 25 nedelja, a za to vreme se unese 15-18 košnica kod mesnatih hibrida, 20 kod grozdastih i 25 kod čeri hibrida. Ukoliko proizvodnju započinjemo kasnije, početkom proleća, onda koristimo manja društva bumbara (NATUPOLS) i unosimo 8 kod beef i cluster,odnosno 12 kod coctail i cherry hibrida paradajza. Potom, do kraja sezone unosimo svake treće nedelje 2, odnosno 3 košnice kod sitnoplodnih tipova paradajza. Treba obavezno napomenuti da se 3–4 nedelje pred intenzivno cvetanje u proleće na otvorenom polju (npr. bagrem) povećava broj košnica u velikim blok plastenicima.

Kontrola aktivnosti bumbara i kvaliteta polinacije

Kada bumbar poseti cvet paradajza on zagrize u prašnike koji cevasto okružuju plodnik, kako bi ih protresao. Kao rezultat polen praši, a bumbar ga potom sakupi na korbikulama. Na taj način se odigrava oplodnja, pošto deo polena padne na žig tučka. Dovoljna je samo jedna poseta da svaki cvet zametne plod. Kada je bumbar obavio posetu, jasno se nakon nekoliko časova može uočiti promena boje na prašnicima kao sitna braon tačka koja se naziva „ujed“.

U cilju kontrole kvaliteta polinacije proveriti 10 do 20 cvetova duž pojedinačnog reda paradajza. Najbolje vreme za kontrolu rada bumbara je veče, nakon što su bumbari imali dovoljno vremena za polinaciju. Uraditi to na sva četiri ugla plastenika. Ukoliko je polinacija uspešna, svih 100% cvetova ima jasne znakove poseta koje u žargonu nazivamo „ujedima“.

Ukoliko je na istom cvetu preko 5 poseta („ujeda“ bumbara), tako da se ne mogu jasno razaznati (kao na slici), onda će posledice biti vidljive kao oštećenja plodova na trbušnoj strani (žabe/cat face). Razlog tome je premalo polena koji praši (provetravanje, ili uvesti dopunsku ishranu), ili preveliko društvo bumbara/veći broj košnica od potrebnog. Usled toga će veliki broj larvi uginuti, a radilice jedu i jaja da bi nadoknadili potrebnu količinu proteina, te će se smanjiti aktivnost i dužina života košnice sa bumbarima. Gladovanje larvi smanjuje veličinu radilica, koje obično ne napuštaju košnicu.

Koncept hotela i koncept zamene

U malim tunelima često je premalo polena za društvo bumbara, što značajno umanjuje dužinu funkcionisanja košnice, ali i kvalitet polinacije. Zato se menja uobičajena strategija unošenja košnica sa bumbarima. Takođe, preveliki broj poseta umanjuje kvalitet plodova. Ukoliko su cvetovi veoma kratak period fertilni, onda se prekomeran broj poseta bumbara u malim plastenicima rešava, ili unošenjem što manjih društava (MINIPOL), ili pak tzv. konceptom hotela. U ovom slučaju npr. na 2 plastenika od po 200 m2, koristi se jedna košnica NATUPOL S sa 30 do 40 radilica i maticom i jedna prazna košnica sa punim rezervoarom šećerne vodice u svakom plasteniku. Obe košnice se postavljaju na identičnu poziciju u plasteniku i na identično postolje. U prvoj nedelji se zamenjuju svakodnevno posle 10 sati pre podne, u drugoj nedelji na 3 do 4 dana, a kasnije ređe, čime se pospešuje preraspodela bumbara između dve košnice.

Koncept zamene bazira se na prenošenju iste košnice iz plastenika u plastenik nakon određenog broja dana. Ukoliko cvetanje pojedinačnih cvetova traje samo 2 dana, kao kod paradajza u letnjoj proizvodnji, onda jedna košnica može biti korišćena za zamenu u dva plastenika. Prenosi se svakog dana, tako da je u istom plasteniku košnica pozicionirana svaki drugi dan. U proleće i jesen, cvetovi su otvoreni 3 do 4 dana, te se jedna košnica može koristiti na veći broj plastenika. Kod jagode, maline i kupine, cvetanje pojedinačnih cvetova traje do 5 dana, pa se ista košnica svakodnevnom zamenom može koristiti na 5 do 6 plastenika.

Dopunska ishrana polenom/šećerna vodica

U slučaju kada se iz bilo kojih razloga društvo drži zatvorenim, ili u slučaju prekomerenog broja poseta, najbolje je svakodnevno u popodnevni časovima dohranjivati bumbare polenom. Svaki put kada na jednom cvetu uočimo više od 4 do 5 ujeda, treba uvesti polen u dopunsku ishranu, ukoliko je broj poseta i veći, onda košnicu treba privremeno zatvoriti, ili izneti iz plastenika. Čuvati je na sobnoj temperaturi 18 – 20 °C na dobro provetrenom, ali ne i promajnom mestu i svakodnevno društvo bumbara prihranjivati sa 5 g polena, ukoliko je društvo bumbara duže od 2 dana van plastenika i redovne polinacije. Kuglice polena utisnuti kroz plastični perforirani poklopac, nakon što se prethodno ukloni kartonski poklopac. Kada radilice u koloniji bumbara ostanu bez šećerne vodice iz određenih razloga, zbog žeđi napuštaju zaštićeni prostor, ili kradu rezerve iz eventualno druge košnice, da bi posle izvesnog vremena uginuće uzelo maha. Stoga treba voditi puno računa i redovnim pregledima paziti da kolonija ne ostane bez šećerne vodice, ili da usled napada mrava biva uskraćen pristup bumbarima. Kada kolonija dostigne svoj predviđeni vek od 6 – 8 nedelja, rezerve šećerne vodice se obično iscrpe u potpunosti. Međutim nekada do toga dolazi ranije, prvenstveno zbog veoma visokih temperatura, zbog čega radilice troše jako puno vode (ventiliranje košnice), a kod ekstremno visokih temperature prskaju larve vodicom da bi ih rashladile. Do istih posledica dolazi kada radilice troše ubrzano šećernu vodicu trudeći se da kod niskih temperatura obave inkubaciju larvi. Takođe treba znati da je kod čeri paradajza povećana generalno potrošnja šećerne vodice.

Posebno treba voditi pažnju da do nestanka šećerne vodice ne dođe kod mladih kolonija, koje su još uvek u maksimalnoj aktivnosti. U velikim plastenicima se obično na kraju središnje staze postavljaju posude sa dopunskim količinama šećerne vodice.

Polinacija u ekstremnim uslovima

Ekstremni klimatski uslovi podrazumevaju prelazak na drugačiju strategiju korišćenja bumbara i razradu posebnih tehnika polinacije. Ukoliko su temperature u plasteniku 35 °C, ali ne prelaze 37 do 40 °C u periodu dužem od sat ili dva, onda treba košnice postaviti ispod površine zemljišta prema prikazu na slici 2. Ovakav sistem pozicioniranja košnica može se praktikovati, osim u zaštićenom prostoru, i u polinaciji industrijskog paradajza na otvorenom polju.

Mada se u Srbji paradajz u hladnijem delu godine gaji na vrlo ograničenim površinama, treba istaći da od polovine novembra pa sve do polovine februara košnice sa bumbarima treba postavljati:

– na najtoplijem delu plastenika,

– u mestu koje ogreje jutarnje sunce i koje ostaje najduže osunčano

– visoko iznad useva

Imajte obavezno na umu !!!

Na kraju treba napomenuti da oblast polinacija useva i biološke zaštite predstavlja veliki izazov u naprednoj tehnologiji gajenja voća i povrća, koji u značajnoj meri doprinosi postizanju visoke produktivnosti, izvoznog kvaliteta i tržišnosti, ali i neophodnih standarda u pogledu higijenske ispravnosti i zdravstvene bezbednosti. S toga je veoma važno obezbediti neophodni servis od kompetentnih stručnjaka sa dovoljnim vlastitim iskustvom i praktičnom potvrdom znanja i veština.