четвртак, 4. август. 2011. 23:08

Organsko gajenje kukuruza : U Nemačkoj su ispitivali dva nova načina gajenja kojima bi se na prirodan način zaustavili korovi. Osim standardnog razmaka redova od 75 cm, kukuruz su tri sezone uzgajali u redovima razmaka 37,5 cm i u redovima razmaka 75 cm s nagrtanjem u humke, slično kao kod krompira.

Ispitivanje su sproveli stručnjaci poljoprivredne komore Neidersachsen na staništima uz rečne i morske nasipe, gde je tlo ispod nivoa reke ili mora. Za mehaničko uništavanje korova koristili su uobičajena oruđa i mašine i nagrtač za humke kakav je u upotrebi za krompir. Trogodišnje ispitivanje uverljivo je pokazalo mogućnosti i ograničenja koje ima gajenje kukuruza u humke ili uske redove, a u uslovima koji su znatno ispod optimalnih.

Granice mogućnosti za gajenje kukuruza na humkama bile su očigledne tokom sušnih proleća 2005/2006. Uzroci su bili prejako isušivanje u humkama, tako da zrna semena nisu imala nužan kontakt s vlagom u tlu. Stanje je još više pogoršao izostanak padavina. Posledica: zakasnelo i nejednoliko nicanje kukuruza. U obe poslednje godine ispitivanja brži i raniji porast nije postignut. Kao jedno od mogućih rešenja razmatrano je jesenjsko oranje za što bolje sleganje tla. Prva iskustva s takvim načinom dala su pozitivne rezultate. Nagrtanje humki dobro deluje za kasniji razvoj kukuruznih biljaka. Posle poslednjeg prolaska nagrtačem, malo pre zatvaranja redova, rast biljaka bio je očigledan. Čak su i prinosi bili bolji, na nekim staništima i do 30%. Takvi rezultati objašnjeni su poboljšanom mobilizacijom đubriva u tlu i manjom konkurencijom od korova koji su nagrtačem bili uništeni. U poređenju s običnim prolaskom kultivatorom čije motičice ne mogu dovoljno da zahvate u redove biljaka, nagrtač je znatno bolji.

Znatno slabije mogućnosti pokazala je setva u redove razmaka samo 37,5 cm jer je zakorovljenost bila prejaka. Zbog gustoće redova mnogo veća površina ostala je neobrađena motičicama. Prinosi su bili 10% manji. Nešto malo bolji učinak suzbijanja korova u uskim redovima postigli su dodavanjem prstiju i zvezdastih nastavaka levo i desno na standardne motičice. Vrlo slični agregati koriste se i u povrćarstvu. Učinak u kukuruzu zavisi i od razvijenosti korova i od vrste tla.

Gajenje kukuruza u humkama

Prednosti:

– pozitivan uticaj na razvoj kukuruznih biljaka ako se biljke nagrnu u humke kasnije, kad već dostignu visinu 30 cm ili najkasnije do zatvaranja redova

– delotvorno suzbijanje korova čupanjem ili zatrpavanjem, konačno u redovima i između biljaka;

– ne treba posebna skupa tehnika, jer se tehnika za nagrtanje krompira može jeftino nabaviti i na tržištu polovne mehanizacije;

– tehnika za nagrtanje krompira za razmak redova 75 cm kompatibilna je sa standardnom tehnikom za setvu i berbu kukuruza.

Nedostaci:

– ako je tlo suvo, postoji verovatnoća slabog nicanja zbog nedovoljnog kontakta semena s vlagom u tlu;

– postojeća tehnika za nagrtanje uglavnom je četvororedna, tako da se ne može kombinovati sa šestororednom semenom tehnikom.

Setva kukuruza u redove 37,5 cm

Prednosti:

– zbog ranijeg zatvaranja redova korovi budu ranije zasenjeni;

– na nagnutim staništima bolja zaštita od erozije;

– nužna je posebna tehnika za setvu i berbu kukuruza, za koju već postoji srazmerno dobra ponuda na tržištu i kod uslužnih poduzetnika;

– povoljna raspodela vegetacijskog prostora za bolju raspoloživost i korišćenje đubriva.

Nedostaci:

– uprkos brzom zatvaranju redova, zakorovljenost je znatno veća, a zbog veće gustoće biljaka znatan deo površine ostaje neobrađen kultivatorom;

– za uže razmake redova nužna je zahtevnija tehnika kultivacije (više radnih organa posebne konstrukcije);

– ne mogu se očekivati dobri prinosi niti zadovoljavajuć kvalitet.

Iskustva za dalja istraživanja

Osim što ranije prolećno oranje, stručnjaci preporučuju jesenje oranje i setvu kulture koja nije otporna na mraz i zimske uslove za popravljanje strukture tla I pripremu sklopa za uzgoj u humkama. Na ilovastim i drugim zemljištima, za uzgoj kukuruza u humkama bila bi nužna upotreba posebne freze za sitnjenje zemlje i oblikovanje humki. To bi značilo veće troškove, veći utrošak energije i nabavku specijalne mehanizacije. Na staništima s posebno velikom zakorovljenošću, preporučuje se veći broj prohoda za kasnije nagrtanje, a najpovoljnije je početi kad kukuruzne biljke porastu 20-30 cm visoke. U humkama je mineralizacija verovatno poboljšana, a time i obogaćenost đubrivima. Kod setve biokukuruza u uske redove verovatno treba sprovesti isptraživanje s nagrtanjem humki posle najranijeg porasta biljaka i na taj način smanjiti problem zakorovljenosti. Zbog uskih redova, ne dolazi u obzir upotreba uobičajene tehnike za krompir, već treba razviti nova oruđa za kultivaciju u uskim redovima.