субота, 3. децембар. 2011. 17:12

Orah kao vrsta voća ima vrlo široku primenu u različitim oblastima: u ishrani ljudi, medicini, drvnoj i kožnoj industriji. Pa ipak, do Drugog svetskog rata, a i neko vreme iza rata, pravih zasada u Srbiji nije bilo. Najčešće su usamljena stabla gajena na međama između komšijskih njiva.

Iz kljunova ptica ispadali su plodovi oraha. Plodovi su padali na obrađene i nađubrene njive i iz njih izrastali sejanci. Na volji proizvođača je bilo prepušteno da ih, pošto niknu unište ili dozvole da vremenom izrastu stabla nekada visoka i preko 15 metara. Tako nastalim voćkama proizvođači nisu obezbeđivali nikakvu agrotehniku, već su biljke bile prinuđene da se „šlepaju“ na agrotehnici gajenih ratarskih useva, uglavnom pšenici i kukuruzu.

Drvoredi od orahovih stabla, koje je postavila ljudska ruka, mogli su se videti samo pored puteva III reda najčešće u južnom i jugoistočnom delu Srbije. Podizani su od strane Sekcija za puteve. No i u tim slučajevima su voćke svoje potrebe o vodi i hrani najvećim delom obezbeđivale iz „komšiluka“, jer su neposredno graničile sa ratarskim površinama.

„Švercovanje“ oraha kako u prvom a tako i u drugom slučaju bilo je moguće jer je do Drugog svetskog rata preko 80% srpskog stanovnistva živelo na selu, baveći se poljoprivredom. Svaka stopa obradivog zeljišta bila je obrađena, a postojao je i bilans između ratarske i stočarske proizvodnje, pa prema tome i dosta stajskog đubriva za potrebe gajenih ratarskih useva.

Seča oraha posle rata

Iza rata, međutim, nastaju dve krajne nepovoljne okolnosti po orah, sa razvojem prerađivačke drvne industrije potrebe za orahovim stablom znatno se uvećavaju. S druge strane od države proklamovana brza industrijalizacija zemlje dovodi i do ubrzane migracije seoskog stanovništva u gradove. Povećanom sečom orahovih stabla za potrebe drvne industrije brojno stanje orahovih stabala počinje enormno da se smanjuje. Ubrzanom, pak, migracijom seoskog stanovništva mnoge do juče obrađivane i đubrene površine bivaju prepuštene korovima što za posledicu ima usporeni rast, pa i prerano sušenje, onih stabala koja su imala sreću da izbegnu oštricu sekire. Nestaju i uslovi za pojavu novih sejanaca jer nije sve jedno da li će plod oraha iz kljuna ptice pasti na zakorovljeno (neobrađeno i nenađubreno) zemljište ili na obrađeno i dobro nađubreno zemljište.

U nameri da se ovakav trend zaustavi država je donela Zakon kojim se zabranjuje nekontrolisana seča orahovih stabala. U istom Zakonu postoji i odredba o stimulativnom oslobađanju od poreza prvih 20 god svih novopodignutih zasada. Donošenje ovog zakona je zaista izazovno delovalo na jedan broj proizvođača. Pored dotle postojećih usamljenih stabala počelo se i sa zasnivanjem pravih zasada i na površinama do 2 hektara.

I orašare treba negovati

Iskustvo je međutim pokazalo da orah u dobrom i uspelom zasadu ima i velike zahteve kada je u pitanju agrotehnika. Proizvođači koji to nisu shvatili suočili su se sa malim i sporim prirastom pa otuda i prinosima koji su destimulativno delovali na dalje osvajanje površina pod ovom vrstom voća. Jer samo dobar izbor sorata, meliorativno đubrenje zemljišta pre osnovne obrade prema rezultatima agropedološkog ispitivanja parcele, osnovna obrada rigolovanjem na preko 60 cm dubine, dimenzionirana ishrana u toku eksploatacije zasada, a u kišnim godinama kakva takva zaštita protiv prouzrokovača bolesti, održavanje površine bez korova predstavljaju garante ekonomski opravdane proizvodnje. Slike u potpunosti opravdavaju takav prilaz proizvodnji oraha.

Džinovski orah

Orah džin zasađen je pre četrdesetak godina na okućnici Mile i Slobodana Zlatanović u Beloj Palanci. Stablo je visoko preko 20 metara i široke krune preko 15 metara. Mila i Slobodan su vrlo ponosni na svoje stablo jer im svake godine donese rod između 200 i 300 kg plodova. Stablo je moglo da postigne ovakve dimenzije jer je posađeno u dvorištu, raslo je na nezakorovljenoj površini, a ono što je najvažnije u aridnim belopalanačkim uslovima Mila i Slobodan nikada nisu dozvoljavali da bude žedno.

Na osnovu iznetog apelujemo na proizvođače da shvate da je orah vrsta voća koja u ekonomski opravdanoj proizvodnji ima zahteve za visokom agrotehnikom. Razume se da uz visoku agrotehniku ide i pravi izbor sorte što u današnjnim prilikama nije teško obezbediti. Vreme spontanih sejanaca je već za nama. Treba se samo odlučiti da li odabrati novosadske ili čačanske selekcije ili delom za jedne a delom za druge. Najprobirljivijim proizvođačima nude se i selekcije stranih zemalja prisutnih i u našoj zemlji.