уторак, 9. август. 2011. 13:08

Nikola Tesla, Đavolja Varoš, Dragačevski sabor trubača u Guči, Exit, vaterpolo, šljivovica… Spisak se širi svakim minutom razmišljanja o brendovima koji mogu biti ili apsolutno jesu predstavnik zemlje na izlazu iz tranzicije, smeštenoj među brdima Balkana, među ljudima punih ponosa i inata. Međutim, na predugoj listi najkvalitetnijih proizvoda, najfinije umetnosti, i najveličanstvenije prirode Srbije, malo je pozicija koje ne mogu biti izazvane u tako zdravoj konkurenciji. Na samom vrhu premalo je mesta za komešanje, uskakanje. A tamo, ne samo ukus i kvalitet, nego i godine impozantnih brojki učinile su da srpska malina dosegne svetske visine.

Četrdeset godina na krovu planete, jagodičastom voću podarilo je epitet crvenog zlata, a kupcima mogućnost da bez straha i sumnje zavuku ruke u džepove i pre nego što malina procveta, te da krenu put sela oko Arilja, Užica, Ivanjice, Bajine Bašte… Usput, eto i prilike da u Mirosaljcima kod Arilja upoznaju i Milomira Stojića, svetskog rekordera u proizvodnji. “Malina ima lepo ime, ali je trnovita”, reći ce vam Milomir dok jednim okom osmatra vremenske okolnosti i mogućnosti da sve proda po ceni koju kvalitetom uspeva nezavisno da formira, a drugim ispod obrve prati dešavanja kod konkurenata za titulu u Poljskoj, Čileu, Rusiji, Kini…

Ali, čudesna srpska malina nije prijatelj samo jednog čoveka i njegovih zadovoljnih mušterija. Srpska malina izvozi se za prihod od nekoliko stotina miliona dinara godišnje; za razvoj ruralnih područja, za sezonski posao koji okuplja i preko 200.000 ljudi, za podmlađivanje srpskog sela novijim putevima i komfornijim domovima, za bolji život i lepšu Srbiju.

Uostalom, kada je ovaj zdravi slatkiš u pitanju, prestonica sveta kao globalnog sela nalazi se u Zlatiborskom okrugu. “Ariljska malina je u svetu sinonim kvaliteta, a Arilje sprski dragulj koji se može pohvaliti najvećom hladnjačom na svetu, najvećom koncentracijom zasada i prinosa, ali i najboljim kvalitetom koji postoji zahvaljujući uzgoju maline na ariljski način i posebnoj kulturi njenog gajenja”, ubeđen je dr. Jordan Milivojević. Čini se da je tajna uspeha proizvodnje srpske maline u malim patrijarhalnim porodičnim zasadima, sa ručnom berbom i prinosima i do 30 tona po hektaru (što je gotovo šestostruko veći prinos od prosečnog). A pošto je malina podigla Arilje i okolna sela, i pretvorila ih u jedne od najlepših i bogatijih krajeva Srbije, i Ariljci su sa ponosom podigli malinu, veliki spomenik njenom veličanstvu rasi sam centar varošice.

Voćka nije zakazala ni na jednom od najvećih svetskih sajmova prehrambene industrije “SIAL” u Parizu. Sirogojnska malina je i u novoj varijanti odusevila; osušeni plod odmah je postao hit. Ali, uprkos svim priznanjima i medaljama koje već nose ovaj plod i njegova proizvodnja, itekako postoji prostora da briga o njima bude potpunija, ubeđen je saradnik Naučno-istraživačkog centra Privredne komore Srbije, Vojislav Stanković. On podseća da je malina svojim ukusom, najboljim na svetu, i u vreme embarga pronalazila puteve do najudaljenijih krajeva planete. A ma koliko neodoljiv, ukus se krije iza još bitnijih činjenica koje stižu iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije: osim opšte poznate prepunosti vitaminima, potvrđeno je i da malina može da zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate i grlića materice. Za ovakav uspeh i za pomenuta dalja osvajanja, u ogromnoj meri je i zaslužan i zadužen Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Podatak da Čile, naš veliki konkurent u proizvodnji malina, čak 25% izvoza maline plasira u svežem stanju i van sezone, ukazuje na potrebu da se i mi okrenemo primeni savremenih agrotehničkih mera i sadimo malinu na većoj nadmorskoj visini, upozorava dr. Svetislav Petrović iz tamošnjeg instituta. Iz istog razloga, predsednik Upravnog odbora Unije hladnjačara Srbije, Rade Ljubojević, zalaže se i za izmenu sortimenta čime bi se produžio period sazrevanja malina, te ubuduće plasirale veće količine svežih malina za znatno veću zaradu. To se može postići podizanjem plastenika, koji bi značajna ulaganja trebalo brzo da isplate.

Na kraju, “potrebno je da se prilagodimo potražnji svetskog tržišta; potrebne su nam i nove sorte”, objašnjava direktor Poslovne zajednice za voće, Evica Mihaljević, imajući u vidu da je u svetu od 2000. godine do danas stvoreno više od 30 sorti maline, a da u Srbiji 90 odsto površina prekriva sorta “vilamet”. Perspektivna je, recimo, sorta Tjulamin. Iako duže sazreva i ne odgovara joj mehanizaciona berba, ona u odnosu na Vilamet i Miker daje veći prinos i ima čvršće, atraktivnije crvene plodove.

Fantastičan potencijal i ovako svetske srpske maline, dovoljno je snažan da voćku sprema i na put preko okeana, u Južnu Ameriku. Argentinka Ljiljana Milović, doputovala je u Čačak da u ime dvanaest udruženih investitora ponudi Institutu za voćarstvo saradnju. Naime, ova naučna kuća treba da ponudi svoj proizvod i stručnost u podizanju malinjaka u Patagoniji, u oblasti Valhaina. I, dok su mnogi brendovi na vrhu svakog spiska nastalog na prvu loptu tu jer ih mi tu samo želimo; dok je mnogim rok trajanja nepoznat, ali izvestan; dok se oko mnogih vode večite rasprave da li je zaista naš… Malina snažno živi, osvaja. Ona je neosporni brend višedecenijske težine. Tradicija kojom je obavijena, naš je zaštitni znak. Poklon je od prirode koji moramo čuvati, oprezno i ljubomorno negovati barem onoliko koliko zaslužuje i poklanja. Znamo da ima lepo ime, ne zaboravimo da je i trnovita.