петак, 16. септембар. 2011. 17:09

Patke se gaje radi proizvodnje i mesa i jaja, mada se njihova jaja manje cene od kokošijih. Meso pataka, naročito mladih tovljenih pačića (brojlera), izvanrednog je kvaliteta, jer ima veliku biološku i nutritivnu vrednost.

Pored mesa i jaja, pojedine rase pataka odlikuju se vrlo kvalitetnim perjem i relativno krupnom i kvalitetnom jetrom. Ova vrsta živine se relativno mnogo gaji u Vojvodini, pa i u drugim krajevima naše zemlje. Sve rase pataka, grubo posmatrano, mogu se podeliti, zavisno od smera proizvodnje, u rase pataka za proizvodnju mesa, jaja, kombinovane i ukrasne (patuljaste) rase pataka.

Rase pataka za proizvodnju jaja

Indijska trkačica je najbolja nosilja od svih rasa pataka. Vodi poreklo iz Indije, odakle je polovinom 19. veka uvezena u Evropu (Englesku i Nemačku). Primenom odgovarajućeg selekcijskog rada u Engleskoj je od nje stvorena (usavršena) kulturna rasa pataka, sa ustaljenim i proizvodnim osobinama. Indijska trkačica odlikuje se izvanrednom nosivošću, po čemu je ubrzo postala poznata širom sveta. Ime je dobila zbog svog karakterističnog načina kretanja, odnosno gotovo neprekidnog trčanja pri kom se ne ljulja (gega), kao što to čine ostale rase pataka. Spada u ranostasne rase pataka, pronosi sa 5 do 6 meseci starosti. Vrlo je otporna i lako se aklimatizuje. Instikt leženja nije izražen, skoro je potpuno ugašen. Vredna je u traženju hrane pa pačići vrlo brzo rastu. Meso joj je lošijeg kvaliteta. Produkcija perja ja neznatna, skoro bez značaja. Boja perja joj je najčešće bela, crna, tamnosmeđa, smeđa i šarena. Najcenjeniji je beli soj, zbog najbolje nosivosti.

Proizvodnja jaja indijske trkačice je vrlo velika, godišnje u proseku snesu oko 150 jaja, a dobri (elitni) zapati 200 i više. Prosečna masa jaja varira od 65 do 80 g. Ljuska je beložute ili bledozelene boje. Prosečna telesna masa odrasle patke iznosi oko 1,7 kg , a patka oko 2 kg. Ishrana ne zahteva velika ulaganja, jer u ishrani koristi zrnevlje i prirodnu hranu.

Za ovu rasu se može reći da joj je jedina mana mala telesna masa, odnosno slabiji kvalitet mesa. Godišnje se od svakog grla može dobiti 80 do 100 g perja. U našoj zemlji se gaji u malom broju, uglavnom u Vojvodini na privatnim posedima.

Rase pataka za proizvodnju mesa i jetre

Peking patka poreklom je iz Kine, odakle je preneta u ostale zemlje. Može se svrstati u rase kombinovanih proizvodnih sposobnosti, jer daje dosta mesa, jaja i perja. Pored toga što se gaji u čistoj rasi, koristi se i za popravljanje osobina drugih rasa pataka. Dosta je ranostasna, polno sazreva sa 180 do 240 dana. Vrlo je izdržljiva, otporna, brzo raste i lako se gaji. Pačići su prilično otporni, živahni, brzo operjavaju i dosta lako se tove.

Telesna masa ženskih grla u priplodu iznosi 3 do 3,5 kg, muških 3,5 do 4 kg, a odraslih utovljenih grla 5 do 6 kg (od njih se dobija do 1 kg masti). Pri intenzivnom tovu utovljena grla oba pola sa 50 dana dostižu prosečnu telesnu masu oko 2 kg. Intenzitet nosivosti je na zavidnom nivou, jer godišnje snese u proseku preko 100 jaja (rekordna grla i do 200 jaja). Jaja su krupna prosečne mase oko 90 g, bele boje ljuske. Perje je odličnog kvaliteta i svako grlo u toku godine može dati do 200 g perja. Pekinška patka je jedna od najrasprostranjenijih rasa u svetu. Od svih inostranih rasa ova patka se najviše gaji u našoj zemlji.

Mošus patka potiče od južnoameričke divlje patke. U zavisnosti od kraja gde se gaji, često je nazivaju: muskosna, turska, bizon, bradavičasta, brazilska, berberska, gluvara itd. Karakterišu je crveni epidermalni bradavičasti izraštaji na licu i oko očiju sa žlezdama koje izlučuju masni sekret, koji po mirisu podseća na mošus, po kojoj je dobila ime. Instikt leženja je normalno izražen. Na jajima leži 33 do 35 dana. Podmladak je vrlo otporan, brzo raste i dosta rano se zaodeva perjem. Daje dosta mesa, ali slabijeg ukusa nego kod ostalih rasa pataka.

Mošusna patka godišnje daje 70 do 80 jaja, mase 75 do 85 g, beložute boje ljuske. Prosečna masa odraslih ženskih grla je oko 3 kg, a muških oko 6 kg. Belo perje se naročito ceni u nekim delovima Amerike, jer je vrlo nežno i elastično. Dosta se koristi za ukrštanje sa drugim rasama, pri čemu se dobijaju melezi (hibridi) sa dobrim proizvodnim osobinama. U našoj zemlji se gaji u priličnom broju i njeno brojno stanje se postepeno povećava.

Ruanska patka je francuska rasa (ime je dobila po gradu Ruanu), veoma slična po boji perja divljoj patki. To je rasa za proizvodnju mesa, mada joj je i produkcija jaja na zavidnom nivou. Jedna je od najboljih francuskih rasa pataka. Spada u srednjestasne rase pataka. Vrlo je proždrljiva, brzo raste i dosta lako se aklimatizuje.

Prosečna telesna masa ženskih grla u priplodu iznosi 3 do 3,5 kg, muških 3,5 do 4 kg, a utovljenih grla 5 do 5,5 kg. Utovljena grla mogu dati i do 1,5 kg masti. Meso je odličnog kvaliteta.

U pogledu produkcije jaja ova rasa pataka je dosta dobra. Godišnje se po nosilji u proseku dobije oko 80 jaja. Prosečna masa jaja iznosi 70 do 80 g. Ljuska jajeta je zelene boje. Perje dobrog kvaliteta, nežno, meko, ali zbog šarene boje nije tako cenjeno. Iako ova rasa pataka ima značaja za francusko, pa i svetsko živinarstvo, u našoj zemlji je malo uvažena.

Ajlesburi patka je engleska rasa pataka za proizvodnju mesa. Stvorena je u vrlo povoljnim uslovima ishrane i nege uz strogu selekciju na veću mesnatost i ranije stasavanje, pri čemu nije zapostavljena ni produkcija jaja.Po izgledu to je krupna rasa, dugačka, duboka i široka. Spada u najranostasnije rase pataka. Vrlo je otporna i prilično lako se gaji. Odlikuje se dobrim proizvodnim sposobnostima.

Tovne sposobnosti ove rase su dosta dobro izražene. Utovljena grla sa 2,5 meseca starosti postižu prosečnu telesnu masu oko 3 kg. Meso je odličnog kvaliteta, jer je nežno, finih vlakana, protkano mašću, sočno, mekano i vrlo ukusno. Telesna masa odraslih grla kreće se od 4 do 5 kg. Ajlesburi patka rano pronosi i vrlo dobra je nosilja. Godišnje snese 80 do 100 jaja, prosečne mase oko 90g, bledožute ili bledozelene boje ljuske. Pored mesa i jaja, ova rasa pataka daje značajnu količinu vrlo kvalitetnog perja. Zbog svoje krupnoće i odličnog kvaliteta mesa Ajlesburi patka se dosta koristi za ukrštanje sa drugim rasama u cilju stvaranja meleza. Kod nas je gajena u neznatnom broju, ali je brzo nestala, jer su je potisnule druge rase pataka, u prvom redu pekinška i mošusna patka.

Poslednjih godina više se posvećuje pažnja tovu na jetru kod pataka. Za proizvodnju pačije jetre koriste se rase “Barbarie ” i “Mulard”.

Kombinovane rase pataka i specijalni hibridi

Kaki Kambel je rasa nastala ukrštanjem sitne domaće patke sa ruanskom, indijskom trkačicom, orpington, pa i divljom patkom. Ime je dobila po odgajivaču koji je radio na njenom stvaranju (Kambel) i njenoj karakterističnoj boji perja (kaki).Po opštem izgledu je relativno sitna rasa kod koje je telo malo uzdignuto. Vrlo je ranostasna i odlična nosilja.Po veličini i masi tela to je dosta mala rasa pataka. U pogledu produkcije jaja ova rasa pataka je izvanredna nosilja. Godišnje se po grlu dobije 160 do 200 jaja, a kod elitnih zapata i do 250 jaja. Jaja su relativno krupna, prosečne mase 70 do 80 g, bele boje ljuske. Kod ženskih grla prosečna telesna masa iznosi oko 2 kg, a kod muških oko 3 kg. Meso je dobrog kvaliteta. U našoj zemlji dosta se gaji zbog svojih kombinovanih svojstava.

Domaća patka vodi poreklo od divlje patke kojoj je u mnogim osobinama dosta slična. Pošto je vrlo otporna i izdržljiva sa lakoćom podnosi ekstenzivne uslove držanja. Obično počinje da nosi u martu i sa malim prekidima nosi dva do tri meseca. Instikt leženja nije najbolje izražen, zbog čega se njena jaja legu veštačkim putem ili pomoću druge vrste živine. Mladunci rastu vrlo brzo i prilično su otporni, samo ih u prve dve do tri nedelje života treba čuvati od nevremena i obezbediti im dodatnu belančevinastu hranu. Jako je proždrljiva, sama sebi nalazi hranu po potocima, rekama, barama, livadama, pašnjacima, voćnjacima itd.

Domaća patka se može svrstati u rase kombinovanih proizvodnih osobina, mada je njena proizvodnost, kao i kod svih primitivnih rasa, znatno manja od kulturnih rasa pataka. U toku godine ona može da snese 60 do 65, pa i 80 jaja. Masa jaja se kreće od 65 do 75 g, a boja ljuske je zelenkasta, ređe bledo zelenkasta. Masa odraslih ženskih grla kreće se između 1,5 i 2 kg, a muških 2 i 2,5 kg. Relativno lako se tovi, pri čemu, pored jaja i mesa, daje dosta masti (i do 1 kg). Od jedne patke godišnje se može dobiti 150 do 200 g kvalitetnog perja, naročito ako je bele boje.

Orpington patka nastala je u Engleskoj, ukrštanjem domaće patke, indijske trkačice, zatim ajlesburi i ruanske patke, kao i još neke rase. Pošto se dobro aklimatizuje, prilično je rasprostranjena u svetu. U pogledu proizvodnih sposobnosti jedna je od boljih rasa za proizvodnju jaja i mesa. To je ranostasna rasa koja počinje da nosi jaja sa oko 6 meseci starosti. Dosta je otporna, lako se gaji, živahnog je temperamenta i lako se aklimatizuje. Nosivost ove patke je dosta dobro izražena. Godišnje snese 120 do 160 jaja, a bolje nosilje i znatno više. Prosečna masa jaja kreće se od 70 do 90 g. Ljuska je svetlozelenkaste boje. Prosečna telesna masa odraslih grla kreće se od 2,5 (patka) do 3,5 kg (patak), a utovljenih grla 4 do 5 kg. Tovna sposobnost je dobra, a meso je osrednjeg kvaliteta. Podmladak relativno brzo raste, tako da sa 7 do 9 nedelja starosti dostiže prosečnu telesnu masu oko 2 kg. Perje je dosta dobrog kvaliteta, ali se manje ceni zbog žute boje.

Kod nas se gaji u relativno malom broju. Shodno tome da je u našim uslovima gajenja pokazala dosta dobre proizvodne rezultate, trebalo bi je gajiti u još većem broju.

Ukrajinska patka stvorena je sredinom 20. veka u Ukrajini, od domaćih rasa pataka različite boje perja (glinaste, sive i bele) uz izvesno oplemenjivanje, uglavnom kod belog soja, sa pekinškom rasom pataka.Po produktivnosti se može svrstati u rase pataka kombinovanih proizvodnih sposobnosti.Po telesnoj masi je srednje teška rasa kod koje je telo relativno dugačko, široko i duboko. Perje je dobrog kvaliteta, naročito kod belog soja.

U zavisnosti od soja telesna masa odraslih grla kreće se od 3 do 3,5 kg (ženskih), odnosno 3,5 do 4 kg (muških). Sa 50 dana tova utovljena grla dostižu telesnu masu preko 2 kg (kod belog soja 2,3 do 3,5 kg). Što se tiče nosivosti, godišnje daje 100 do 140 jaja. Jaja su relativno krupna, prosečne mase oko 80 g.

Ova rasa pataka se uglavom gaji u Ukrajini i severnim delovima Kavkaza.

Specijalni hibrid Cherry valley stvoren je u Engleskoj, ukrštanjem više rasa pataka. Ime je dobio prema istoimenoj dolini gde se i danas gaji. Postoji više tipova ove patke – PL2, PM2, PS1, PS2 i drugi. Svaki ovaj tip karakterišu određena proizvodna svojstva. Tip PL2 ima najbolja kombinovana svojstva. Mužjaci dostižu do 5 kg, a ženke do 3 kg. Pačići su veoma pogodni za brojlerski tov, pošto u starosti od 7 nedelja dostižu težinu od 3 kg. Ženke su dobre nosilje, tako za 10 meseci proizvodnje snesu oko 180 komada jaja, a dobre nosilje i znatno više. Zbog dobrih karakteristika ovaj hibrid je rasprostrtanjen u celom svetu.

Kod nas je organizovana proizvodnja ovog hibrida u Zrenjaninu i Valjevu.

Ukrasne rase pataka

Postojbina mandarinke

– patuljaste patke, je severoistočna Azija. Danas su rasprostranjene u Holandiji, Engleskoj i Nemačkoj. Ove patke žive u paru. Hrane se zrnevljem i hranom kao i ostala živina. Godišnje ženka proizvede od 8 do 12 komada jaja. U intenzuivnom načinu odgoja može ženka da proizvede do 30 komada jaja. Ženke slabo izvode mlade, pa se obično za nasađivanje koriste druge vrste živine. Pored mandarinke poznate su još mala smaragdna i karolinska patka.

dipl. ing. Svetlana Vasić