субота, 17. септембар. 2011. 18:09

Adekvatna Ishrana krava u laktaciji je vrlo važna, jer prva faza laktacije, koja traje do tri meseca posle porođaja, najkritičnija je faza u proizvodnom ciklusu. Naime, uspostavljanjem laktacije organizam visokomlečnih krava je opterećen do krajnjih fizioloških granica (40-60% ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih 120 dana laktacije). Ovaj uspon laktacije poklapa se sa vremenom kada životinje treba ponovo da koncipiraju (ostanu steone), što sve zajedno znatno opterećuje organizam krava, posebno organe za varenje, promet materija, vime i genitalne organe. Za ovu fazu laktacije je isto tako karakteristično da krave fiziološki pojedu manju količinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja ishrana krava može da se svodi na svega 10-11 kg suve materije obroka. Potom se ishrana krava menja, odnosno količina unete hrane se postepeno povećava i dostiže optimalne mogućnosti između drugog i trećeg meseca laktacije (18 21 kg suve materije obroka na dan). To praktično znači da u prvim nedeljama laktacije postoji negativni energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko veće, nego što mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora (uzimanjem hrane). Zbog toga je u ranoj fazi laktacije energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase životinje (krave gube na telesnoj masi).

Bilans energije u graviditetu i laktaciji

Poznata je činjenica da je za metabolizam visoko produktivnih krava najkritičniji prelaz iz perioda zasušenja u fazu rane laktacije. Jedno od obeležja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije, a to u punoj meri važi i za završnu fazu laktacije. Životinje u ovom periodu unose veću količinu energije od one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu, pa se zbog toga višak unete energije deponuje. Ova pojava se prepoznaje po povećanju telesne mase životinje. Kada pozitivan bilans energije potraje duže, kao što je to slučaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom (vreme od teljenja do ponovne steonosti), pozitivan bilans energije ima gojaznost kao posledicu. U zavisnosti od svoje genetske predispozicije i načina ishrana krava, visokogravidne krave postižu manje ili veće promene u telesnoj kondiciji.

Poželjno je da krave odlažu dovoljne količine energije u telesnim depoima masti, ali ne i suvišak masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju će trošiti u toku rane laktacije. Suficit (višak) u energiji na kraju laktacije i u zasušenju je osnovni razlog za izraženiji pozitivan bilans energije što ima kao posledicu tovnu kondiciju životinja. Pored toga, suvišno deponovana energija u telesnim depoima (naslage masti), zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobilizacije (trošenja masti) nakon teljenja, predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave sukliničkih i kliničkih poremećaja metabolizma. Procenjeno je da trećina energije koja se gubi izlučivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potiče iz telesnih rezervi organizma. Pri tome, treba da se ima u vidu da se posle teljenja, kada počinje proizvodnja mleka, povećava promet energije za oko 100% u roku od samo nekoliko dana.

Sve u svemu, u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa početkom laktacije deficit u energiji naglo raste. Krave, naročito dobre mlekulje, u prvoj trećini laktacije zbog negativnog bilansa energije i pojačane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole. Dok se ne uspostavi ravnoteža između količine unete energije i količine proizvedenog mleka (od 8 do 10 nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknađuje iz telesnih rezervi organizma. Zapravo, zahvaljujući kompenzatornim mehanizmima, organizam nastoji da umanji energetski disbalans procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa (zaliha). Dakle, masti su najznačajniji izvor energije koja je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal životinja. Međutim, to istovremeno predstasvlja veliku mogućnost za narušavanje metaboličke ravnoteže i nastajanje masne infiltracije i degeneracije ćelija jetre. Izgleda da genetska predispozicija krava na visoku mlečnost može da ima kao posledicu lučenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na račun intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje.

Treba imati u vidu da stepen uhranjenosti u visokom graviditetu utiče na intenzitet lipomobilizacije i racionalno korišćenje masti za zadovoljenje energetskih potreba. U prilog tome govori i činjenica da krave previše ugojene u antepartalnom (predporođajnom) periodu, kada započne laktacija, gube značajno više u telesnoj kondiciji, nego krave u optimalnoj telesnoj kondiciji u istom periodu. Krave u optimalnoj telesnoj kondiciji brže se oporavljaju posle teljenja i u kraćem vremenskom periodu mogu da uspostave energetsku ravnotežu u odnosu na proizvodne potrebe organizma. Imajući to u vidu, praćenje telesne kondicije životinja bi moglo da bude pouzdan pokazatelj energetskog statusa, pogotovo u peripartalnom (posle telenja) periodu.

Apetit i funkcija predželudaca

Očuvan apetit predstavlja veoma važan činilac od koga zavisi uzimanje dovoljne količine hrane koja treba da podmiri potrebe organizma.Posvemu sudeći izostanak apetita i odstupanja u funkciji predželudaca su u uskoj korelaciji. To se najbolje može uočiti kod krava u peripartalnom periodu. Već u poslednjim danima graviditeta životinje slabije uzimaju hranu, i to se nastavlja nakon teljenja još nekoliko nedelja. Približno u isto vreme se pojavljuje hipomotilitet (smanjena aktivnost) organa za varenje. Veoma je interesantno da se inapetencija (smanjeno uzimanje hrane, gubitak apetita) pojavljuje skoro u isto vreme kada započinje intenzivnija mobilizacija masti iz telesnih depoa, odnosno kada se koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi povećava iznad fizioloških vrednosti.

Smanjen apetit se češće pojavljuje kod ugojenih krava, što je razumljivo, jer je kod njih lipomobilizacija daleko jača u vreme oko teljenja, nego što je kod životinja sa optimalnom telesnom kondicijom. Još uvek nije jasno zašto se u skoro isto vreme pojavljuje i atonija (smanjena aktivnost) predželudca. Ima više tumačenja, ali je sasvim sigurno da u periodu neposredno oko teljenja hipomotilitet organa za varenje je posledica stresa za vreme partusa i simpatikotonije koja je u tom periodu prisutna u većem stepenu. Usled atonije mogu da nastanu poremećaji u razlaganju hrane, pa i acidoze buraga. Takve poremećaje prati manje ili više smanjeno lučenje insulina. Pošto insulin inhibitorno (umanjujuće) deluje na lipozu, ovaj proces može da se pojača u većoj meri nego što su stvarne energetske potrebe organizma. Usled visoke koncentracije masnih kiselina u krvi i njihovog inhibitornog delovanja na centar za glad, smanjen apetit može da potraje do nekoliko nedelja posle teljenja. Zbog toga životinje uzimaju manje hrane nego što su im stvarne energetske potrebe. To je jedan od osnovnih razloga što se kod krava upravo u ovom periodu najviše pojavljuju poremećaji metabolizma.

Da bi se izbegle drastične promene u metabolizmu u periodu oko teljenja i ranoj fazi laktacije, izvodi se priprema životinja potrebnim merama ishrane. Kao što je prethodno pomenuto, davanje ,,pripremnog’’ obroka krava je nezaobilazna mera. Na taj način se populacija mikroorganizama u buragu priprema za varenje znatno većih količina hrane i drugačijeg sastava. Osim toga, uvođenjem hraniva visoke energetske vrednosti pred kraj graviditeta, nastaje značajno povećanje ukupne resorptivne površine kutane sluzokože buraga. To je veoma važno na početku laktacije, kada se povećava ukupan promet hranljivih materija u organizmu, pa i resorptivna aktivnost sluzokože predželudaca. Radi sprečavanja energetskog disbalansa kravama se u peripartalnom periodu daju sa hranom jedinjenja bogata energijom (propilen-glikol). U zapatima visokomlečnih krava se sve više koriste takvi programi ishrane i imaju za cilj da se u peripartalnom periodu (posle porođajnom) spreče odstupanja u energetskom metabolizmu, koje u inicijalnoj (početnoj) fazi karakteriše smanjen ili potpuni gubitak apetita i atonija predželudaca.

Ishrana krava u ranoj fazi laktacije

Najkritičniji period u ishrani krava visoke mlečnosti je vreme od teljenja do postizanja maksimalne dnevne mlečnosti. Pouzdano je dokazano da povećanje maksimalne dnevne mlečnosti za 1kg, povećava ukupnu mlečnost krave u toku laktacije za preko 200kg.

Adekvatna ishrana u početnoj fazi laktacije omogućava realizaciju genetskog potencijala krava za maksimalnu proizvodnju mleka. Zatim, svodi se na minimum broj slučajeva ketoze i dovodi do pozitivnog bilansa energije u toku 8-10 nedelja nakon teljenja. Ovo je period laktacije koji zahteva najveću pažnju u ishrani. U toku ove faze laktacije krava ispoljava pozitivnu reakciju na dodate aditive.

Cilj ishrane krava u početnoj fazi laktacije je što brže povećanje konzumiranja hrane, kako bi se hranidbeni deficit (nedostatak) sveo na što manju meru. U tom cilju, promene u sastavu obroka ne smeju biti suviše brze da dovedu do poremećaja u varenju i odbijanje hrane. Čim se završi fi ziološki stres izazvan sa teljenjem, konzumiranje zrna žitarica se može povećati za 0,5-0,7kg/dan. Pri korišćenju kompletnih obroka, učešće koncentrata se može postepeno povećati dok odnos koncentrati: kabasta hraniva ne dostigne 60:40. Pri većem učešću koncentrata u obroku veoma je teško obezbediti minimalan sadržaj kiselih deterdžentskih vlakana od 18-19%.

Povećanje koncentracije energije u obroku pomaže obezbeđenju potreba krava u energiji. U izvesnoj meri ovo se može ostvariti povećanim učešćem koncentrovanih hraniva. Međutim, obroci sa većim sadržajem skroba i manje sirovih vlakana, pokazuju veću sklonost za pojavu acidoze, digestivnih poremećaja i depresije sadržaja mlečne masti. Dodavanje masti obrocima krava može povećati koncentraciju energije u ovima, ali je pri tome neophodno obezbediti konzumiranje adekvatnih količina vlakana. Posto Postoje ograničenja količina masti koje se mogu koristiti, ali krave sa lakoćom mogu konzumirati 0,5-0,7kg dopunskih masti. Pri korišćenju masti u ishrani krava muzara, sadržaj kalcijuma u obroku se mora povećati na više od 0,9% i magnezijuma na oko 0,3% u suvoj materiji obroka. U ovoj fazi laktacije dolazi do brzog porasta mlečnosti, tako da krava za 6-8 nedelja iza teljenja dostiže svoj maksimum. Na suprot ovome, konzumiranje hrane ne prati potrebe u hranljivim materijama za proizvodnju mleka, a naročito u energiji. Zbog toga, dolazi do mobilizacije telesnih tkiva za obezbeđenje potreba u energiji za sintezu mleka.

Prilagođavanje krave na obrok za proizvodnju mleka je od velikog praktičnog značaja u ovoj fazi laktacije. Povećanje količine zrna žitarica ili smeše koncentrata za 0,5kg na dan, povećaće konzumiranje hranljivih materija, svodeći tako na minimum probleme vezane za odbijanje hrane i pojavu acidoze. Međutim, suvišne količine zrna žitarica (preko 60% od ukupne suve materije) mogu izazvati acidozu i opadanje sadržaja mlečne masti. Nivo vlakana u ukupnom obroku ne sme biti niži od 18% ADF, 28% NDF. Pri tome, sa kabastim hranivima treba obezbediti najmanje 21% NDF ili oko 75% ukupnih NDF u obroku krava. Od značaja je, takođe, i fi zička forma vlakna. Normalan proces preživanja i varenja hrane može se održati ako je više od 20% kabastih hraniva dužine 2,5cm i više. Seckanje (8cm teoretska dužina sečke), mlevenje i/ili peletiranje reduciraju fizičku formu vlakana i njihovu efi kasnost za stimulisanje preživanja. Konzumiranje 2,5kg sena u toku jednog dana, doprinosi normalnom preživanju i varenju hrane.

Ako se koriste seckana ili mlevena kabasta hraniva, dužina čestica hrane može biti najmanje 2,5-4cm. Puferi, kao što je NaHCO3 (soda bikarbona), sama ili u kombinaciji sa MgO (magnezijum oksid), mogu biti korisni u ranoj fazi laktacije. Krave hranjene sa kabastim hranivima, koja su sitno seckana i sa velikim količinama lako rastvorljivih ugljenih hidrata, mogu efi kasno koristiti 100-200g NaHCO3/dan ili njenog ekvivalenta. Najveća korist je u održavanju optimalne kiselosti sadržaja rumena, čime se smanjuje broj slučajeva acidoze, poremećaja u varenju, a što dovodi do povećanog konzumiranja suve materije.

Proteini su kritična hranljiva materija u ranoj fazi laktacije. Obezbeđenje potreba ili višak u proteinima, stimulišu konzumiranje hrane i efikasniju upotrebu mobilisanih telesnih tkiva za proizvodnju mleka. Kada konzumirana energija odgovara potrebama, u tom slučaju obrok koji sadrži 16-17% sirovih proteina će verovatno obezbediti potrebe u proteinima većine krava. Međutim, u toku rane faze laktacije 18-20% sirovih proteina može biti potrebno za podmirenje potreba u proteinima, kada konzumiranje energije ne obezbeđuje sve potrebe krava.Tip proteina (razgradivi ili nerazgradivi) i njihova količina zavise od ingredijenata (sastojaka) obroka, metoda ishrane i genetskog potencijala krava za proizvodnju mleka. Preporuka za praksu je da se počev od 23kg mleka/dan kravi daje 1kg sojine sačme, ili ekvivalentnog proteinskog dodatka, na svakih 10kg mleka. Ako se koristi ureja, najbolje je da se ova daje sa kukuruznom silažom ili kao deo smeše žitarica.

U toku rane faze laktacije od koristi je upotreba bypass proteina. Potrebe krava u proteinima, koje proizvode do 5kg mleka/100kg telesne mase, obično mogu biti obezbeđene mikrobiološkom sintezom proteina u rumenu i sa normalnim količinama bypass proteina u obroku. Krave koje proizvode veće količine mleka, ispoljavaju znatne koristi pri konzumiranju dopunske količine bypass proteina i /ili protektiranih (zaštićenih) aminokiselina od razgradnje u rumenu. Do pojave niske mlečnosti i ketoze dolazi kada nisu obezbeđene potrebe krave u hranljivim materijama. Da bi se povećalo konzumiranje hranljivih materija treba preduzeti sledeće mere:

• Koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta,

• Osigurati da obrok sadrži adekvatne količine sirovih, razgradivih i nerazgradivih proteina,

• Posle teljenja treba postepeno povećavati konzumiranje zrna žitarica,

• Razmotriti potrebu za dodavanjem masti (0,1 do 0,6kg/krava/dan) obroku krava,

• Omogućiti stalni pristup krava hrani,

• Stresna stanja treba svesti na najmanju meru.

U ishrani krava visoke mlečnosti sve više se daje prednost korišćenju takozvanih kompletnih miksiranih obroka (TMR). Ustanovljeno je da davanje miksirane hrane pogoduje delovanju flore i faune u predželucima, ne nastaju drastične promene u elektrohemijskoj reakciji sadržaja predželudaca, i što je veoma važno doprinosi povećanju obima potrošnje hrane. Takođe je uočljivo da se smanjuju ostaci nekonzumirane hrane, a mnogo bolje se koriste i manje ukusna hraniva. Dosadašnji rezultati ukazuju na povoljan učinak ovog sistema hranjenja krava na proizvodnju mleka. Pored povećane proizvodnje mleka (6 do 8 posto), povećava se sadržaj masti u mleku, poboljšava se zdravstveno stanje životinja i ostvaruje se bolji reproduktivni rezultati.

Avansiranje

U fazi razdojavanja, posle normalizacije ishrane, a to je najčešće 10 dana po teljenju, daju se povećane količine hrane, nešto iznad stvarnih potreba. Ovakvo povećanje obroka se naziva i avansiranje. U ovom periodu razdojavanja-avansiranja, svakih sedam dana se, nakon kontrole muže, određuje potrebna količina hrane, u zavisnosti od proizvodnje, ali se obrok povećava za onoliko koliko je potrebno za proizvodnju 3-4 l mleka, a kod visokomlečnih krava i do 5. Ako krave povoljno reaguju na pojačanu ishranu, tj. povećanom proizvodnjom reaguju na avansiranje, koristi se dopunsko avansiranje sve dok krave ne prestanu da reaguju na avansiranje ili je avansiranje proizvodnje više neekonomično. Obrok se tada stabilizuje prema postignutoj proizvodnji. Obično se ovakvom ishranom uz pravilno avansiranje dostigne maksimalna proizvodnja već sa 30 do 35 dana laktacije. Individualna odstupanja postoje.

Kada se postigne maksimalna dnevna proizvodnja mlaka, krave se hrane prema stvarnim potrebama, a tim što se redovno prati proizvodnja i tako obezbeđuje potrebna količina hrane. Sa opadanjem krivulje proizvodnje smanjuju se potrebe, te time i količina hrane.  Kao što nedovoljna ishrana negativno utiče na proizvodnju, jer ne obezbeđuje dovoljno hranljivih materija, tako i preobilna ishrana utiče negativno. U prvo vreme ona je neekonomična, jer se daje više hrane nego što je životinji potrebno, te se smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija. Zatim dolazi i do negativnih posledica utovljenosti krava, zbog čega može proizvodnja i da se smanji.