недеља, 18. септембар. 2011. 16:09

Posle Brazila,Argentinaje najveća južnoamerička država i osma po veličini u svetu. Iako nam je geografski veoma daleko, primeri iz Argentinske poljoprivrede mogu biti korisni za poljoprivredu Srbije, naročito uspesi u vinogradarstvu i stočarstvu.

Argentinase proteže između planinskog venca Andi na zapadu i Atlantskog okeana na istoku i jugu. Ovu zemlju mnogi smatraju za polupustinju obzirom da je odlikuje topla isuvaklima, sa slabim kišama.Argentinaovaj problem rešava tako što ima veoma dobro razvijen sistem navodnjavanja koji se zasniva na tome da se sneg koji se topi sa Anda kanalima dovodi do mesta gde je voda neophodna.

Agrentina je zemlja koja ima veoma dobro razvijenu privredu, industriju ali i turizam. U svetu je poznata po uzgoju i izvozu soje, pamuka, duvana i šećerne trske. Jaka strana Argentine su bogati prirodni resursi, izvozno orijentisana poljoprivreda i raznolika industrija. Nakon velike krize koja je završena 1999. godineArgentinastaje na svoje noge i to uz pomoć nove monetarne politike kao i svoje prirodne raznolikosti koja doprinosi razvoju širokog spektra privrednih grana. Naime, ova južnoamerička zemlja obuhvata pet geografskih celina: Ande, Grand Chaco, Međurečje, Pampe i Patagoniju.

Andi zauzimaju trećinu površine Argentine, zbog čega ostali deo zemlje prima veoma malo padavina, pa je potrebno navodnjavati ga. S druge strane se nalazi Gran Chaco koji obuhvata ravnicu na oko 600 kilometara i veoma je pogodan za stočarstvo koje u ovom delu Argentine dominira kao privredna grana. Na južnom delu Argentine se nalaze Pampe koje predstavljaju bogati naseljeni deo u kojem dominira stepska klima sa padavinama. Patagonija se nalazi na samom jugu Argentine i ona je prekrivena oskudnom travom koja se na krajnjem jugu postepeno prelazi u snežnu klimu.

Argentinsko čudo – porast potrošnje svinjskog mesa

Poljorivredna grana po kojoj jeArgentinapoznata je proizvodnja goveđeg mesa. Potrošnja goveđeg mesa takođe je velika pa je stoga Vlada ove zemlje pokušala da potrošnju mesa preraspodeli na ostale kategorije, pre svega na svinjsko meso. U 2007. godini dosta se radilo na ovom problemu te je svinjski fond porastao za 15%. Po potrošnji mesaArgentinaje među vodećim zemljama u svetu. Naime, goveđe meso je i dalje najpopularnije sa potrošnjom oko 72,5 kilograma po stanovniku, zatim sledi živinsko meso sa 26,3 kg po stanovniku dok je potrošnja svinjskog mesa u 2007. godini iznosila 8,2 kg po stanovniku. Vlada ove zemlje insistirala je na smanjenju potrošnje goveđeg mesa zbog njegovog izvoza na globalno tržište. Uspeh u sprovođenju ove kampanje ogleda se u podatku da je potrošnja svinjskog mesa povećana za 4,5 kilograma po stanovniku, što predstavlja pravo „argentinsko čudo“ imajući u vidu da je nacionalana kuhinja ove zemlje bazirana isključivo na goveđem mesu.

Zahvaljujući svim ovim naporima proizvodnja svinjskog mesa je postala veoma unosan posao u Argentini, a ova zemlja je od 2007. godine počela i izvoz svinjetine na tržišta Hong Konga, Nemačke i susednih zemalja Latinske Amerike. Danas kupci u Argentini mogu svinjetinu kupovati i u malim prodavnicama što je do skoro bilo nezamislivo.

Soja kao trojanski konj

Argentinaje danas najveći proizvođač genetski modifi kovane soje na svetu. Tradicionalno zemlja pšenice, goveđeg mesa i mleka, danas proizvodi soju na oko 13 miliona hektara (340 puta je povećana površina pod sojom – na štetu pšenice i govedarstava). Ova ogromna proizvodnja i izvoz soje, u stvari je želja se se smanji veliki državni dug. Sve je počelo tako što je jedna semenska kompanija 1996. ponudila seme GM soje po nižim cenama, kada je prepoznala u Argentini veliki potencijal za proizvodnju ove kulture. Nakon samo nešto više od desetak godina, u ovoj zemlji su došle na videlo negativne socijalne, ekonomske, zdravstvene i ekološke posledice tako masovnog uzgoja GM soje, a cena je previsoka. Nekada zemlja sa gotovo najvećom proizvodnjom hrane po glavi stanovnika (10 puta više od potreba), zahvaljujući GM soji dovela je svoj narod u stanje gladovanja.

U ovom relativno kratkom periodu udvostručena je nezaposlenost, a gotovo 160 hiljada porodica malih farmera moralo je da napusti svoj posed. Uskoro se utostručio broj prosjaka i beskućnika, a gotovo polovina argentinske populacije smatra se siromašnom. Nekada vrlo značajan i ugledan argentinski Nacionalni institut za poljoprivrednu tehnologiju (INTA), ostaje bez stručnog kadra i gubi svoj uticaj. Masovnom sečom šuma nastoje se osigurati površine za povećani uzgoj soje.

Zbog pojava „superkorova“ otpornih na totalni herbicid, uzgoj GM soje zahteva dva do tri puta više herbicida. Povećava se potrošnja insekticida i fungicida. Zbog uvećane pojave štetnih insekata na plantažama se moraju koristiti insekticidi označeni kao vrlo toksični za pčele, ribe i ptice. GM-soja sklona je povećanoj zarazi gljivičnih oboljenja, te je potrebno provoditi dodatno prskanje fungicidom. Ono što dokazuje koliko su se Argentinci prevarili posvetivši se ovom uzgoju je to što GM soja daje od 10 do 15 posto niže urde zrna, te dodatno umanjuje prinos uzgoja ovog useva.

Zbog svega ovogaArgentinaje bila primorana da stanovništvo okrene hrani baziranoj na drugorazrednim sojinim proizvodima, te se veoma skoro pokazalo, da prehrana stanovništva gotovo isključivo sojom ima katastrofalne posledice po zdravlje nacije.

Argentinsko vino

Dovoljno je reći samo to da jeArgentina peti svetski proizvođač vina sa proizvodnjom oko 15,8 hektolitara godišnje, pa da bude jasno koliko je vinogradarstvo razvijeno u ovoj južnoameričkoj pokrajini. U Argentini postoji čak deset vinskih regiona u kojima se proizvodi oko 60% crvenih i 40% belih i vina. Legenda kaže da su prve čokote vinove loze zasadili španski misionari kojima žeđ nije mogla utoliti argentinska voda, ali novi talas evropskih doseljenika iz Italije, Španije i Francuske donosi nove sorte vinove loze koja Argentinu lansira u sam vrh svetske proizvodnje vina. Danas se grožđe u argentinskim podrumima pritiska najsavremenijim presama, a grožđani sok fermentiše u posudama od nerđajućeg čelika. Najstručniji vinski tehnolozi nadgledaju tok prerade grožđa, kako biArgentinaostala na vrhu svetske liste proizvođača vina. Ova južnoamerička zemlja ima idealnu nadmorsku visinu i klimu koja je pogodna za proizvodnju sorti Malbec, Cabernet Sauvignon, Merlot, Sayrah, Chardonnay i Torrontes.