недеља, 18. септембар. 2011. 16:09

Holandija je čuvena po visokom kvalitetu mlečnih goveda a bikovi odgajeni u njoj, bez izuzetka zauzimaju visoka mesta u međunarodnom rangiranju. Zato ne čudi da ova zemlja izvozi desetine hiljada steonih junica i milione doza semena godišnje.

Svake druge godine u Utrehtu se održava All Holland Dairy Show (NRM), velika izložba mlečnih goveda, na kojoj se mogu videti dostignuća na polju unapređenja crno- bele i crveno-bele holštajn- frizijske rase, postignuta u periodu između dva sajma. U organizaciji Veepro Hollanda, novinari iz dvadeset zemalja sveta (među njima i potpisnica ovih redova) imali su priliku da krajem juna posete ovu veliku izložbu i sajam, kao i neke od farmi mlečnih goveda i brojne institucije uključene u proizvodnju mleka.

Da bi se razumela važnost koju ova grana poljoprivrede ima, treba najpre reći da Holandija ima 21.000 farmi mlečnih goveda sa prosečno 70 grla na farmi, što daje ukupno 1.400.000 mlečnih krava. Proizvodnja mleka sa njima dostiže cifru od 11,1 miliona tona mleka, ili, po farmi 575.000 kilograma. U kontroli mlečnosti, crnobele HF krave proizvode u proseku više od 8.300 kg mleka za 305 dana laktacije (tabela 1), a crveno- bele više od 7.300 kg (tabela 2).

Ovakva proizvodnja mleka duguje svoj kvalitet prvenstveno genetskom potencijalu. Njegov preduslov i osnovu čini visok nivo učešća holandskih farmera- proizvođača mleka u poslovima uzgajanja kao što su matična evidencija, kontrola mlečnosti, ocenjivanje i klasiranje, veštačko osemenjivanje. Zahvaljujući tome, lako se razvijaju i sprovode precizni odgajivački programi. Naime, svake godine se testira oko 500 mladih bikova (progeni test) i nakon izračunavanja njihovih priplodnih vrednosti, primenjuje se veoma striktna selekcija, da bi na kraju samo 10% najboljih bikova postali aktivni kao bikovi za priplod. Kao najvažniji kriterijumi selekcije uzimaju se: proizvodnja mleka, procenat masti i proteina, dugovečnost, funkcionalni kvaliteti (vime, papci i noge), plodnost, zdravlje, tok teljenja i vrsta, a indeksi za izračunavanje konstantno se ažuriraju u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima.

Međutim, kvalitet stada nije samo pitanje genetskog potencijala. Da bi se optimizovao genetski potencijal neophodni su i optimalna higijena, izbalansirana ishrana, odgovarajuća kontrola mikroklimatskih uslova i optimalna briga u pogledu zdravlja vimena, papaka i nogu. U proteklim godinama, akcenat je bio na dugotrajnosti, pa su tako povećani kako životni vek i prosečan broj laktacija (na 3,5) tako i proizvodni vek (na 1295 dana) i ukupna životna proizvodnja (29850kg). I u ostalim aspektima programa  uzgoja, poput smanjenja osetljivosti na mastitis, povećanja stepena lakoće teljenja i nižim cenama inseminacije učinjen je napredak.

Partnerski odnos

Ključne reči za uspeh kada je u pitanju proizvodnja mleka na farmama su saradnja (između farmera međusobno, farmera i organizacija, farmera i države) i konkurencija. Iako su, na prvi pogled, ova dva faktora kontradiktorna, u pravim proporcijama oni su savršena osnova za vrhunsku proizvodnju mleka. Tako je recimo, jedan farmer povezan sa Ministarstvom za poljoprivredu, prirodu i kvalitet hrane. Odeljenjem za identifikaciju i registraciju, Unijom farmera, veterinarskom stanicom i Službom za zdravstvenu zaštitu životinja, Laboratorijom za analizu mleka, mlekarama, klanicama, industrijom stočne hrane, trgovačkim kompanijama, istraživačkim, edukativnim i savetodavnim službama, institucijama koje se bave veštačkim osemenjavanjem i brojnim drugim. U integrisan sistem obrazovanja, istraživanja i konsaltinga, napravljen sa ciljem kontinuirane edukacije farmera, ulaže se mnogo vremena, energije i novca.

97 % farmera precizno “vodi knjige”

Kao i svuda u svetu, farmeri u Holandiji suočavaju se sa novim tržišnim trendovima, koji ih teraju da menjaju svoje načine poslovanja u cilju očuvanja konkurentnosti. Moraju da poznaju puno regulative i da vode precizne podatke brojnom stanju i svim kretanjima životinja, što obzirom na čestu trgovinu nimalo nije jednostavno, i u čemu im u poslednje vreme pomažu visokosofi sticairani kompjuterski programi za vođenje podataka. Tako na primer, nakon rođenja ili kupovine teladi, farmer je dužan da u roku od tri dana podatke o tome putem interneta ili telefonom dostavi Odeljenju za identifikaciju i registarciju životinja pri Ministarstvu za poljoprivredu, prirodu i kvalitet hrane. Ova institucija sadrži centarlnu bazu podataka, uvedenu 1990. godine. U njoj se registruju podaci o svim govedima koji obuhvataju informacije o pedigreu, potomstvu, stadu iz koga potiču, kao i sva mesta gde je životinja bila tokom svog životnog veka. Ovo znači da je u slučaju pojave bolesti moguće, u veoma kratkom vremenskom periodu, pronaći sve srodnike životinje, identifikovati gde je zaraza mogla da se dogodi, itd. Sistem je od velike važnosti za veterinarske i zootehničke garancije koje se primenjuju pri izvozu žive priplodne stoke, semena i embriona. Odeljenje za registraciju vrši i inspekcijski nadzor a sistem premiranja takođe se vrši na osnovu podataka iz baze. Prema rečima Marka Goskensa, zaposlenog u ovom odeljenju, u bazu se godišnje slije 12 miliona različitih poruka sa farmi, a oko 10.000 farmera poseduje EMS programe na samim farmama koji su direktno umreženi sa bazom podataka Ministarstva. Čak 97% farmera uredno i na vreme obaveštava Ministarstvo o svim promenama (samo kao primer, kazna za neprijavljeno tele je 25,67 evra).

Što se tiče ovaca, koza i svinja, podaci o svakom grlu i njihovim kretanjima do sada su se vodili na samim farmama a od 2010. godine i za ove životinje postojaće elektronska baza podataka. U pripremi su i elektronski čipovi koji će biti “ugrađivani” u burage životinja, sa posebnim uređajima na farmama za očitavanje podataka, što će olakšati uvid, kako samim farmerima, tako i Ministarstvu.

Kontinuirana briga o zdravlju

O zdravlju holandskih životinja brine privatna i nezavisna Služba za zaštitu zdravlja životinja u Deventeru u čijem sastavu je i Centralna laboratorija. Ova instiutucija osnovana je od strane farmera još 1919. godine a danas ima 450 zaposlenih koji stoje na usluzi farmerima, organizacijama, Vladi i industriji, obezbeđujući potrebne veterinarske usluge i znanja i sprovodeći programe vezane za zdravlje životinja i proizvodnju bezbedne hrane. Centralna laboratorija poseduje visok nivo opremljenosti i u njoj se ispituju mogući uzroci bolesti, proizvode vakcine, vrši patološka obrada uginulih životinja itd. Kao centralna laboratorija ona izdaje akreditacije i koordiniše rad svih ostalih laboratorija u zemlji a takođe vrši razvojna i lančana istraživanja u saradnji drugim laboratorijama širom evrope i sveta. Godišnje se u njoj izvrši oko 4 miliona laboratorijskih testova. U saradnji sa Vladom, sprovode se programi mera zaštite i suzbijanja bolesti. Trenutno se radi program vakcinacije protiv epidemije bolesti plavog jezika koja je zadala dosta muka farmerima poslednjih par godina.

Seme sa predodređenim polom

Preko 90% krava u u Holandiji veštački se osemenjuje i to više nije novost. Ono što se dešava u poslednje vreme jeste da se na tržištu pojavilo seme sa predodređenim polom, pomoću kojeg je otklonjena neizvesnost da li će se kao rezultat oplodnje javiti bik ili junica. Na taj način farmeri mogu aktivno da utiču na sastav stada. Oskar Moreno iz laboratorije ST- Benelux u Deventeru, koja se bavi proizvodnjom ovakvog semena, kaže da je od ukupnih 600 miliona doza semena 3 miliona semena sa predodređenim polom. On objašnjava da je ova tehnologija razvijana od 1980. godine a da je sa komercijalnom prodajom započeto 2003. godine u Americi, odakle se postepeno širila po svetu.

Tehnologija je bazirana na odvajanju x – i y- hromozoma, laserskim putem, na osnovu razlika u količini DNK. Naime, uočeno je da kod goveda, x (ženski)- hromozomi imaju za oko 3,8% više DNK u odnosu na y- hromozome. Procenat tačnosti prilikom predodređenja je oko 90% a ovakvo seme najviše se preporučuje prilikom prvog osemenjivanja junica.