уторак, 6. децембар. 2011. 11:12

Prirodna staništa maline su planinski reoni sa nadmorskom visinom 300 do 1200 m ili tamo gde uspeva paprat. Malina redovno traži kiselo zemljište pH 6,0-6,5 ili klimatske uslove sa smanjenim osunčavanjem, višom relativnom vlažnošću sa manjim kolebanjima temperatura. U takvim uslovima, zbog osetljivosti na sivu trulež, malina se odmah po berbi mora predati u hladnjaču na smrzavanje. Međutim, tržište i profit zahtevaju da plodove maline imate preko cele godine ili kada se završi berba planinske maline. Ovo zahteva da se sade dvorode maline koje rađaju od jula do prvih mrazeva. Takvi plodovi maline obično stižu sveži na tržište i moraju se brzo prodati. Cena je profitabilna pa se malina sada gaji na poljima Vojvodine, ali i u plastenicima sa grejanjem preko zime. Ovo su potpuno drugi uslovi. Posebno ako se gajenje maline organizuje u nizinskom delu Srema, zbog visokih podzemnih voda, visokih temperatura i osunčavanja u toku leta. Posle dve godine iskustva, iznećemo neka zapažanja u pogledu pojave bolesti i štetočina u ovakvim uslovima.

Gajenje maline u plastenicima

Posle 1. januara 2005. godine sadnice sorte Tulamen su zasađene u plastične džakove sa zemljom i prebačene iz poljskih uslova gde su osetili niske temperature u uslove grejanog plastenika. Plodovi Tulamena su konični malo izduženi i krupni, imaju komercijalni izgled, veoma su ukusni i dobro podnose transport.

Sadnice su brzo počele sa listanjem i već u martu su formirani cvetovi ali zbog nedostatka oprašivanja, nisu svi plodovi potpuno oplođeni.

Zbog brzog rasta Tulamen nije uspevao da uravnoteži ishranu i na donjem lišću se pojavila žutica listova kao reakcija na nedostatak azota, a u vreme cvetanja i žućenje gornjeg lišća zbog nedostatka metala.

U dva slučaja u uslovima visoke vlage i temperature i brzog porasta javio se rak na malinama (Agrobacter tumefaciens) koji se u planinskim reonima gajenja retko javlja. Prvi put kod nas konstatovali su A. tumefaciens na kupini 1983 godine Perišić i Dimitrijević 1984. Drugih zdravstvenih problema sa sortom Tulamen nismo imali.

Po otopljavanju u aprilu, izneli smo džakove iz plastenika u polje i krajem maja smo dobili krupne ukusne plodove sorte Tulamen.

Gajenje sorte maline Heritage u poljskim uslovima

Koristilli smo dvorodu sortu Heritage koja podnosi uslove ravnice. Plodovi Heritage su zaokruženi, konusni i srednje veličine, solidnog ukusa. Sadnice smo zasadili na bankinama visine 10-20 cm da bi se izbegao problem podzemnih voda i pojavu plamenjače korena (Phythophtora spp.). Prema analizama, zemljište je bogato hranivima ali pH vrednost je bila blago alkalna 7,5 pa se mogla očekivati pojava žutice (nedostatak metala) zatim magnezijuma što smo u toku godine nadomestili prskanjem sa Wuxal Ferro i Wuxal Magnezium.

Sadnice su dobro napredovale i pred listanje stabla smo preventivno štitili od bolesti kore preparatima na bazi bakra (Kocide DF). Do sazrevanja prvih plodova konstatovali smo štetne gusenice uvijača listova (Totricidae). Gusenice su bile crvene boje.Suzbijaje je izvedeno primenom Fastac 10 EC.

Za vreme kišovitog perioda redovno se javlja na plodovima siva trulež (Botrytis cinerea) ali i na polomljenim delovima stabla odnosno peteljke posle duvanja vetrova. U ovIm uslovima, odmah posle berbe da bi se izbegao problem karence, plodove smo prskali sa Teldor SC 500.

Plodovi sorte Heritage su osetljivi na B. cinerea i primena botricida je obavezna mera. Primenom Teldora nije bilo pojave sive truleži na plodovima ni posle 4 dana od berbe.

Samo u jednom slučaju našli smo i pojavu rđe maline (Phragmidium rubiidae DC Karsten) odnosno ne predstavlja ekonomski značajnu bolest. Rđa se razvija na svim nadzemnim delovima ali ipak najčešće na lišću. Uredosorusi i teleutostadum se javljaju na naličju lišća. Uredospore, a posebno teleutospore su karakteristične. Nismo izvodili posebne mere suzbijanja.

Najznačajniji problem za prinos maline Heritage su bile grinje i to baštenski pauk (Tetranychus ulmi). Prvi simptomi su na donjim listovima i u formi žućenja između nerava slične nedostatku magnezijuma. Heritage se pokazao dosta osetljiv na ishranu T. urticae i brzo je dolazilo do nekroze i do uvijanja listova. T. urticae ima kratak ciklus razvića i u dva navrata je suzbijan sa Omite 570 EW.

U nekoliko slučajeva nalazili smo lišće maline sa simptomima mozaika i izgedalo je da se radi o virozama. Međutim, biokularom i mikroskopom smo konstatovali Phyllocoptes gracilis (nal.) = Cecidophyes gracilis Nal. Eriofidnu grinju lista maline. U vreme visokih temperatura, posebno posle kiša, na prvom ali i drugom rodu maline masovno se pojavljivalo belenje dela bobica plodova. U vreme visokih temperatura i jakog osunčavanja bilo je skoro 50 % ovakvih plodova. Da bi se izbegla pojava sunčanih obezbojavanja bobica, stavljaju se mreže iznad biljaka koje smanjuju ovu pojavu. Belenje bobica u jednom delu vegetacije se pokazao kao najznačajniji problem u gajenju dvorode sorte Heritage u Sremu.

Prvi rod maline je bio dobrog kvaliteta ali manje značajan zbog količine plodova, drugi rod je takođe bio visokog kvaliteta, dobre rodnosti i uz obavezno branje svakih nekoliko dana berba je bila praktično od kraja jula do prvih mrazeva. Bilo je plodova i u vreme padanja snega 31. decembra 2005 godine.