уторак, 6. децембар. 2011. 12:12

Pre uvođenja novih herbicida u praksu, prethodno se obavljaju brojna ispitivanja u okviru kojeg posebno mesto zauzimaju ispitivanja fitotoksičnosti. Pored pomenutih ispitivanja pre, kao i posle uvođenja novog herbicida u praktičnu primenu, još uvek ostaje nerešen niz pitanja iz ovog područja. Jedan od osnovnih preduslova za primenu herbicida zavisi od prirode aktivne supstance, morfoloških, fizioloških i bioloških osobina biljaka, količine, načina i primene herbicida, kao i uticaja čitavog niza drugih faktora i posebnih okolnosti nezavisnih od prirode herbicida.

Herbicidi mogu ispoljiti fitotoksično dejstvo na gajenim biljkama na kojima imaju dozvolu za primenu, kao i nenamernom primenom u drugim osetljivim gajenim biljkama, uglavnom kao posledica grešaka u primeni i/ili nepovoljnih faktora spoljne sredine. U cilju boljeg upoznavanja fitotoksičnosti herbicida kao redovne pojave u praksi, ukazaćemo na najčešće uzroke i uslove pod kojima se javlja, dijagnostiku, mere predostrožnosti i najnovija naučna dostignuća kojima će se ubuduće pokušati umanjiti štete od negativnog delovanja herbicida prema gajenim biljkama.

Prevelika doza

Jedan od najčešćih uzroka pojave fitotoksičnosti herbicida je primena u većim količinama od potrebnih za suzbijanje korova (tzv. predoziranje). Ovo se ređe dešava prilikom greške u izboru količine herbicida, a češće u primeni herbicida usled preklapanja prohoda prskalice, tretiranja oaza korova, uskih pojaseva i parcela nepravilnog oblika, neispravnih rasprskivača, nekvalitetnog mešanja herbicida u rezervoaru prskalice, neujednačenog mehanič kog sastava zemljišta, sadržaja humusa, itd. Kod pojedinih zemljišnih herbicida sa pozicionom selektivnišću, oštećenja gajenih biljaka se mogu javiti usled preranog i naglog ispiranja herbicida u zonu korenovog sistema, pri

nepovoljnim vremenskim uslovima, kod plitke setve, na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava i dr. Pored precizno definisanih predloga za primenu herbicida posle nicanja, česta je pojava fitotoksičnosti herbicida kao posledica neadekvatne primene kada su u pitanju fenofaze gajenih biljaka. Iz prethodno pomenutog razloga, najčešći primer u poslednjih nekoliko godina bila je fitotoksičnost 2,4-D u kukuruzu zbog neblagovremene primene.

Interakcija herbicida sa drugim sredstvima

Interakcija herbicida sa drugim neherbicidnim supstancama (insekticidima, fungicidima, protektantima, okvašivač ima, folijarnim đubrivima i dr.) je veoma kompleksan fenomen sa mnoštvom nepoznatih. U nekim slučajevima, tolerantnost biljaka prema jednom pesticidu može biti značajno izmenjena prisustvom drugog. Kao najilustrativniji primer je sinergistička interakcija organofosfornih insekticida (npr. terbufos) i pojedinih sulfonilurea herbicida u kukuruzu, pri čemu se značajno pojačava fitotoksičnost herbicida kao posledica njegovog usporenog metabolizma u biljkama. Takođe, zajednička primena dva ili više herbicida istog ili različitog mehanizma delovanja, može prouzrokovati oštećenja biljaka jačeg ili slabijeg intenziteta od njihove pojedinačne primene. Pojačana fitotoksičost zbog sinergizma je česta u slučaju zajedničke primene herbicida istog mehanizma delovanja (npr. imazetapir+tifensulfuronmetil+ oksasulfuron ili imazamoks+tifensulfuron-metil u soji). Kao primer antagonizma, uz pojavu fitotoksičnosti slabijeg intenziteta od pojedinačne primene herbicida, može se navesti primena bentazina sa tifensulfuron-metilom u soji.

Protektanti

U okviru jedne gajene biljke, različite sorte, hibridi i samooplodne linije ispoljavaju različitu reakciju prema herbicidima, a što je posebno izraženo kod inbred linija stranooplodhih biljaka. Kod genetski izmenjenih i drugih biljaka sa tolerantno ciljanim enzimom na koji herbicid deluje, rizik od fitotoksičnosti herbicida je minimalna (npr. kukuruz tolerantan prema ciklosidimu i glifosatu). Međutim, kod većine gajenih biljaka kod kojih je brzina metabolizma osnova selektivnosti herbicida, primena veće količine herbicida i nepovoljni vremenski uslovi (pre, tokom i nakon primene herbicida) značajno mogu izmeniti njegovu selektivnost. Otkrićem i primenom većeg broja protektanta za herbicide, značajno je smanjen rizik od fitotoksičnosti pojedinih herbicida kod prethodno pomenutih biljaka u praksi. Protektanti se mogu primenjivati istovremeno sa herbicidom (kod kukuruza i strnih žita) ili se prethodno nanose na seme (kod sirka).

Fitotoksičnost usled drifta

Kontaminacija prskalice, vode za pripremu herbicida i preparata, takođe su česti uzroci fitotoksičnosti herbicida u praksi. Neki usevi su veoma osetljivi na ostatke pojedinih herbicida u prskalici, a posebno prema hormonskim herbicidima, sulfonilureama, imidazolinolima i glifosatu. Jedna od najčešćih pojava prilikom primene herbicida je drift ili zanošenje rastvora i/ili para herbicida (npr. dikamba i 2,4-D) na osetljive biljke. Pojedini herbicidi mogu izazvati oštećenja biljaka i ne koliko stotina metara od tretirane zone, usled drifta izazvanog migracijom para ili sitnih kapi rastvora, nezavisno od mera predostrožnosti kojih se pridržava aplikator. Upotrebom posebnih rasprskivača i specifičnih aditiva sa herbicidima, rizik od drifta se značajno može smanjiti.

Ostaci herbicida

Perzistentni herbicidi u zemljištu mogu prouzrokovati oštećenja narednih useva u plodosmeni, a posebno u slučaju predoziranja. Takođe. Ostaci nekih herbicida primenjenih u predusevu, mogu pojačati fitotoksičnost herbicida u narednom usevu (npr. ostaci atrazina na selektivnost metribuzina). Dijagnostika fitotoksičnosti herbicida ima veliki značaj za praksu. Često se simptomi prouzrokovani drugim činiocima (nepovoljnim vremenskim uslovim, deficitom hraniva, osobinama zemljišta i dr.), pogrešno pripisuju negativnom delovanju herbicida. Dobrim poznavanjem načina delovanja herbicida i simptoma fitotoksičnosti, moguće je pravilno oceniti oštećenja gajenih biljaka od herbicida i odvojiti ih od uticaja drugih činilaca.