четвртак, 5. мај. 2022. 12:05

Koju ulogu imaju destilerije u proizvodnji rakije ?

Ukoliko ste ljubitelj konzumiranja rakije bilo koje vrste, vrlo je verovatno da se niste baš bavili time kako u praksi izgleda proizvodnja rakije, odnosno da li postoje destilerije Beograd ili su isključivo locirane u ruralnim područjima naše zemlje, te generalno kako od određenog voća nastaje tako ukusan napitak. Naravno da to nije ni očekivano, prosto zato što u sjajnom ukusu, posebno domaćih rakija od voća, mnogi Srbi, i mlađi i stariji, vole da uživaju.

Sve je to isto sasvim razumljivo, prosto zato što se po kvalitetu mnoge domaće rakije mogu meriti sa najfinijim škotskim viskijem, na primer. A oni, koji su više okrenuti negovanju narodne tradicije dobro znaju da bez domaće rakije u mnogim selima širom Srbije nije mogao da počne dan. Tada se sigurno niko nije pitao kako funkcionišu destilerije u Beogradu i da li one uopšte imaju ikakvog uticaja na kvalitet rakije. Prosto, domaća rakija se pripremala uz društvo i članove porodice, a kasnije i konzumirala. Uz prvu kafu, domaćini kuće bi obično ispijali po jednu čašicu rakije, tvrdeći da je to dobro za njihovo zdravlje.

Kratka istorija proizvodnje rakije u Srbiji

Vekovima unazad su naši preci i te kako dobro znali da iskoriste voće koje su uzgajali, kako bi pripremali domaću rakiju i vino. Tada nisu bile aktuelne destilerije, već se jednostavno rakija pripremala prema domaćoj recepturi. Istini za volju, ideja o destilaciji se pripisuje Antičkim Grcima i Egipćanima, mada su se tek vekovima kasnije mogle kroz istoriju prepoznati različite aparature, koje su imale svrhu destilovanja. Čak postoje izvori, koji navode da je tokom trećeg veka na području Drevnog Egipta bila izrađena prva aparatura koja je korišćena za proizvodnju rakije.

Kako je vreme odmicalo, mnogi narodi širom sveta su nastojali da unaprede tehniku destilacije, a istorijski posmatrano alkohol je prvi put procesom destilacije dobijen u italijanskom gradu Salernu u 11 – om veku i to u tamošnjoj školi medicine.

Upravo to otkriće je vrlo značajno za mnoge narode širom sveta, koji su posle toga usavršavali postupak destilacije. Ali, da ne bude zabune, taj proces je korišćen za pripremu alkohola u medicinske svrhe, ali ne i za izradu različitih pića.
U vreme Antičkog Rima najčešće korišćeno alkoholno piće bilo je ipak vino. Na području Južne i Zapadne Evrope kasnije su počela da se proizvode i žestoka pića, u vidu konjaka i brendija. Većina ih je bila priprema od žitarica, a smatra se da je votka bila prvo piće koje je počelo da se masovnije proizvodi i širi svetom. Na tlu Amerike, primera radi se od šećerne trske sa područja Kariba pripremao rum, koji je takođe postao svetski poznat.
A što se tiče proizvodnje rakije u Srbiji, prvi zabeleženi pisani trag datira iz perioda srednjeg veka. Zapravo na dvoru Nemanjića je zabeležena proizvodnja pića, koje u velikoj meri podseća na komovicu i šljivovicu, odnosno takozvane travarice. Iako u to vreme nisu postojale destilerije, kao što postoje danas, nema sumnje da su lekari na dvoru Nemanjića koristili proces destilacije, kako bi pripremili ove napitke. Ono što je posebno zanimljivo jeste da prvobitno rakija nije konzumirana kao danas, već je bila korišćena za lečenje.

Polovinom 15 – og veka u Srbiji je zabeležen početak konzumiranja rakije onako kako to činimo danas.

Iako su turske snage osvojile Srbiju, mnogi su mislili da će priprema rakije i vina zamreti, budući da su turski osvajači smatrali da ispijanje alkoholnih napitaka, odnosno kafe i konzumiranje duvana treba posmatrati kao poroke. Međutim, bilo je jasno da neće biti baš izvodljivo da se ljudima to zabrani. Zato su ljudi na području Srbije nastavili da uzgajaju vinovu lozu i voće, te da od njih pripremaju rakiju i vino.

Mada su danas u velikoj meri zastupljene destilerije Beograd, mora se priznati da je u prvobitno vreme bilo nezamislivo da će tako nešto postojati. Ljudi su pripremali rakiju na tradicionalan način, a smatra se da ovaj termin potiče od slične turske reči. Zapravo turski pojam rakija vodi poreklo od reči „ arak “, koja je preuzeta iz arapskog jezika i prevodi se kao znoj bukvalno, ali pre kao tečnost koja nastaje kondenzacijom i isparavanjem.

Godine 1612. je zabeležen prvi pisani trag pojma rakija. Dva veka kasnije je došlo do značajnog pomaka u ovom segmentu, prosto zato što je u to vreme počela i zvanično priprema rakije od voća. U to vreme su na područje Balkana donete različite vrste voća, poput šljiva, kajsija, dinja, breskvi, lubenica i krušaka na primer, što je dovelo i do ideje da se od nekog voća može pripremati i rakija. Još jedan detalj je vrlo važan za proizvodnju rakije, a to nisu destilerije Beograd. Naime, upravo u vreme turske vladavine su korišćeni bakarni kazani za pečenje rakije, što je u mnogim delovima naše zemlje ostala tradicija i do danas.

S obzirom na to da su turske snage tokom 18 – og veka uništavale veći deo naše zemlje, tako su uništeni i brojni vinogradi, ali su ipak voćke ostale, pa su se ljudi nekako hteli ili ne hteli okrenuli više proizvodnji, odnosno pečenju rakije.
Čak su u vreme vladavine Habzburške monarhije mnogi i koji su se time bavili počeli dobro da zarađuju, prosto zato što je bio nametnut takozvani desetak, ali se on prilično teško mogao prikupiti, što je dovelo do povećane zarade proizvođača rakije. U mnogim manastirima je postojala proizvodnja rakije, o čemu postoje i pisani tragovi.

Kako je vreme odmicalo, tako su se ljudi sve više okretali konzumiranju rakije iz zadovoljstva. Vremenom je to dovelo i do toga da proizvodnja bude masovnija, pa nije čudno što su se otvarale brojne destilerije u Beogradu i širom Srbije.

Kako se proizvodi rakija ?

Mora se priznati da je dug put od uzgoja voća do konzumiranja neke od rakija. Ipak, uopšteno govoreći, postoje svega četiri koraka u procesu proizvodnje rakije. Naravno, ako izuzmemo uzgoj i proizvodnju voća.
Prvi korak je pripremanje voća za proces fermentacije, posle koga sledi alkoholna fermentacija komine ili vrenje. Zatim na scenu stupaju destilerije, u okviru kojih se pristupa procesu destilacije, odnosno takozvanog pečenja rakije. Posle svega toga, rakija bi trebalo da sazri ili odleži.

Da bi rakija bila što kvalitetnija, mnoge destilerije su svesne koliko je važno da voće od koga se priprema bude kvalitetno, pa se o tome posebno vodi računa.

Šta su destilerije ?

Ukratko, najjednostavnije bi bilo reći da su mesta na kojima se proizvodi rakija destilerije.
Da pojednostavimo, destilerije se karakterišu kao fabrike, bez obzira da li su manje ili veće, odnosno da li su industrijske ili porodične, u okviru kojih se poštuju trenutno važeći standardi i proizvodi rakija od različitih vrsta voća.