понедељак, 6. јун. 2022. 15:06

Koliko puta ste do sada imali prilike da čujete da je organska hrana ustvari jedino što bi trebalo svi da konzumiramo? Sasvim sigurno mnogo puta ste imali prilike da čujete za to, iako se mora priznati da ljudi često ne znaju šta tačno po definiciji podrazumeva organska proizvodnja.

Isto tako nije tajna da se posebno na pijacama u brojnim gradovima širom naše zemlje mogu pronaći različiti proizvodi, za koje se tvrdi da je u pitanju organska hrana. Često je cena tih proizvoda izuzetno visoka, ali se ponekad može dovesti u pitanje njihov kvalitet.

A da biste zaista znali šta je organska hrana, morate biti upoznati sa time šta podrazumeva po definiciji organska proizvodnja. Jedino na taj način će vam biti mnogo jasnije zbog čega je upravo takva vrsta hrane poželjna u savremeno doba.

Šta je organska poljoprivreda – organska proizvodnja?

Osnovni cilj koji organska proizvodnja namirnica ima jeste da omogući ljudima da koriste namirnice koje su gajene na sasvim prirodan način, to jest bez dodataka hemikalija. Na taj način ne samo da organska hrana ima pozitivan uticaj na zdravlje ljudi, nego i te kako pozitivno utiče na životnu sredinu. Zapravo, u ruralnim područjima u kojima postoji organska poljoprivreda, zemljište je mnogo manje zagađeno, a to sve ima posredan uticaj i na smanjeno zagađenje vazduha, te generalno životne sredine i sasvim je sigurno da se sve to zajedno pozitivno odražava i na zdravlje ljudi.

Dakle, najjednostavnije bi bilo reći da organska poljoprivreda ima za cilj da stvori organsku hranu, odnosno namirnice koje će biti potpuno zdrave.

Kako se definiše organska hrana?

Sada kada ste saznali šta je organska poljoprivreda, sasvim je lako da uvidite i kako je definisana organska hrana.

Naime, voće i povrće, ali i različite životinje koje se uzgajaju kako bez upotrebe hormona i antibiotika, odnosno različitih veterinarskih lekova, tako isto i bez mineralnih đubriva, odnosno brojnih hemijsko – sintetičkih pesticida, koji se mogu naći na tržištu je zapravo organska hrana.

Treba imati na umu i to da je organska proizvodnja vrlo pažljivo regulisana zakonskim aktima, te da podleže izuzetno strogoj kontroli.

Uzevši u obzir da je praktično organska hrana najzdravija moguća u ovom trenutku, koja se može naći na tržištu, budući da se i biljne i životinjske vrste uzgajaju uglavnom uz poštovanje tradicionalnih poljoprivrednih metoda, to je sasvim jasno zašto takva vrsta hrane i te kako ima povoljan uticaj na zdravlje čoveka. Generalno govoreći, organska hrana pruža mogućnost čoveku da maksimalno ojača svoj organizam, kao i imunološki sistem, a smatra se da pomaže očuvanju vitalnosti svih organa i da pospešuje regenerativne procese u ljudskom organizmu.

Osnovne razlike između organske i takozvane konvencionalne hrane

Isključvo se prirodna sredstva koriste prilikom uzgoja biljnih i životinjskih vrsta, koje se kasnije karakterišu kao organska hrana. Uopšteno govoreći, organska poljoprivreda podrazumeva zabranu korišćenja i hormona i regulatora rasta, ali i antibiotika, te različitih veterinarskih lekova, odnosno pesticida i mineralnog đubriva.

Takođe, za razliku od konvencionalne, organska hrana ni u kom slučaju ne sme da ima takozvano GMO poreklo.

U proizvodima koji se smatraju organskim ne sme da postoji nijedan sintetički dodatak, tako da nije ništa čudno što organska hrana ne sadrži boje, aditive ili emulgatore.

A da bi organska poljoprivreda funkcionisala u skladu sa pravilima, potrebno je da zemljište na kome se uzgajaju određene biljne vrste bude izuzetno bogato mineralima, što znači da moraju da budu primenjena zakonom regulisana pravila vezano za tretiranje tog zemljišta. Pored toga, voda kojom se konkretno zemljište navodnjava mora da bude strogo kontrolisana, a opet u skladu sa aktuelnim propisima.

I na kraju je najbitnije da organska hrana mora biti uzgajana na zemljištu koje je dobro pozicionirano, u smislu da u njegovoj blizini, a zakonom je tačno propisano i na kojoj udaljenosti, ne sme da se nađe bilo koji zagađivač vazduha.

Zapravo je jednostavnije reći da je potrebno da postoji dovoljna prostorna udaljenost između zemljišta na kome se primenjuju pravila organske poljoprivrede i zemljišta koje je tretirano na primer pesticidima, odnosno na kome se uzgaja konvencionalna hrana uz korišćenje različitih hemijskih sredstava. Takođe je važno i da hemijska isparenja, odnosno izduvni gasovi ne budu u neposrednoj blizini zemljišta na kome se uzgajaju biljne ili životinjske vrste, koje se smatraju organskim.

Organska hrana Beograd

S obzirom na to da mnogi ljudi zapravo ni ne znaju u osnovi šta je organska hrana, sasvim je logično da se mnogi od njih pitaju da li je zaista reč o zdravim namirnicama ili o još jednom marketinškom triku? Međutim, ako znate šta je po definiciji organska hrana i ako znate da je organska poljoprivreda vrlo strogo definisana zakonom, ali i da takva vrsta proizvodnje podrazumeva strogu kontrolu, biće vam sasvim logično da je pozitivan odgovor na pitanje da li se organska hrana smatra zdravom?

Strogo kontrolisani prirodni uslovi pod kojima mora da bude uzgajana organska hrana garant su kvaliteta. A ako se tome doda i izuzetno redovna i stroga kontrola organske proizvodnje, jasno je da ne postoji ništa zdravije što možemo jesti trenutno.

Međutim, trebalo bi imati na umu da ukoliko je neki proizvod nastao uz primenu organske proizvodnje to nužno ni u kom slučaju ne može da znači da je u pitanju organska hrana, odnosno da je taj proizvod zdrav. Ako uzmemo za primer različite vrste grickalica, na čijem pakovanju može da bude navedeno da je u pitanju organska proizvodnja, trebalo bi da razmislimo i shvatimo da nije nužno da se radi o zdravom proizvodu. Zapravo treba imati u vidu kako taj proizvod nastaje, bez obzira da li se tokom procesa njegove proizvodnje koriste organske namirnice ili ne. Neće ni sladoled, ni različite vrste kolača, a ni grickalica moći da budu svrstane u organsku hranu ako se prilikom njihove proizvodnje koriste namirnice organskog porekla, prosto zato što se u toku proizvodnje koriste i druge namirnice, koje ne moraju nužno da budu organskog porekla, a i u većini slučajeva na primer grickalice podrazumevaju prženje u dosta ulja, što sasvim sigurno ne može da se smatra zdravim.

Dakle, da rezimiramo, organska hrana jeste zdrava ukoliko su u pitanju namirnice koje su produkt organske proizvodnje, ali koje ne podležu daljem procesu obrade. Primera radi, ako je na pakovanju navedeno da su jabuke ili trešnje organski proizvedene, možete biti sasvim sigurni da se radi o zdravim namirnicama. Nasuprot tome, ako u bilo kojoj prodavnici naiđete na primer na neku grickalicu ili kolač, na čijoj deklaraciji je navedeno da je u pitanju organski proizvod, uzmite u obzir kako taj proizvod nastaje, pa ćete shvatiti zbog čega tada ne možemo govoriti o organskoj hrani, odnosno o zdravim namirnicama.