уторак, 2. август. 2011. 15:08
Ukrštanje svinja za visoku proizvodnju odvija se:
a) izborom pasmine
b) izborom sistema ukrštanja
c) merenjem i registrovanjem proizvodnih osobina svinja kako bi mogli da se odaberu proizvodniji genotipovi za roditelje buduće generacije.
Ako ukrštanje svinja nije obavljeno kako treba, tj. bez visoko proizvodnih genotipova, nema visoke i rentabilne proizvodnje, što podrazumeva od 18 do 20 tovljenika po krmači godišnje sa 55-80% kvalitetnog mesa.
Izbor pasmine
Nijedna pasmina nema sve potrebne osobine, pa se stoga one dele na:
• plodne pasmine: švedski landras i veliki jorkšir.
• tovne pasmine (prirast i konverzija hrane): nemački landras, durok, hempšir, danski landras.
• izrazito mesne pasmine svinja: pietren i belgijski landras.
Osim dobrih proizvodnih osobina, trebalo bi da svinje budu stresno otporne i dobro prilagodive različitim proizvodnim uslovima.
Ukrštanje svinja odgovarajuće rase
Udruživanje osobina plodnosti, tovnosti i mesnatosti u genotipovima svinja postiže se ukrštanjem pasmina. Moguće šeme ukrštanja:
švedski landras (krmača) x veliki jorkšir (vepar)
F1 generacija (krmača) x durok ili pietren ili durok x pietren (vepar)
Tropasminski ili četvoropasminski mešanci za tov
F1 generacija će imati veće leglo, a prasad će biti otpornija i sposobnija za preživljavanje.
F1 generacija krmača sa izrazito mesnim pasminama nerastova daće tovljenike sa zadovoljavajućom količinom kvalitetnog mesa.
Učinci koje ukrštanje svinja nosi sa sobom zavisiće od intenziteta selekcije u čistim pasminama.
Izbor pasmina u sistemu ukrštanja zavisiće takođe od načina držanja svinja (konvencionalni ili slobodni), kao i nameni proizvoda (sveže mese ili meso za preradu).
Za držanje u stajama i prehranu koncentratima može se primeniti ukrštanje svinja sledećih sorti:
• švedski landras (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
• veliki jorkšir (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
• švedski landras (krmača) x veliki jorkšir (vepar)
F1 (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
Za držanje rasplodnih svinja na otvorenom i prehranu manje kvalitetnom hranom (paša, repa, žir i drugo), potrebni su otporniji genotipovi: veliki jorkšir, durok, hempšir.
Praktične mere u selekciji svinja
Izbor prasadi
• Kod rođenja treba odabirati prasad od visokoproizvodnih roditelja, uz označavanje I evidenciju podataka o izgledu prasadi, razvi jenosti, tj. telesnoj masi, broju sisa i drugo.
• Označavanje treba da bude trajno (tetoviranje ili stavljanje markica) kleštima za prasad.
• Označavanje i evidencija prasadi omogućiće pravilno sparivanje u reprodukciji, što podrazumeva izbegavanje srodstva u tri generacije.
Uzgoj u srodstvu je štetan, jer slabi konstitucionalna svojstva, tj. plodnost i otpornost.
Odabir nazimica i nerastića za rasplod sa 100 kg vrši se prema proizvodnim svojstvima i izgledu.
• Proizvodna svojstva: životni prirast i prirast u testnoj stanici, konverzija hrane i debljina slanine.
• Debljina slanine je indirektan pokazatelj mesnatosti svinja.
Odabir prvopraskinja i nerastića za remont
Odabir prvopraskinja vrši se prema:
• veličini i razvijenost legla (u zavisnosti od genotipa 8-10 prasadi),
• spoljašnjem izgledu ili eksterijeru. Dobro razvijeno leglo pokazatelj je dobre mlečnosti.
Odabir nerastića vrši se prema:
• reproduktivnoj efikasnosti u prvih nekoliko meseci, što omogućava registrovanje pripusta i eventualnih povađanja krmača osemenjivanjem.
• reproduktivnoj efikasnosti u veštačkom osemenjavanju procenjuje se na osnovu količine i gustoće sperme i rezultata osemenjivanja.
Selekcija odraslih rasplodnih svinja
Krmača na osnovu:
• Veličine legala, težine legala = mlečnost, redovnosti prasenja i dugovečnosti.
Nerastova na osnovu:
• uspešnosti oplodnje, veličine legla, kvaliteta potomaka u tovu.