среда, 7. септембар. 2011. 23:09

Osim višegodišnjih, na strništima imamo i jaku pojavu jednogodišnjih korova koji se razmnožavaju semenom (svrakonj, koštan, ambrozija, mračnjak, loboda i dr). Takvi korovi imaju moć velike produkcije semena. Uništavanje korova pre osemenjivanja utiče na smanjenje rezerve semena za sledeću vegetaciju. Ukoliko su neki od navedenih ili sličnih korova bili prisutni u usevu strnih žitarica, sada ih možemo suzbiti u četiri koraka:

1. ukloniti slamu sa strništa i ne paliti strnište.

2. strnište se može plitko ugariti, istanjirati u cilju što većeg provociranja svih prisutnih korova na parceli,

3. ostaviti da se korovi razviju 20 – 50 cm visine,

4. poprskati strnište sa totalnim herbicidom na bazi glifosata.

Uništavanje korova vrši se herbicidima. Brojni herbicidi za ovu namenu su na raspolaganju našim poljoprivrednim proizvođačima. Iz grupe translokacijskih neselektivnih herbicida nabrojaćemo samo neke: Glifol, Dominator i dr. svi sa aktivnom materijom glifosat. Translokacijski herbicidi su herbicidi koji se upijaju u biljku putem njenih zelenih biljnih delova i translociraju po biljci (putuju u ostale biljne delove uključujući i koren). Budući da samo usvajanje i translokacija traju 24-48 sati, to i vizuelne efekte primene možemo očekivati tek za 3 -10 dana nakon prskanja, zavisno od vrste korova, kad korov počne da žuti i vene.

Kada primeniti herbicid?

Uništavanje korova treba započeti onda kada su oni u punom porastu. Palamida, pirevina i zubača su najosetljivije u vreme cvetanja, divlji sirak u fazi metličanja, a divlja kupina kad ima formirane bobice. Korove prilikom prskanja treba dobro nakvasiti, ali ne previše, da se kapi preparata ne bi slivale sa listova korova jer time gubimo na delotvornosti preparata. Treba voditi računa da temperature ne budu previsoke kako ne bi došlo do zatvaranja stoma. U uslovima visokih temperature voštana prevlaka na listu je jača, te je teže usvajanje herbicida. Osim toga, potrebno je napomenuti da kod onih parcela koje su u blizini poljskih puteva, na listu korova može biti dosta prašine što može umanjiti efekat delovanja totalnih herbicida. Na takvim tablama trebalo bi tretiranje sprovesti nakon kiše, kada se list osuši. Totalne herbicide moguće je koristiti od kraja leta i početkom jeseni, jer kod hladnijeg vremena imamo slabije kolanje biljnih sokova kroz biljke, tada je i učinak herbicida manji. Ove herbicide treba koristiti kada je vreme mirno, bez vetra, jer su oni neselektivni, tj. suzbijaju i uništavaju svaku biljku sa kojom preparat dođe u kontakt. Nakon prskanja bar 4-5 sati ne sme padati kiša. Do potpunog sušenja korova, zavisno od vrste korova, dolazi 2-8 nedelja nakon prskanja. Da bismo postigli potpun željeni učinak u suzbijanju korova, tretiranu parcelu ne treba obrađivati punih 5 nedelja nakon prskanja.

Koliko vode po hektaru?

Proizvođači treba da se pridržavaju preporučenih doza i načina primene. Doze su veće za višegodišnje korove. Osim odvrste korova, faze razvoja korova pri prskanju, učinak ovih herbicida jako zavisi i od utroška vode prilikom prskanja. Najbolji učinak ovih herbicida je kod potrošnje vode od 100 – 200 litara po hektaru, a da bi postigli tu količinu vode potreban je pravilan odabir dizna kao i određivanje potrebne brzine vožnje traktora. Pri takvom utrošku manje doze herbicida imaju dobar učinak (2 – 3 l/ha pri suzbijanju jednogodišnjih korova i 2 – 6 l/ha pri suzbijanju višegodišnjih korova zavisno od vrste korova). Pri utrošku vode u količini preko 200 l/ha doze herbicida se povećavaju čime se povećavaju troškovi, a umanjuje ekološki efekt.

Često je pitanje isplati li se prskati pojedinu parcelu totalnim herbicidom. Pri odluci će najznačajniju ulogu imati vrsta useva koju planiramo da posejemo na toj parceli, ali i korovi koji su zastupljeni na toj parceli, i njihova brojnost. Pri sprovođenju ove mere moramo biti svesni da ćemo uspeti da suzbijemo samo one korove koji su u vreme prskanja nikli, a svi oni koji će iznići naknadno ostaće neoštećeni.