понедељак, 12. септембар. 2011. 14:09

Zdravinjska rasa svinja postoji na području kruševačkih sela na severnoj i severozapadnoj strani planine Jastrebac još od knjaz Miloševe Srbije kada se smatra da je i nastala.Centar odgajivanja bilo je selo Zdravinje i sela oko njega. Ova rasa iziskuje minimalna ulaganja i mogla bi da bude važan činilac i proizvođač organskog mesa i masti.

Posvojim karakteristikama, zdravinjska rasa svinja je nastala ukrštanjem šumadinke i mangulice, a smatra se da je nastala oplemenjivanjem domaćih svinja (šumadinke) nerastovima „mađarima” kako navodi u delu ,,Prilog poznavanju zdravinjskog svinjčeta’’ inž. Bogoljub M. Simović. Oplemenjivanje su radili lokalni trgovci, koji su posle uspešne prodaje svojih tovljenika kupovali nerastove mangulice i dovodili ih u svoj kraj. Pošto je kraj bio bogat žirom, vršeno je dotovljavanje „žirenjem” nazimadi na hrastovom i bukovom žiru. Prosečno se po gazdinstvu držalo oko 10 krmača i tovilo se oko 80 grla u jesen. Priplodna grla u toku godine, vlasnici su oskudno hranili: leti pašom, a zimi džibrom šljive ostalom od pečenja rakije, sa vrlo malo dodatka ovsa ili belog kukuruza. Kraj je bio šumovit, pasivan i slabije naseljen. Situacija se menja posle Prvog svetskog rata, kada im broj opada sa smanjenjem površine hrastovih šuma. Svinje su bile prepuštene prirodnoj selekciji, te se, ponekad, između krmača „umešao” i divlji vepar.

Razlog za zanemarivanje je njena slabija produktivnost, postepeno potiskivanje kvalitetnijim rasama, lokalna rasprostranjenost, slabija obaveštenost stručne javnosti i nedostatak finansijskih podsticaja za stručnu i naučnu verifikaciju njenih rasnih i proizvodnih kvaliteta.

U reonu gde je nastala zdravinjska rasa svinja konkurencija su joj bile, produktivnije rase resavka i moravka. Ove rase svinja potisnute su u drugoj polovini dvadesetog veka od belih svinja, a danas se na ovom području gaji isključivo pietren i njegovi melezi.

Opis rase

Kasnostasna je rasa svinja masnog tipa, duge glave, ravnog profi la glave. Ima snažno, pigmentirano rilo a uši su klopave. Vrat je uzan, srednje dužine. Slabih je širina, kada se posmatra spreda, stiče se utisak da je grlo dosta usko. Trup je zbijen, čvrste građe, leđna linija je blago ispupčena. Krsta su viša od grebena a sapi su oborene. Rep je dug, sa kićankom na vrhu. Noge su čvrste, pravilnih stavova, papci su pigmentirani. Čekinja je duga gruba i kovrdžava (postoje grla sasvim prave do ukovrdžane čekinje). Boja dlake je prljavo bele preko zelenkasto-sivo-divlje do žućkaste. Na pojedinim varijetetima se pojavlljivala braon boja nogu i donjih delova glave, dok je ostatak bio sivkastozelen, ali se taj varijetet nije sačuvao. Prasad po prašenju su prljavo bele ili žućkaste boje koja posle potamni-pozeleni (mogu biti i sa prugicama koje blede sa starošću).

Kod nekih postojećih primeraka zdravinjske rase svinje, usled male populacije i ukrštanja u srodstvu pojavile su se crne tačke na nogama, donjem delu stomaka ili u malom broju po telu. Smatra se da je možda na nekog pretka grlo resavke ostavilo uticaj, ili su crne fleke ostavština gena mangulice od pre jednog veka. Sem tačaka crne boje po telu nema odstupanja ovih grla ni po konstituciji ni po osnovnoj boji od standarda rase.

Interesantan je podatak da iako je male plodnosti, od 4 do 8 prasadi u leglu, ova rasa ima indeks prašenja skoro 2,2 (2,2 puta u toku godine).

Stanje na terenu

Rasa se očuvala jedino u planinskom selu Rlica i na ivici je istrebljenja. Trenutno postoji kod pet odgajivača u tri sela a sva grla, sem jedne nazimice, vode poreklo od istog zapata iz Rlice. U selu Zdravinje može se naći kod trojice odgajivača.

Cilj očuvanja zdravinjske rase svinja

Smisao očuvanja ove rase mogao bi se naći u njenoj velikoj otpornosti na loše uslove odgajivanja, dobrom iskorišćavanju žira, paše i hraniva iz šume. Kraj u kome je ova rasa svinja nastala je planinski. Sve je više napuštenih i pošumljenih površina na kojima bi se ona hranila. S obzirom na početak razvoja seoskog turizma u ovom kraju, mogla bi se uvrstiti u lokalni meni zajedno sa kajmakom i projom. U proizvodnji organske hrane ova zaboravljena rasa svinja bi mogla da bude važan činilac i proizvođač organskog mesa i masti.

dipl.ing. Nemanja Petrović