понедељак, 10. октобар. 2011. 21:10

Dobijanje sertifikata za organsku proizvodnju nužno podrazumeva organsko đubrivo i kompost a kako ova proizvodnja beleži brz rast poslednjih godina, kompost je danas izuzetno tražen proizvod.

Kada je polovinom 20-tog veka počela primena veštačkih đubriva i kod nas je izgledalo da povećanje prinosa u biljnoj proizvodnji neće imati limita. Nažalost, nivo nutrienata koji se dodaju kroz mineralna đubriva je dostigao onu tačku posle koje je beskorisno dodavati nove količine jer se prinosi ne mogu povećati. Naprotiv, rast biljke stagnira. U odnosu na ovu činjenicu naučnici su počeli da ispituju nove načine za povećanje prinosa i zdravlje biljaka. Sva istraživanja su vodila u istom pravcu, prema kompostu (organsko đubrivo).

Dugo vremena zapostavljan, organsko đubrivo i kompost su danas izuzetno traženi i profitabilani proizvodi. Na tržištu SAD organska proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u odnosu na sve druge privredne grane beleži najbrži rast, čak 20% godišnje! Jedan od zahteva za dobijanje sertifikata koji verifikuju organsku proizvodnju je obavezna primena organskih đubriva i komposta. Pored ovoga kompost stiče sve više pristalica kod proizvođača cveća. Istraživanja su dokazala važnost komposta kao vitalne komponente u spravljanju zemljišnih mešavina za gajenje cveća i njegove značajne uloge u sprečavanju raznih bolesti. Osim toga, prema poslednjoj EPA regulativi (agencija za zaštitu životne sredine SAD) ograničena je eksploatacija prirodog treseta zbog kontrole erozije, a kao jedina kvalitetna i ekonomski isplativa alternativa preporučuje se kompost koji je gotovo sa istim hemijskim, fizičkim i biološkim svojstvima (Inbaret al 1993.). Najnovija istraživanja pokazuju da ne postoji bitna razlika u razvoju i rastu biljaka kada se koristi kompost kao zamena za prirodni treset.

Sve više tržišno orijentisanih proizvođača poboljšava kvalitet zemljišta i povećava prinose koristeći organsko đubrivo i kompost u proizvodnji. Po rečima Ralfa Jurgensa (Nemačka), komercijalnog proizvođača komposta preko 20 godina, broj korisnika komposta je u poslednjih 5 godina utrostručen. Takođe, konstatovao je da 4 tone komposta po hektaru donose veće prinose nego 10 tona pregorelog stajnjaka ili 20 tona sirovog.

Potrebe za kompostom su velike i realne zbog čega će tržište za ovim proizvodom konitnuirano i brzo rasti.

Značaj komposta za zemljište

Odavno je poznato da zemljišni mikroorganizmi pomažu biljci u apsorbciji nutrienata, a sam kompost poboljšava kvalitet zemljišta (zemno-vodne karakteristike). Preko 90% svih biljaka živi u simbiozi sa mikroorganizmima i gljivicama. Korišćenje komposta kao dodatka zemlji ima brojne pozitivne efekte koji se mogu svrstati u tri osnovne kategorije:

• Poboljšava fizičku i hemijsku strukturu zemljišta

• Obezbeđuje unos korisnih zemljišnih mikroorganizama

• Daje pozitivne efekte na rast, zdravlje i kvalitet biljaka (ploda)

Kompost povećava poroznost i rastresitost zemlje što direktno utiče na efikasniju aeraciju i dublje prodiranje korena biljke. Zadržava veći procenat vlage čime se smanjuje potreba za navodnjavanjem, dok u isto vreme zbog svoje tamno smeđe boje apsorbuje više sunčeve svetlosti što dodatno zagreva zemlju.

Mikroorganizmi sadržani u kompostu pružaju višestruku korist. Oni razgradnjom organske materije menjaju hemijsku strukturu nutrienata u forme koje biljka u potpunosti može da iskoristi (helati). Mnogi od njih vezuju atmosferski azot (za biljku neiskoristiv) i konvertuju ga u oblik koji biljka takođe može da usvoji. Ovaj proces znatno smanjuje potrebu za primenom veštačkih đubriva.

Novija istraživanja su pokazala da primena komposta efikasno sprečava bolesti biljaka (Hoitink et al 1991, 1996, 1997). Bakterije vezane za koren su stanju da luče antibiotike koji podižu otpornost same biljke. Na osnovu ovoga pesticidi se mogu isključiti iz biljne proizvodnje ili znatno redukovati (Hoitink et al 1991, 1996, 1997).

Gljivice u kompostu su ključne za razgradnju organske materije, posebno celuloze i polimera (Jurgens 1997, Raven et al 1992). U kompostu gljivice stvaraju huminske kiseline koje sadrže 3-5 puta više nutrienta od zemlje. Istovremeno ovi nutrienti se zadržavaju pri površini oko samog korena i ne ispiraju se u dublje slojeve. Huminske kiseline zajedno sa bakterijama daju gotovom kompostu miris „zemlje“. Gljivice su ključne za rast biljaka jer oslobađaju azot i ugljenik. Takođe neke gljivice luče antibiotike koji eliminišu patogene bakterije – izazivače bolesti. Neke vrste su u stanju da eliminišu i veće štetočine kao što su nematode (crvi).           

Plodovi gajeni uz upotrebu komposta pokazali su bolji kvalitet. Naučnim ispitivanjem je utvrđeno da je postignut bolji rast i veći sadržaj hlorofila u paradajzu koji je proizveden u zemljišnoj mešavini sa kompostom (Subler et al 1998). Istim ispitivanjem je konstatovan i bolji ukus paradajza – prihvatljiviji na tržištu. Drugo ispitivanje je pokazalo veći sadržaj skroba u krompiru, kao i veći sadržaj vitamina C u kupusu, za razliku od veštačkih đubriva, gde je nivo dramatično manji (Kimberly & Westermann 1997). Pored ovoga prinos krompira je povećan za 8% što je donelo 292$ veću zaradu po hektaru.

Svaka kultura gajena upotrebom komposta ima niži sadržaj nitrata.

Na osnovi svega iznetog, možemo dati definitivne odgovore na sledeća pitanja:

• Da li kompost povećava prinos, kvalitet i ukus proizvoda?

• Da li unapređuje zdravstveni status biljke?

• Da li smanjuje obim navodnjavanja?

• Da li smanjuje korišćenje veštačkih đubriva?

Odgovor je definitivno DA