уторак, 23. август. 2011. 18:08

Prikolice za rasturanje stajnjaka se u zapadnim zemljama koriste decenijama. Pre pojave traktora u upotrebi su bile prikolice na konjski pogon. Od tog vremena kapacitet se menjao kao i vučni pogon, ali glavni koncept uređaja je ostao isti.Tokom godina uvođeno je mnogo modela i drugačijih rešenja ali su prikolice za rasturanje stajnjaka na zadnjoj strani ostale neprevaziđene što dokazuje i njihova potržnja na tržištu. Kako na našem tržištu postoji polovna mehanizacija iz uvoza moguće je ponegde naći prikolicu za stajnjak koja razbacuje stajnjak sa strane. One nisu praktične i prestale su da se prave i upotrebljavaju zbog brojnih nedostataka te ih treba izbegavati. Jedino su prikolice za rasturanje stajnjaka sa zadnje strane izdržale test vremena i još uvek se koriste. Brojni zapadni farmeri još koriste ove stare modele jednoosovinki, jer dobro raspoređuju ogromne količine stajnjaka za kratko vreme. Ipak, treba pomenuti i veliku manu ovih prikolica. U radu, dok se prikolica za rasturanje stajnjaka prazni, težina stajnjaka prelazi na zadnji kraj prikolice i time opterećuje rudu koja podiže zadnji kraj traktora i čini traktor nestabilnim i teškim za upravljnje, jer teret pada na prednje točkove.

Bez obzira na ovu manu, prema izveštajima stranih proizvođača, ovakvi rasturači se prave i dalje i traženi su na tržištu. Ovome doprinosi i način izrade koji garantuje da se minimum 5 godina ništa ne mora menjati ako se vrši redovno održavanje. Usled ovako dobre izrade prodavci se žale na polovne mašine koje su sa niskim cenama jaka konkurencija novim modelima.

Izgled i princip rada

Prikolice za rasturanje stajnjaka koje se koriste kod nas su obično sa sistemom za razbacivanje sa zadnje strane. Na prednjoj strani iznad rude za vuču nalazi se kardan za pokretanje mehanizma koji preko sistema lanaca i sistema zupčanika pokreće rasturače na kraju prikolice i letve na lancima u vidu beskonačne trake. Na traci su letve koje idu po podu prikolice i guraju stajnjak do kraja gde se razbacuje pomoću dva ili više stubova sa perajima. Ove prikolice obično imaju mrežu na prednjoj stranici koja sprečava ispadanje stajnjaka. Stranice sa bočnih strana su pliće zbog lakšeg utovara. Postoje i modeli kojima prenos pogona kardana ide sa strane prikolice i tako je olakšan pristup za popravku. Još uvek se kod nas koriste prevaziđeni modeli jednoosovinskih prikolica sa dva točka, od jedne preko 3 do 5 tona. Najčešće su zastupljene marke Mengele, SIP, Crone, New Holand a ima i drugih proizvođača. U Vojvodini i ravnijim delovima zemlje više su u upotrebi prikolice dvoosovinke a postoje i nadograđeni uređaji za rasturanje stajnjaka na neke naše prikolice u izvedbi samih poljoprivrednika.

Širina razbacivanja iza prikolice ide od 2,2 m odnosno od širine same prikolice pa do 24 m koliko je kod novijih modela. Za modele koji se javljaju kod nas 3 do 8m je standardna širina razbacivanja stajnjaka. Neke od prikolica su sa metalnim podom, letvama i strancama ali ima i drvenih izvedbi. Drvene pre propadaju od metalnih ali je jeftinija zamena.

Prikolice sa vertikalnim rasturačima

U zapadnim zemljama, najpopularnije su prikolice sa vertikalnim rasturačima i nosivošću od 10 do 20 tona novije izrade i dubljih sanduka. Dva elementa mehanizma kod njihovih novijih prikolica za rasturanje su razdvojena. Mehanizam za pokretanja poda je prikačen preko hidraulika a sistema za razbacivanje je ostao na pokretanju preko kardanskog vratila. Kardan pokreće mehanizam za razbacivanje i na osnovu sistema ručica na nekim modelima se može podesiti razbacivanje na samoj prikolici. Ove prikolice obično imaju i zabranu iza rotirajućih

rasturača a preko te zabrane može da se reguliše i širina odnosno dužina do koje se baca stajnjak.

U smislu celokupnog dizajna jedina razlika koja se vidi na novim modelima su vertikalno postavljeni rasturači. Vertikalni rasturači na uređaju za rasturanje na zadnjoj stranici prikolice su generalno bolji od horizontalnih i postavljeni tako da mogu da rasporede veće količine stajnjaka za kraće vreme. Još jedna stvar koja se dobila kod ovih rasturača je veća dubina sanduka i samim tim stabilnija i niža prikolica sa većim količinama koje mogu da se natovare a da ne opterete traktor. Još jedna od novina kod ovih prikolica je smanjena mogućnost za hvatanje kanapa i korišćenje oštrih čeličnih noževa da oslobode lance i ostale pokretne delove.

Eksperimentalni model

Novo idejno rešenja su prikolice koje mogu da rasporede stajnjak u trake. U organskoj ili običnoj proizvodnji usled skupih đubriva javlja se potreba raspoređivanja stajnjka u kukuruz, soju, pasulj… Model koji se pojavio je još uvek eksperimentalni pokušaj čak i za strance sa velikim kompleksima zemlje. Ovaj model ima vertikalne rasturače na zadnjem kraju a iza njih postoje cevi sa pužastim prenosom stajnjaka koji se raspoređuje između redova po principu sejalice za žita. Širina radnog zahvata je do 24 metara. Princip rada ove prikolice je uneti stajnjak u zemlju i sprečiti širenje neprijatnih mirisa kao i isparavanje vlage i nutritivnih materija.

Održavanje

Posle svakog korišćenja potrebno je prikolicu detaljno oprati a poželjno je da se farba češće obnavlja na razbacivačima. Vrlo često se u stajnjaku nađu drvene letve, gvozdeni delovi, kamenje, kanapi od bala… Za starije verzije ovo su bili veliki problemi jer su ovi tvrdi predmeti znali da polome rasturače i njihove šiljke (peraja) a kanap se vrlo brzo namota na osovine i uplete u lance i usled otpora zna da pokida lance ili još gore zupčanike. Jedina dobra stvar je bila lamela na kardanu koji pokreće ceo sistem i usled jakog udarca ili velikog opterećenja pužastih rasturača ona sprečava lomljenje zaustavljanjem sistema. Kod nekih su rasturači pokretni i kada naleti neki veći predmet mogu da se rašire. Ovo smanjuje njihov radni vek i kod kupovine treba izbegavati ove sisteme.

Pri punjenju prikolica stajnjakom, kod starih modela je bilo lakše, jer šteta nije mogla da se napravi i ako se utovarivačem zakači nešto, dok kod novijh modela ima više osetljivih delova. U zavisnosti od tipa prikolice lanci koji nose letve i služe za guranje stajnjaka do razbacivača mogu da idu po površini poda, ili da imaju svoj kanal po kome se voze. Kod lanaca je česta pojava da se olabave i tada se mogu desiti razni kvarovi ako iskoče iz svog položaja. Kod ovako olabavljenih lanaca česta su zapadanja letava ili drugih predmeta pa ih onda treba redovno štelovati. Na nekim modelima postoje šrafovi sa prednje strane koji zatežu lance a kod drugih se zatezanje radi smanjivanjem dužine lanaca. Održavanje ovih prikolica je vrlo lako i pošto su pravljene od dobrih materijala vek trajanja im je veliki. Osnovno održavanje se sastoji u redovnom pranju od zaostataka stajnjaka jer je materijal vrlo korozivan i uništava metalne delove. Skidanje kanapa i redovno podmazivnje su redovne operacije a kardan mora da ima plastičnu oblogu koja ga štiti od namotavanja kanapa.

dipl.ing. Nemanja Petrović