петак, 26. август. 2011. 16:08

Proizvodnja kamilice i lekovitog bilja uopšte iz godine u godinu dobija na značaju. Veća proizvodnja otvara apetite nekih zemalja severne Evrope za nabavkom sirovina sa našeg područja.

Usled velike svetske potrošnje Srbiji se otvaraju vrata da smelije zakorači u proizvodnju lekovitog bilja za koju mnogi smatraju da donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Kada je proizvodnja kamilice u pitanju potrebno je znati neke pojedinosti. Kamilica se gaji na gotovo svim zemljištima, kako na plodnim i bogatim, tako i na siromašnim čak i ekstremno alkalnim. Na normalnim i bogatim zemljištima kamilicu ne treba đubriti mineralnim đubrivima, jer će u suprotnom biti prebujna. Proizvodnja kamilice na nekom od siromašnih zemljišta samo povećava troškove proizvodnje, jer zahteva obavezno đubrenje mineralnim đubrivom NPK, u količini od 100-150 kg/ha. Prihranjivanje je obavezna mera nege samo za onu kamilicu posejanu na nekom od siromašnih zemljišta. Preporučena doza za 1 ha je od 100 – 120 kg KAN –a 27 %.

Kamilica se seje u jesen i u proleće. Jesenja setva je sigurnija, a obavlja se od kraja avgusta do druge polovine septembra. Seje se, uglavnom, omaške i u redove. U redove se seje sejalicom, a omašna se obavlja ručno. Količina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljna je količina od 1,5 – 3 kg/ha. Nabavka ovog semena predstavlja najveći problem za svakog ko želi da se uključi u proizvodnju. Pojedine apoteke kao zamenu za čisto seme prodaju gotovu mešavinu, koja u sebi sadrži 30 % semena, a ostatak čine delovi cveta. U tom slučaju se seje od 8 – 10 kg/ha setvenog materijala.

Berba se obavlja ručno, pomoću specijalno napravljenih češljeva. Obično počinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje, pa su samim tim i gubici veći. Danas se za berbu sve više koriste kombajni ili berači. Specijalno izrađeni kombajn za ubiranje kamilice ne postoji na našem prostoru, pa se kao zamena koristi adaptirani žitni kombajn. Druga, i nešto jeftnija varijanta su berači, specijalno rađeni za ovu priliku, koji mogu biti vučeni, nošeni, zadnji, sa beskonačnom trakom itd.

Nakon berbe sledi proces sušenja ubrane kamilice. Prinos je najčeše neujednačen i varira od 600 – 1300 kg/ha. Nakon sušenja cvetna glavica postaje predmet kupovine i prodaje na trzištu. Prinos suvih glavica kreće se od 400 – 500 kg/ha, a prinos pulvisa je od 200 – 250 kg/ha.

Troškovi proizvodnje

Podaci govore da su površine pod ovom kulturom više nego skromne, tek nekih 1500 ha. Prirodni uslovi nam omogućavaju i više od toga, ali sve zavisi od želje, volje i zainteresovanosti samih proizvođača. Kada je proizvodnja kamilice u pitanju, cena čisto deklarisanog semena iznosi 5000 din/kg. Ako uzmemo da je cena 1 kg NPK đubriva od 65 do 68 dinara, to znači da će nas količina od 150 kg koštati između 9750 i 10200 dinara, dok za 120 kg KAN đubriva po ceni od 50 dinara, treba izdvojiti oko 6000 dinara. Gotova mešavina prodaje se po ceni od 1000 do 1500 din/kg. Cena koštanja radnog dana kombajna kreće se od 6500 – 8000 dinara. Otkupna cena zavisi od kvaliteta samoga cveta i sadržaja etarskog ulja u njemu. Uglavnom su ujednačene na svim otkupnim mestima, pa tako 1 kg sušenog cveta kamilice košta od 350 – 500 dinara, a kilogram pulvisa oko 200 dinara.