петак, 2. септембар. 2011. 12:09

Kada je u pitanju tov ćurki u njihovo tovilište se prvo unosi i rasprostire nova, čista i sveža prostirka debljine 10 cm., pa pregrada i zatim preko nje se postavlja plastična folija. Nakon toga se unose i postavljaju veštačke kvočke, hranilice i pojilice. U prednji deo proizvodnog dela za tov ćurki postavljaju se kružne ograde od lesonita ili kartona (ako je objekat 1.000 m2 korisne podne površine, ukupno se postavlja 26 kružnih ograda, prečnika 3 – 3,5 m, u dva reda po 13 ograda). U svaku ogradu se smešta oko 250 ćurića, veštačka kvočka, ispod koje je raspoređeno po 6 tacni za ishranu i po 6 pojilica od 5 litara.

Podni prostor

Gustina naseljenosti ima značajnu ulogu u obezbeđenju mikroklimata, zatim je zanačajna za prostor, vitalnost i ponašanje ćurića. Veći broj grla po m2 poda ne samo što dovodi do pregrejavanja i povećanja štetnih gasova i vlage u vazduhu objekta, s posledicom vlaženja prostirke, već uslovljava i povećanje socijalne tenzije u jatu i potpuno propadanje jedinki s niskom socijalnom pozicijom, kao i pojavu kanibalizma i čupanja perja. Držanje većeg broja grla na m2 podne površine od držanja utvrđenog normativom odražava se slabim prirastom ćurića, neujednačenošću u porastu i povećanom smrtnošću. Normativ podnog prostora za tov ćurki je 6 – 7 grla na m2 – što zavisi od uslova držanja i veličine hibrida, odnosno krajnje težine u tovu.

Temperatura

Temperatura u objektu za tov ćurki prvih nekoliko dana u tovu ćurića predstavlja kritičan period, jer oni u tom periodu nisu u stanju da samostalno održavaju temperaturu svoga tela, tako da se moraju dopunski zagrevati. Tek sa navršenih 5 – 6 nedelja života kod njih se do izvesne mere uspostavlja mehanizam za regulaciju telesne temperature, pa mogu bez ikakve štete da podnesu temperaturu okoline od 18 do 20ºC.

Optimalna temperatura prostorije, tj. tovilišta, prvog dana treba da iznosi oko 24ºC, a prostora ispod spoljne ivice veštačke kvočke oko 36ºC. Temperatura ispod veštačke kvočke se postepeno snižava prosečno za oko 3ºC nedeljno, dok se ne dostigne temperatura od 20 do 18ºC, što u tovu ćurića biva između 5 – 6 nedelje. Objekat kapaciteta oko 1.000 m2 korisne podne površine treba da ima oko 26 veštačkih kvočki, što znači da svaka kvočka opslužuje oko 250 ćurića. Pored veštačke kvočke, treba da postoji jedna dopunska sijalica od 100W koja bi bolje osvetljavala prostor ispod kvočke, kako bi ćurići lakše videli i uzimali hranu i vodu. Radi boljeg korišćenja grejnog prostora, oko veštačkih kvočki se postavljaju kružne ograde od kartona ili lesonita, koji se sa uzrastom ćurića šire, tako da se posle desetak dana sasvim uklanjaju. Ako se koriste termogeni za zagrevanje, ćurići se radi smanjenja troškova zagrevanja prve 2 – 3 nedelje drže samo u jednoj trećini objekta, a sledećih 3 – 6 nedelja se drže u drugoj trećini objekta, a posle toga koriste ceo objekat. U tom periodu se prekolakemontažnepregrade postavljaju plastične folije, koje spračavaju odlaženje toplog vazduha u deo objekta koji se ne greje.

Sa navršenih 5 – 6 nedelja obično više nema potrebe za veštačkim kvočkama, tj. za zagrevanjem, tako da se prestaje sa zagrevanjem.

Ventilacija i vlažnost vazduha

Svež i čist vazduh je neophodan za uspešan tov ćurki i održavanje prostirke u ispravnom stanju. Smatra se da je optimalna ventilacija za ćuriće u tovu ona koja može da obezbedi 3,5 do 4 m3 vazduha po satu na svaki kilogram žive mase ćurića. Uzimajući u obzir navedene normative, maksimalnu živu masu ćurića na kraju tova, kao i izvesnu rezervu kapaciteta ventilacije, neophodnu u našim uslovima za toplije periode godine, u svakom objektu sa oko 6,5 hiljada ćurića u turnusu, treba predvideti oko 20 ventilatora pojedinačnog kapaciteta oko 8.000 m3 na sat, što će omogućiti optimalnu ventilaciju u tovilištu. Poželjno je da se ugradi automatska ventilacija, koja se, nezavisno od temperature u objektu preko termostata uključuje, odnosno isključuje.

Optimalna relativna vlažnost vazduha u tovilištu iznosi 65 do 75%. U izuzetnim slučajevima (za vreme veoma toplih i suvih letnjih dana) vlažnost vazduha se mora povećati kako bi se održala na minimum – oko 65%, što se postiže prskanjem vode po prostirci. Preterano suv vazduh, pored drugih negativnosti, dovodi i do stvaranja velikih količina prašine u objektu, što je veoma nepovoljno za ćuriće u tovu kao i za rad radnika u tovilištu.

Režim osvetljenja

Prva četiri dana ćurići moraju imati osvetljenje svih 24 sata, intenziteta oko 20 luksa. Od četvrtog dana pa do kraja tova dužina dana može biti 14, a ređe 20 časova, intenziteta svetlosti oko 10 luksa. Objekat za tov ćurki se mora opremiti odgovarajućim svetlosnim instalacijama, koje omogućavaju sprovođenje potrebnog režima osvetljenja ćurića u tovu.

Prostirka

Duboka prostirka od drvene šuške je najbolja, jer služi kao izolacioni sloj između ćurića i hladnog betonskog poda, a istovremeno i kao materijal koji prima i upija izmet i vlagu. Održavanjem prostirke u normalnom stanju sprečavaju se njeni negativni uticaji na mikroklimu u tovilištu. Materijal koji se koristi za prostirku (drvena šuška, slama, usitnjena šapurina itd.) ne sme da bude plesniv i pokvaren, a poželjno je da se sastoji od krupnijih delića, kako ga ćurići ne bi jeli.

Sloj prostirke u početku je obično 10 – 15 cm, a kasnije dodavanjem suve i sveže prostirke debljina sloja može dostići i 15 do 20 cm. Za jedan objekat kapaciteta oko 1.000 m2 korisne podne površine potrebno je oko 250 m3 prostirke za jedan turnus tova.

Čišćenje objekta za tov ćurki

Sva oprema i pokretni delovi (pojilice, hranilice, pregrade itd.)peruse i dezinfi kuju, zatim se iznose iz objekta iperutoplom vodom pod pritiskom pomoću posebnog aparata i dezinfi kuju. Oprema koja ne sme da se pere (veštačke kvočke) čisti se od prašine i fumigira. Zatim se čisti četkom prašina sa tavanica, zidova, ventilacionih otvora za dovod svežeg vazduha i kućišta ventilatora, kao i svih drugih mesta u objektu. Đubre se čisti i odnosi pomoću traktora i odgovarajućih priključnih mašina i odvozi se van kruga tovilišta. Specijalnim aparatom pod pritiskom seperusve unutrašnje i spoljne površine u objektu, zatim se dezinfi kuju. Nakon pranja objekat se suši (preko leta oko 24 sata, a zimi i više, ako se objekat ne zagreva). Zatim se vrši fumigacija objekta koja traje 12 – 24 sata, a onda se objekat provetrava, pa se zatvara i ostaje prazan da bi se ”odmorio” oko 14 dana.

Svetlana Vasić-Radenović, dipl. ing.