недеља, 18. септембар. 2011. 15:09
Povećana proizvodnja biogoriva nužan je doprinos u borbi s globalnim klimatskim promenama i veliki iskorak prema većoj energetskoj nezavisnosti EU-a, što je takođe vrlo važan dugoročni cilj država članica. Bolja kontrola energetske zavisnosti sve je važnija zbog visokih cena sirove nafte i nestabilne političke i ekonomske situacije u Ukrajini, a ona uvek može rezultirati smanjenim snabdevanjem EU-a prirodnim plinom iz Rusije.
Kada je u pitanju proizvodnja biogoriva inicijativa na tom području trenutno daje više od 350.000 radnih mesta, s godišnjim prometom većim od 30 milijardi eura, a zbog toga je EU svetski lider u području razvoja , upotrebe i instalacije tehnologija za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije.
EU se ne koncentriše na neke određene tehnologije za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije, već se razvijaju razne tehnologije koje bi kombinovano trebalo osigurati uspeh ovog projekta. Rastuća zabrinutost oko globalnog otopljavanja i energetske zavisnosti prisiljavaju EU da modernizuje pristup proizvodnji i potrošnji energije, i to bez odgađanja. Proizvodnja biogoriva može znatno pomoći i to s malim ili nikakvim emisijama CO2. Godine 2004. obnovljivi izvori energije činili su 8,5% ukupne potrošnje energije u državama članicama EU-a. Do godine 2020. cilj je da se proizvodnja biogoriva poveća na 20%. Vlade kroz svoj primer i podršku igraju ključnu ulogu u ostvarenju tog cilja, ali i svaka osoba može pridoneti u ostvarenju tog važnog cilja.
Modernizacija starih tehnologija
Vodeni mlinovi i vetrenjače koje su koristili naši stari proizvodili su mehaničku energiju iz obnovljivog izvora energije. Moderne verzije tih naprava danas pretvaraju vodu ili vetar u električnu energiju. Evropska proizvodnja električne energije iz energije vetra, koja je ostvarila znatan napredak u poslednjih nekoliko godina, danas je na nivou potreba za električnom energijom u Danskoj i Mađarskoj kombinovano. Hidroenergija se takođe može iskoristiti za proizvodnju struje. Male hidroelektrane ili velike brane, princip proizvodnje električne energije je isti. Potencijalna ili kinetička energija vode pretvaraju se u električnu energiju. Kod geotermalne energije koristi se toplina iz dubina Zemlje za proizvodnju električne energije. Samo nekoliko metara ispod površine već postoje sastavi toplinskih pumpi koje povezuju toplinu iz vrtova i kuća u svrhu grejanja. Ovo je relativno nova, ali obećavajuća tehnologija.
Solarna energija (energija Sunca) može se iskoristiti ili za grejanje ili za proizvodnju električne energije. Toplinski solarni paneli postavljeni na krovovima mogu pokrivati većinu potreba za toplom vodom u sanitarne svrhe a toplina se može koristiti za grejanje prostorija. Procenjuje se da je 2006. godine širom Evrope postavljeno više od 20 miliona kvadratnih metara toplinskih solarnih panela, i to ne samo u južnim delovima. Solarna energija može se pretvarati i u električnu energiju u solarnim elektranama sa reflektujućom koncentracijom energije Sunca, u grupisanim solarnim ćelijama na fasadama zgrada, krovovima ili na izolovanim mestima.
Biomasa i biogas
Biomasa se dobija iz biljaka, životinja i gradskog otpada. Naziva se još i spavajući div, jer će to verovatno biti najvažniji obnovljivi izvor energije u budućnosti. Biomasa se može iskoristiti na više načina.
Najpoznatiji i najrašireniji način je korišćenje drvene mase za grejanje u domaćinstvima. U industriji, biomasa se koristi kao pomoćno sredstvo za dobijanje topline ili generirenje električne energije a to povećava ukupnu isplativost. Biogas se proizvodi fermentacijom otpada poput tekućih đubriva koja se koriste u poljoprivredi, ili iz nekih drugih organskih otpadaka. Biogas se može upotrebiti za grejanje ili za proizvodnju električne energije. Pročišćen, biogas se može upotrebiti i kao plinsko gorivo. Biomasa se može osim toga upotrebiti i za proizvodnju tečnih biogoriva: biodizela i bioetanola. EU je predložila da se do 2020. godine 10% tradicionalnih dizelskih i benzinskih goriva zameni biogorivima, ali uz strogo poštovanje činioca biološke raznolikosti i održivog razvoja u ovom polju.