уторак, 2. август. 2011. 12:08

Obrezivanje papaka vrši se u proleće nakon što goveda čitavu zimu provedu u stajama. Međutim, obrezivanje papaka nikako ne treba vršiti neposredno pre samog izvođenja na pašu, već nekoliko dana ranije kako se sveže obrađeni papci ne bi nažuljali na tvrdom i grubom terenu.

Dobar je običaj kod nekih uzgajivača da u prvo vreme posle obrezivanja papaka, goveda teraju na bliže pašnjake i po mekšem terenu kako bi se papci privikli na hodanje i očvrsli, a nešto kasnije na dalje pašnjake i po tvrđem terenu.

Kod pašnih goveda obrezivanje papaka vrši se jednom do dva puta u toku godine i to dok su na paši treba im samo izvršiti korekciju nepravilno potrošene rožine na papcima. Kod stajskih goveda obrezivanje papaka se vrši tri do četiri puta u toku godine i u suštini se moraju neprestano kontrolisati i negovati, da bi se održao prirodan oblik i veličina, a time zdravlje nogu i celog organizma.

Kako papak napreduje

Zdrav papak neprekidno raste (kod goveda rožina izraste 5-7 mm za jedan mesec). Pašna, a pogotovo radna goveda potroše izraslu rožinu, pa kod njih i nema prekomerne rožine, koja se javlja kod stajskog držanja, gde goveda ne troše dovoljno rožinu (mlečne krave i rasplodni bikovi).

Usled slabog trošenja i ne prestanog rasta rožine, papak se proširuje, izdužuje, poprima oblik skije ili opanka, vrhovi papaka često su podignuti pa znaju preći jedan preko drugog. Kod izduženih papaka težište se polako pomera sa sredine prema peti papka kako se papak izdužuje. Na taj način krava manje opterećuje celu tabansku površinu, a sve više samo petni deo dok na kraju petni deo ne nosi čitavu telesnu težinu životinje. Pod tako velikim opterećenjem smanjuje se protok krvi, nastaju cirkulacijski poremećaji prehrane tkiva u petnom delu papka. Zbog toga na tom delu papka rožina postaje neotporna, krhka i lomljiva. Međutim, nije samo petni deo papka nepravilno opterećen, već i ostali zglobovi i tetive na nogama, pa životinja trpi nesnosne bolove.

Moguće štete

Bolesna krava pokazuje manju ili veću šepavost, nerado i teško ustaje, često jede ležeći i obično joj je smanjen apetit. Mlečnim kravama smanjuje se mlečnost, a tovnim govedima mesečni prirast. Bolesnim govedima se smanjuje proizvodni vek, a bolesni papci mogu biti uzrok prisilnom klanju, pa i uginuću.

Kako su papci u stalnom dodiru sa nečistoćom, tako različite bakterije i drugi mikroorganizmi lako prodiru kroz oštećenja papaka i uzrokuju upalna stanja. Rasplodni bikovi teže stoje i hodaju, nerado i teško skaču pri pripustu, pa često pre vremena moraju biti isključeni iz rasploda. Ako se obrezivanje papaka ne uradi stručno, štete su ogromne, te zbog toga zemlje sa razvijenim stočarstvom tom problemu posvećuju mnogo pažnje. Trud i sredstva uložena u pravilno održavanje papaka se mnogostruko vraćaju.