субота, 17. септембар. 2011. 18:09

U okviru nekoliko programa koji su se odvijali na području pet okruga južne Srbije, demonstrirano je siliranje na samim gazdinstvima. Treninzi i radionice su održani u okviru programa projekta „Reka mleka“ i Fonda za poljoprivredu grada Niša.

Uz organizovano prisustvo poljoprivrednih proizvođača izvršeno je siliranje i prikazan je redosled postupaka pri spremanju senaže i objašnjeno je kako se ovakva jeftina konzervisana kabasta stočna hrana može koristiti u ishrani preživara.

Ishrana preživara senažom (silažom) na teritoriji Nišavskog okruga je do sada sprovođena na veoma malo gazdinstava. Problem nedovoljne količine šećera i visoki puferni kapacitet, ograničavaju tehnologiju siliranja leguminoza zbog čega se ista još uvek malo primenjuje. Zbog toga su brojni eksperimenti bili izvedeni u cilju utvrđivanja optimalnih uslova i postupaka pri kojima bi se i od ovih kultura dobila silaža (senaža) dobrog kvaliteta. Na osnovu rezultata istraživanja došlo se do niza rešenja za upešno siliranje ove značajne grupe biljaka. Siliranje je obično rađeno kod proizvođača sa najboljim uslovima, a zainteresovani proizvođači iz sela i okolina mogli su prisustvovati izradi i praktično se uključiti u izradu silaže i senaže.

Usluge prema potrebama korisnika

Na održanim radionicama i praktičnim treninzima u selima Nišavskog okruga korišćen je metod Neuchatel initivie (Neušatel inicijative) – poljoprivredne savetodavne službe koje odgovaraju potrebama. To znači da su usluge vođene prema potrebama korisnika, da su pužaoci usluga odgovorni korisnicima, da korisnici imaju punu slobodu pri izboru pružanja usluga a takođe je korišćen i set metodologije koji se zasniva na Tehnologiji učešća (Technology of Participation-ToP).

Održavanjem radionica definisan je postojeći nivo znanja i procenjeno je koje su potrebe poljoprivrednih proizvođača za treningom. Detaljno je sagledano koje su veštine, znanja i sposobnosti učenika koje su posebno „uvaženi“ i imali uticaj na kreiranje programa treninga i njegovog sadržaja. Jedan od prioriteta je bio i praktični trening za siliranje.

Na održanim praktičnim treninzima treneri su demonstrirani siliranje od lucerke, raznih trava, travno-leguminoznih smeša kao i kombinovane senaže i kukuruzne silaže. Rezultati treninga su doveli do davanja konkretnih predloga proizvođačima u cilju dobijanja kvalitetne silaže:

• Poboljšanje faktora anaerobnosti.

• Postizanje optimalne vlažnosti pri siliranju.

• Usaglašavanje šećernog minimuma i pufernog kapaciteta biljaka koje se siliraju.

• Postizanje optimalne temperature pri siliranju.

• Izbor tipa silo-objekta.

• Provenjavanje

• Ispravnost uređaja za sitnjenje.

• Organizacija posla.

• Pravilno korišćenje (vađenje) senaže (silaže).

• Predlozi mera za smanjenje gubitka pri siliranju (na polju, usled kvarenja površinskog sloja, usled oticanja biljnog soka, usled naknadne fermentacije, zbog nepotpunog konzumiranja senaže).

Problemi na terenu

Siliranje trava i travno–leguminoznih smeša se pripremaju pre svega u brdskim reonima, i to sa površina pašnjaka koje su u pregonskom (rotacionom) sistemu ispaše viškova, u nekim turnusima. Obično se viškovi čuvaju u formi sena, ali vremenske prilike često onemogućavaju pripremanje kvalitetnog sena, pa je jedna od rešenja siliranje. Trave i travnoleguminozne smeše se siliraju uspešno bez dodataka u fazi kada je 1/10 do 1/3 biljka iscvetala. Međutim, u toj fazi je smanjena stvarljivost, zbog čega je bolje ranije siliranje, pred ili na početku cvetanja, ali to zahteva predhodno provenjavanje. Trava masa sa većim udelom suve materije teže se sabija, usled čega se dobija silaža lošeg kvaliteta. Stimulaciju fermentacije a samim tim i povećanu svarljivost obezbeđuju bakterijsko enzimski dodaci, a rezultat je i bolja očuvanost hranjive vrednosti inokulisanih travnih silaža, što omogućava i veću proizvodnju mleka.

Krmno bilje koje farmeri pretežno proizvode su lucerka, i naravno trave različitog kvaliteta. Za njihovo korišćenje jako je važno precizirati optimalno vreme žetve. Tradicionalno, mnogo farmera veruje da trava /lucerka sadrži veću nutritivnu vrednost u vreme cvetanja. Pored toga, mnoge površine se kose svakodnevno (procenjena količina potrebna za jedan dan), pri čemu se u dužem periodu značajno menja hemijski sastav i hranjiva vrednost biomase.

Tu postoje dve glavne opasnosti: prvo da preostala trava/lucerka prezri pre nego što se pokosi, i drugo da postoji rizik da farmer ne pokosi dovoljno za jedan dan; previše pokošene trave se nosi kući i ostavlja da stoji do sledećeg dana. U travi ostavljenoj preko noći toplota se brzo razvija, što je posledica metabolizma ćelija u prisustvu kiseonika. „Zagrejana“ masa ima niži kvalitet od sveže. Zbog navedenih problema treba potencirati praksu košenja cele parcele odjednom, i njeno konzervisanje siliranjem ili spremanjem sena.

Problem nedovoljne količine šećera i visoki puferni kapacitet, ograničavaju tehnologiju siliranja leguminoza koje se još uvek malo primenjuje. Zbog toga su brojni eksperimenti bili izvedeni u cilju utvrđenja optimalnih uslova i postupaka pri kojima bi se i od ovih kultara dobila silaža dobrog kavaliteta. Na osnovu rezulatata istraživanja došlo se do niza rešenja za uspešno siliranje ove značajne grupe biljaka.

Moguća rešenja

Jedan od mogućnosti je provenjavanje, odnosno kratkotrajno prosušivanje, a zasniva se na većoj tolerantnosti mlečnokiselinskih bakterija prema povećanju osmotskog pritiska, u osnosu na druge mikroorganizme. Takođe je ovom merom omogućeno veće konzumiranje suve materije iz voluminoznog obroka.

Mešanje sa biljkama koje se lako siliraju kao metod obezbeđuje neophodan udeo šećera za uspešnu fermentaciju a ujedno se popravljaju i odnos energija: protein. Obavlja se ili u momentu sejanja (jednogodišnje leguminoze), ili prilikom punjenja siloobjekta (višegodišnje leguminoze), i uglavnom se koristi kukuruz, a retko sirak, strana žita, suncokret i dr. Posebno je važna mogućnost gajenja jednogodišnjih leguminoza u smeši sa žitima u združenim usevima jer se kombajniranjem takvih useva istovremeno vrši mešanje različitih biljnih useva.

Dobijena smeša za silažu odlikuje se na samo povoljnijim hemijskim sastavom za siliranje, već i za ishranu životinja. Mešanje višegodišnjih leguminoza, na prvom mestu lucerke, sa kukuruzom, obavlja se u vreme poslednjeg otkosa (najčešće u septembru ili oktobru mesecu), kao i silažnog kukuruza iz prolećne, naknadne, pa i postrne setve. Zadnji otkos lucerke se odlikuje visokim sadržajem proteina u sušnim godinama i predstavljamalideo od ukupnog godišnjeg prinosa, kao i dobrom svarljivošću zahvaljujući dominaciji lisne u odnosu na ukupnu biljnu masu.

Vremenske prilike, velika vlažnost zemlje, kratak dan i česte padavine, otežavaju, a ponekad i onemogućavaju spremanje sena od zadnjeg odkosa lucerke i sličnih kultura. Moguće i efikasno rešenje ovog problema jeste siliranje u smeši sa silažnim kukuruzom, čime se rešava problem male pogodnosti lucerke za siliranje, a silaža se obogaćuje proteinima.

I. Đorđević
N.Đorđević
P. Ranić