понедељак, 24. октобар. 2011. 18:10

Kada je u pitanju stočarstvo u BiH odmah se mora zaključiti da je osnovni problem ovde u usitnjenosti poseda i svaštarskoj proizvodnji. Opšte je poznato da je za proizvodnju mleka potrebno oko 1 ha zemlje po grlu da bi se moglo obezbediti dovoljno hrane. U Bosni i Hercegovini većina poseda nije veća od jednog hektara što odmah u startu onemogućava da se stočarstvo u BiH brzo razvija.

Trenutno u Bosni i Hercegovini radi jedna velika farma goveda u Novoj Topoli koja u svom posedu ima dovoljne količine obradivog zemljišta da bi donekle podmirila potrebe vlastitog stočnog fonda. Pored govedarske, u Novoj Topoli je, pre rata radila i svinjogojska farma koja je svojom proizvodnjom mogla da podmiri dobar deo tržišta Bosne i Hercegovine. Danas ta farma ne radi zbog nerešenih imovinsko – pravnih odnosa. Veći deo stočarske proizvodnje se zasniva na individualnoj proizvodnji na sitnim gazdinstvima i ponekoj mini farmi. Međutim ako se pogleda šire, ta proizvodnja ne podmiruje potrebe tržišta Bosne i Hercegovine te se meso uvozi. Paradoks se ovde javlja kada je u pitanju peradarska proizvodnja gde se meso i pored praznih objekta na području Srpca uvozi iz okolnih zemalja, a mogla bi se pokrenuti i domaća proizvodnja. Po svemu sudeći u Bosni i Hercegovni su na sceni uvozni lobiji kojima je u cilju uvesti govedinu, pa makar i lošu, iz Brazila nego razviti domaću proizvodnju iste. 

U poslednje vrijeme, ako je suditi po najavama iz vlade Republike Srpske, ova situacija će se rapidno popraviti na teritoriji ovog entiteta. Najavljeno je uvođenje novog pravilnika “O uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja u poljoprivredi”. Na osnovu njega u stočarstvu se ostvaruje pravo na novčane podsticaje u poljoprivredi, koje korisnik ostvaruje kroz podršku proizvodnji i dohotku, podršku dugoročnim ulaganjima i podršku ruralnom razvoju.

U okviru podrške proizvodnji i dohotku, korisnik ostvaruje pravo na sljedeće vrste novčanih podsticaja:

– Premiju za priplodnu stoku;

– Premiju za mleko;

– Premiju za tov;

– Sezonske intervencije i vanredne potrebe.

U okviru podrške dugoročnim ulaganjima, korisnik ostvaruje pravo na sledeće vrste novčanih podsticaja:

– Uređenje i kupovinu zemljišta;

– Nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme;

– Ulaganja u stočarstvo u BiH (osnovno stado, objekti, oprema);

– Adaptaciju, proširenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda;

– Utvrđivanje referentnih laboratorija od značaja za Republiku Srpsku i podrška opremanju i kadrovskom

  osposobljavanju.

Iako će ovaj pravilnik bitno da poboljša trenutno stanje na polju stočarstva u Republici Srpskoj ostaje problem stočarstva u Federaciji BiH kao i edukovanja i upoznavanja sitnih proizvođača sa novim pravilnikom o podsticajima u Republici Srpskoj. Pored svega već rečenog entitetska vlada u Repblici Srpskoj je počela iz godine u godinu povećavati izdvajanja za poljoprivredu u celini. Takođe treba naglasiti da je preko potrebno aktivrati rad već postojećih kao i pokretanje dodatnih savetodavnih službi u cilju praćenja proizvodnje i njenog unapređenja. Po nekim podacima u EU na 300 proizvođača dolazi jedan inženjer iz savetodavne službe dok je taj broj u Bosni i Hercegovini daleko veći i meri se desetinama hiljada proizvođača na jednog inženjera. Jedno od opravdanja postojeće situacije je i usitnjenost poseda u Bosni i Hercegovini za razliku od poseda u EU. Jedno od mogućih rešenja postojećeg problema usitnjenosti poseda je organizovanje individualnih poljoprivrednih proizvođača u zadruge koje bi se bavile samo jednom granom proizvodnje tako da bi se mogla ostvariti gore pomenuta proizvodnja na površini od 1 ha po grlu.

Republika Srpska je donela i plan razvoja poljoprivrede do 2015 u kome se kaže da stočarstvo u strukturnom prilagođavanju treba da ima višestruko naglašenu ulogu, a prije svega u:

– valorizaciji radnih i proizvodnih potencijala;

– ostvarivanju veće dobiti po grlu po hektaru i po zaposlenom;

– održavanju i poboljšanju plodnosti zemljišta;

– ukupnoj intenzifikaciji i jačanju izvozne orjentacije agroindustrijske proizvodnje. 

Uslovi za razvoj stočarske proizvodnje, sa stanovišta obezbjeđenja obima i kvaliteta stočne hrane, biće znatno povoljniji nego u prethodnom periodu. Promena u strukturi sjetvenih površina i povećanjem prinosa, obezbediće se povećanje proizvodnje krmnog bilja na oranicama. Melioracijom prirodnih pašnjaka očekuje se povećanje proizvodnje travne mase, što sa proizvodnjom koncentrovane stočne hrane stvara dobru osnovu za brži razvoj stočarske proizvodnje. Promene u proizvodnji i standardizaciji i kontroli kvaliteta stočne hrane i tehnologije ishrane, uz selekciju i oplemenjivanje, treba da doprinesu povećanju broja grla i proizvodnje po grlu stoke. Razvoj stočarske proizvodnje na bazi raspoloživih agroekoloških potencijala, sa težištem na proizvodnju preživara, pozitivno će uticati i na strukturne promjene u biljnoj proizvodnji.

Iz svega što se moglo sagledati živinarstvo se najbolje održalo u proteklim teškim uslovima za tu proizvodnju. Najveći doprinos tome je dala snalažljiva privatna inicijativa u čijem vlasništvu su, gotovo, svi repro-centri (roditeljska jata i valionice) što će biti siguran oslonac za dalji razvoj. Uz predložene mere za čitavo stočarstvo, živinarstvo ima vidljivu perspektivu. Sa popunom već postojećih kapaciteta za tov brojlera, to meso može postati izvozni artikal. I na kraju treba naglasiti da je većina rečenog još samo na papiru ali postoje indicije da bi se neke stvari mogle ostvariti u dogledno vreme.