петак, 16. септембар. 2011. 23:09

Mikotoksikoze svinja su oboljenja uzrokovana toksinima plesni, a karakterišu se time što su vezana za hranu, nisu zarazna ni kontagiozna, ne mogu se lečiti nikakvim lekovima i ne izazivaju stvaranje antitela.

Procenjeno je da postoji 50000 vrsta plesni, od kojih oko 220 vrsta proizvode mikotoksini u hrani. Preko 20 vrsta sintetišu dva i više mikotoksina istovremeno. Uslovi za razvoj plesni su odgovarajuća hranljiva podloga, vlaga i temperatura. Kontaminacija hrane sporama plesni događa se preko vazduha u kome spore lebde, dodira sa zemljom sa koje spore dospevaju u vazduh i na hranu.

Kišno vreme i velika relativna vlažnost vazduha dok traje žetva pogoduju širenju plesni. Vetar raznosi spore na veliku daljinu. Plesni koje se razvijaju i šire u polju kontaminirajući hranu nazvane su poljske plesni. Unete hranom u skladište plesni rastu i razmnožavaju se kao skladišne plesni.

Mnogobrojna hraniva za svinje su često kontaminirana plesnima jer su odgovarajuća hranjiva podloga za poljske i skladišne plesni. Pripadaju raznim rodovima kao što su: Aspergillus, Penicillium, Fusarium, Alternaria, Mucor i drugi. Vlažne jeseni pogoduju širenju plesni koje napadaju kukuruzni klip i zrno. Pojedinih godina uplesnavi se 20–25% proizvedenog kukuruza.

Pojava plesni na hranivima i koncentrovanim smešama za svinje ne znači da je hrana kontaminirana mikotoksinima. Međutim, ni odsutnost plesni na hrani nije dokaz da mikotoksini u hrani nisu prisutni. Kontaminiranost hrane plesnima, zavisno od stepena promene boje, ukusa, mirisa i konzistencije, ukazuje na smanjenu energetsku i hranjivu vrednost hrane. Mikotoksini u hrani znak su da takvu hranu ne treba davati svinjama, jer zavisno od količine i vrste mikotoksina može doći do poremećaja zdravlja, reprodukcije i uginuća.

U praksi ishrane svinja na velikim farmama, ali i u manjim zapatima na privatnom sektoru, najveći značaj imaju: aflatoksikoza, ohratoksikoza, fuzariotoksikoza i trihocetenske toksikoze svinja.

Aflatoksikoza

Aflatoksikozu svinja izazivaju mikotoksini u hrani koje proizvodi plesan Aspergillus flavus. Postoji oko 40 vrsta aflatoksina, od kojih su najvažniji: afl atoksin B1, B2, G1 i G2. Aflatoksin B1 je kancerogen za životinje i ljude, hepatotoksičan je i termostabilan. Aflatoksini su izolovani iz brojnih hraniva za svinje, kao što su kukuruz, kikirikijeva sačma, ječam, pšenica, mleko i druga.

Najčešći znakovi aflatoksikoze kod svinja su slab apetit, povećanje broja kržljave prasadi, nakostrešenost, slab prirast i povećana konverzija hrane. Obolele svinje su manje otporne na infekciju sa Treponema hyodisenteriae (krvavi proliv) i crveni vetar (Erysipelothrix rhusiopathiae) zbog imunosupresivnog dejstva aflatoksina.

Ohratoksikoza

Ohratoksikozu svinja izazivaju sekundarni metaboliti plesni roda Aspergillus i Penicillium. Hraniva na kojima se često nalaze plesni proizvođača ohratoksina su: ječam, pšenica, raž, kukuruz, razne vrste brašna, kikiriki, sirak, pasulj, heljda, soja, hleb, kvasac, suncokretovo seme, suncokretova sačma, ovas, potpune i dopunske smeše za svinje svih kategorija i druga.

Učestalost kontaminacije hrane za svinje ohratoksinima vrlo je različita, zavisno od više ekoloških uslova. Već količina od 0,5 mg/kg hrane smanjuje prirast i povećava konverziju hrane kod svinja.

Ohratoksin je nefrotoksin i hepatotoksin. Deluje imunosupresivno. Klinička slika obolelih svinja manifestuje se kao poliurija, glikozurija, polidipsija, slab rast i povećana konverzija hrane. Dlaka postaje gruba, nakostrešena, a prasad i nazimad postaju kržljava.Sa stanovišta reprodukcije svinja ohratoksin A predstavlja značajan problem, jer se povećava broj prasadi i mladih svinja koji ne mogu da budu odabrani za priplod.

Fuzariotoksikoza

Fuzariotoksikoza ili zearalenontoksikoza, najčešća je mikotoksikoza svinja kod nas. Predstavlja veliki problem u reprodukciji svinja. Zearalenon, ili F-2 toksin, proizvod je plesni roda Fusarium koji poseduje estrogeno dejstvo, koje se kod svinja manifestuje kao estrogenizam i vulvovaginitis.

Svinje su izrazito osetljiva vrsta na dejstvo zearalenona. Obolevaju svinje oba pola i kategorija (suprasne i dojne krmače, nerastovi, prasad, nazimad i svinje u tovu). Plesni roda Fusarium su vrlo raširene u prirodi. Spadaju u poljske i skladišne plesni. Napadaju kukuruz, raž, pšenicu, sirak, ječam i druga hraniva. Kukuruz je najčešće hranivo napadnuto plesnima roda Fusarium. S obzirom na procentualno učešće kukuruza u obrocima za svinje, razumljiv je razlog raširene pojave ove mikotoksikoze. Pored toga, računa se da je svaka druga do treća godina kod nas nepovoljna za berbu kukuruza, jer su jeseni kišne, što pogoduje širenju toksinprodukujućih plesni na kukuruznom klipu i zrnu, naročito visokorodnim sortama sa kasnom vegetacijom. Kontaminacija kukuruza može da bude i do 80%.

Najvažniji znaci trovanja su: otok, svrab i crvenilo vulve novorođene prasadi, nazimica i starijih krmača; češanje baze repa i genitalne regije; nervoza; edem mamarnih kompleksa negravidnih životinja; edem prepucija mlađih i starijih nerastova; prolapsus vagine i rectuma; ruptura (usled češanja i griže od drugih grla) rektuma i krvarenje; uginuća usled rupture rectuma; lažan estrus; vulvovaginitis; atrofija jajnika; degeneracija jajnika; povećanje mase rogova i tela materice; anestrije; smanjenje broja prasadi u leglima; povećanje broja slabo vitalne; mrtvorođene i raskrečene prasadi; povećanje embrionalnog mortaliteta. Kod muških životinja nastaje atrofija testisa (smanjenje težine i do 30%); degeneracija testisa; smanjenje libida i pokretljivosti spermatozoida i pojava ranije spermatogeneze i do 2 meseca.

Simptomi estrogenizma i hiperestrogerizma kod svinja javljaju se za 4 do 7 dana od početka davanja hrane kontaminirane zearalenonom. Obolevaju mlade svinje pre polne zrelosti. Klinička slika se često manifestuje rađanjem prasadi sa izrazitim otokom vulve i markantnim crvenilom.

Mikotoksikoze izazvane trihotecenima

Mikotoksikoze koje izazivaju trihoteceni javljaju se kao akutne, akutne i hronične bolesti svinja. Trihoteceni izazivaju promene na koži, dermatitis, odbijanje hrane, krvarenja na želucu, crevima, plućima, bubrezima, srcu, deluju imunosupresivno, smanjuju prirast i povećavaju konverziju hrane. Deoksinivenalol (DON) ili vomitoksin je uzrok odbijanja konzumacije hrane kod svinja. Veće koncentracije u hrani izazivaju proliv, degeneraciju ćelija bubrežnih tubula, diskoloraciju sluzokože želuca. T-2 toksin izaziva smanjenje konzumacije hrane, poremećaj fertiliteta, rađanje sitne i avitalne prasadi i abortus kod krmača.

Marko Vasiljević. dipl. ing.