петак, 16. септембар. 2011. 23:09

U svinjarstvu, reprodukcija svinja predstavlja osnov takve proizvodnje i najneposrednije utiče na ekonomsko poslovanje ove proizvodne grane. Bez pravilnog rešenja preproduktivnih normi ne mogu da se postignu zadovoljavajući rezultati u proizvodnji, ma koliko zadovoljila ishrana, smeštaj, tehnologija, organizacija i dr.

Problemi koji se javljaju kada je u pitanju reprodukcija svinja su uzrokovani raznovrsnim i mnogobrojnim razlozima često vrlo kompleksne prirode i iziskuju dosta vremena, stručnosti i sredstava u otkrivanju, izučavanju i davanju pravog rešenja. Ovo još dobija na „težini“ ako se uzme u obzir da se radi o seoskim gazdinstvima. Jedan od bitnih uzroka reproduktivnih smetnji u svinjarstvu je anestrija priplodnih krmača i nazimica. Krmača je po prirodi poliestrična i multiparna životinja i ukoliko to bolje umemo i možemo da iskoristimo proizvodnja u svinjarstvu je rentabilnija.

Jalovost ženskih priplodnih grla u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji iz godine u godinu izrasta u ozbiljan stočarski i zdravstveni problem. Loša reprodukcija svinja na ekonomičnost poslovanja u svinjarstvu itekako mnogo utiče % jalovih plotkinja u zapatu. Ovaj problem se više prati i izučava na krupnim gazdinstvima, dok je na seoskim gazdinstvima taj problem gotovo zanemaren. Upravo to nas je navelo da pristupimo ispitivanju na seoskim gazdinstvima gde je taj problem takođe prisutan.

Da bismo ispitali uticaj godišnjih doba na jalovost krmača i nazimica uzeli smo selo sa 900 domaćinstava koje ima oko 3000 plotkinja. Proizvodnja prasadi u ovom selu ima tradiciju već dve decenije. Do sada postignuti rezultati mogu da se mere sa najuspešnijim društvenim gazdinstvima. U proizvodnji su veliki jorkšir i švedski landras i krmače melezi a korišteni su i nerastovi nemačkog landrasa i duroka. Starost krmača je od 1-5 godina. Bilo je krmača koje su se prasile i do 16 puta. U proseku gazdinstva imaju po 3 krmače. Način ishrane, nege i držanja priplodnih grla približno su ujednačeni u seoskim domaćinstvima. Oplođenje priplodnih krmača i nazimica u ovom mestu isključivo je prirodnim pripustom. Kvalitet nerastova je uzoran, kao i briga o zdravstvenom stanju, držanju, nezi, ishrani i eksploataciji. Organizacija oplođavanja je u nadležnosti mesne matične službe koja veoma pedantno vodi ovaj posao.

U tabeli 1 iznosimo rezultate istraživanja. Iz tabele se vidi da je u zimskom periodu bilo 160 anestričnih plotkinja, u prolećnom 176, letnjem 271 i u jesenjem 60 plotkinja. Ukupno je bilo 667 anestričnih plotkinja. Nakon tretiranja anestričnih plotkinja sa SŽK i Prolanom 01.S. pojava estrusa je registrovana do 7 i preko 7 dana. Tako se u zimskom periodu kod tretiranja plotkinja estrus pojavljuje do 7 dana kod 82.50%, preko 7 dana kod 7.50%; kao što se vidi iz tabele nema znatnijih odstupanja osim u jesen kada je znatno veći broj plotkinja došao u estrus posle 7 dana, što u ostallim godišnjim dobima nije bio slučaj. Ukupno do 7. dana estrus se pojavljuje kod 541 plotkinje ili 81.10% i preko 7 dana kod 7.49% sve se bucalo 88.59%. Ukupno je estrus izostao kod 11.39%, najviše u jesen 25%, ali se radi samo o 60 plotkinja.

Povađanja je bilo najviše zimi 17.36% i leti 16.73%, dok u ostala dva godišnja doba nema znatnijih odstupanja. Moramo da napomenemo da je veliki broj povađanja u leto bio zbog velikog učešća nazimica i krmača tretiranih Prolanom 01.S. (150 od 271 ukupno), ukupno je povađalo 15.39%.

Realna suprasnost po godišnjim dobima: u zimu 82.63%, u proleće 87.11%, u leto 83.26% i u jesen 88.88%, najveći % koncepcije bio je u jesen i proleće, ukupno je koncipiralo 84.60%. Pobačaja je bilo malo, ukupno 1.6% za celu godinu.

Analizirajući rezultate prašenja ne smemo da zanemarimo veliko učešće nazimica i krmača sa jednim prašenjem što se vidi iz tabele 2.Pogodišnjim dobima bilo je živoprašeno: u zimu 12.5 prasadi, u proleće 11.56 prasadi, u leto 9.65 prasadi i u jesen 10.62 prasadi po leglu. Najmanji broj žive prasadi je bio u leto, zbog prethodno pomenutog većeg učešća plotkinja tretiranih Prolanom 01.S. (150). Ukupno je bilo žive prasadi po leglu 10.94. Prosek mrtvoprašenih prasadi je 0.77 po leglu.

Iz izloženih podataka može da se zaključi da je u letnjem periodu bio najveći broj anestričnih plotkinja, a u jesen najmanji. Zaključak bi bio da sunce i visoke temperature nepovoljno utiču na polni život plotkinja, kao i najveći broj jalovih dana po jednoj plotkinji što se vidi iz tabele broj 2.

Analizirajući tabelu 2 nameće se vrlo interesantan momenat. Procenat jalovih nazimica je najveći 49.38% u zimi, u proleće je 46.02%, a u jesen 38.33%, dok je najmanji leti 34.69%. Kod krmača sa jednim prašenjem redosled je: 51.67% u jesen, 47.70% u leto, 39.77% u proleće i 33.75% u zimu. Upoređujući nazimice sa krmačama koje su imale jedno prašenje, zapaža se znatna razlika u korist krmača, takođe upoređujući letnji period znatna razlika se zapaža u korist nazuimica, dok kod krmača koje su imale dva prašenja nema znatnijih odstupanja u sva četiri godišnja doba. Isto je i sa ostalim krmačama po broju prašenja, ali je mnogo manji broj plotkinja. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru jalovih dana u ostala tri godišnja doba. Iz iznetog može da se zaključi da godišnja doba ne utiču podjednako na nazimice i krmače zavisno od broja prašenja.

Za lečenja anestričnih plotkinja u zimu i proleće koristili smo isključivo SŽK-a, dok smo u leto i jesen koristili i Prolan 01.S. Od ukupno 271 plotkinje u leto 150 plotkinja su tretirane Prolanom 01.S. Iz tabele 1 se vidi da nema znatnijih odstupanja što se tiče ukupnog pojavljivanja estrusa po godišnjim dobima. Jedino u leto ima manje prasadi u odnosu na ostala tri doba, jer su se nazimice i krmače prasile u proseku po dva praseta manje u odnosu na plotkinje tretirane SŽK-a.

Iz svega navedenog može se zaključiti da godišnja doba različito utiču na pojavu anestrije kod ženskih grla u svinjarstvu. Najveći broj anestričnih plotkinja je u leto, manji zimi, u proleće i najmanji u jesen. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru ostala tri godišnja doba. Jalovost je naročito izražena kod nazimica i za četiri godišnja doba iznosi 41.52%, i kod krmača sa jednim prašenjem 42.58%, ostalo se odnosi na krmače sa 2.3.4 i 5 prašenja. Odlični rezultati su postignuti u pojavljivanju estrusa ukupno za sva 4 godišnja doba 88.59%, realna suprasnost je za sve 84.60%. Za lečenje smo koristili SŽK-a i Prolan 01.S., manji broj prasadi je bio u leto, jer smo u to vreme koristili i Prolan 01.S. Godišnja doba različito utiču na nazimice i krmače zavisno od broja prašenja.