уторак, 2. август. 2011. 15:08

Ukrštanje svinja za visoku proizvodnju odvija se:

a) izborom pasmine

b) izborom sistema ukrštanja

c) merenjem i registrovanjem proizvodnih osobina svinja kako bi mogli da se odaberu proizvodniji genotipovi za roditelje buduće generacije.

Ako ukrštanje svinja nije obavljeno kako treba, tj. bez visoko proizvodnih genotipova, nema visoke i rentabilne proizvodnje, što podrazumeva od 18 do 20 tovljenika po krmači godišnje sa 55-80% kvalitetnog mesa.

Izbor pasmine

Nijedna pasmina nema sve potrebne osobine, pa se stoga one dele na:

• plodne pasmine: švedski landras i veliki jorkšir.

• tovne pasmine (prirast i konverzija hrane): nemački landras, durok, hempšir, danski landras.

• izrazito mesne pasmine svinja: pietren i belgijski landras.

Osim dobrih proizvodnih osobina, trebalo bi da svinje budu stresno otporne i dobro prilagodive različitim proizvodnim uslovima.

Ukrštanje svinja odgovarajuće rase

Udruživanje osobina plodnosti, tovnosti i mesnatosti u genotipovima svinja postiže se ukrštanjem pasmina. Moguće šeme ukrštanja:

švedski landras (krmača) x veliki jorkšir (vepar)

F1 generacija (krmača) x durok ili pietren ili durok x pietren (vepar)

Tropasminski ili četvoropasminski mešanci za tov

F1 generacija će imati veće leglo, a prasad će biti otpornija i sposobnija za preživljavanje.

F1 generacija krmača sa izrazito mesnim pasminama nerastova daće tovljenike sa zadovoljavajućom količinom kvalitetnog mesa.

Učinci koje ukrštanje svinja nosi sa sobom zavisiće od intenziteta selekcije u čistim pasminama.

Izbor pasmina u sistemu ukrštanja zavisiće takođe od načina držanja svinja (konvencionalni ili slobodni), kao i nameni proizvoda (sveže mese ili meso za preradu).

Za držanje u stajama i prehranu koncentratima može se primeniti ukrštanje svinja sledećih sorti:

• švedski landras (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)

• veliki jorkšir (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)

• švedski landras (krmača) x veliki jorkšir (vepar)

F1 (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)

Za držanje rasplodnih svinja na otvorenom i prehranu manje kvalitetnom hranom (paša, repa, žir i drugo), potrebni su otporniji genotipovi: veliki jorkšir, durok, hempšir.

Praktične mere u selekciji svinja

Izbor prasadi

• Kod rođenja treba odabirati prasad od visokoproizvodnih roditelja, uz označavanje I evidenciju podataka o izgledu prasadi, razvi jenosti, tj. telesnoj masi, broju sisa i drugo.

• Označavanje treba da bude trajno (tetoviranje ili stavljanje markica) kleštima za prasad.

• Označavanje i evidencija prasadi omogućiće pravilno sparivanje u reprodukciji, što podrazumeva izbegavanje srodstva u tri generacije.

Uzgoj u srodstvu je štetan, jer slabi konstitucionalna svojstva, tj. plodnost i otpornost.

Odabir nazimica i nerastića za rasplod sa 100 kg vrši se prema proizvodnim svojstvima i izgledu.

• Proizvodna svojstva: životni prirast i prirast u testnoj stanici, konverzija hrane i debljina slanine.

• Debljina slanine je indirektan pokazatelj mesnatosti svinja.

Odabir prvopraskinja i nerastića za remont

Odabir prvopraskinja vrši se prema:

• veličini i razvijenost legla (u zavisnosti od genotipa 8-10 prasadi),

• spoljašnjem izgledu ili eksterijeru. Dobro razvijeno leglo pokazatelj je dobre mlečnosti.

Odabir nerastića vrši se prema:

• reproduktivnoj efikasnosti u prvih nekoliko meseci, što omogućava registrovanje pripusta i eventualnih povađanja krmača osemenjivanjem.

• reproduktivnoj efikasnosti u veštačkom osemenjavanju procenjuje se na osnovu količine i gustoće sperme i rezultata osemenjivanja.

Selekcija odraslih rasplodnih svinja

Krmača na osnovu:

• Veličine legala, težine legala = mlečnost, redovnosti prasenja i dugovečnosti.

Nerastova na osnovu:

• uspešnosti oplodnje, veličine legla, kvaliteta potomaka u tovu.