петак, 16. септембар. 2011. 01:09

U praksi se koriste dva načina držanja odraslih ćuraka:

-U savremeno izgrađenim objektima – uz mogućnost korišćenja ispusta, odnosno pašnjačkih površina;

-Intenzivan način držanja u savremenim objektima sa kontrolisanim ambijentom – bez korišćenja ispusta.

Kada je u pitanju gajenje ćuraka u savremenim objektima ćurke moraju imati dovoljno velike ispuste na kojima borave gotovo čitav dan. Na jedno grlo treba računati oko 15 m2 ispusta koji moraju biti ograđeni visokom ogradom – oko 2m. U objektu za nošenje potrebno je po jednom grlu obezbediti dovoljno podne površine, sedala i gnezda (mogu biti smeštena i u ispustu).

Intenzivan način gajenja ćuraka se vrši u savremenim objektima bez ispusta koji su slični objektima za držanje kokoši. Najčešće se prave objekti kapaciteta oko 1.000 m2 korisne podne površine, sa odgovarajućom veštačkom ventilacijom, osvetljenjem i vodovodnom mrežom. Drže se uglavnom na podu sa dubokom prostirkom. Jedanmalideo objekta, obično na kraju, potpuno je pregrađen od ostalog dela proizvodnog objekta i služi za držanje ćurana i u njemu se nalazi odgovarajući broj bokseva u kojima se drži 15 do 20 mužjaka u boksu. Ostali deo proizvodnog objekta služi za držanje priplodnih ćuraka i pregrađen je ili lakim montažnim pregradama za držanje manjeg broja ćuraka, ili je bez pregrada, tako da se sva grla drže zajedno u njemu (što je manje povoljno). Na m2 poda drži se oko 1,5 grlo ćurana, a ćuraka 2 grla. Ćurke se obično drže na sedalima, koja se postavljaju na sredini objekta, na visini oko 60 cm od poda. Preko sedala od drvenih letava nalazi se mreža od pletene žice, kako bi se izbeglo zaglavljivanje i eventualno lomljenje nogu ćuraka među sedalima, jer su ove prilično teške (oko 6 – 8 kg). Sedala se ne ograđuju, već je ispod njih slobodan prostor. Na svako grlo treba računati oko 30 cm dužine sedala.

Ishrana i napajanje ćuraka

Kada je u pitanju gajenje ćuraka za njihovu ishranu koriste se viseće plastične hranilice (češće), a mogu i podne automatske hranilice tzv. podni konvejeri (ređe). Hrana u visećim hranilicama doprema se automatski iz silosa, preko koša za uzimanje hrane, a iz ovog beskrajnim lancem kroz odgovarajuće plastične cevi, čime je sprečeno prljanje, a rastur je sveden na minimum. Smatra se da je dovoljno oko 20 cm hranidbenog prostora po grlu.

Sastav smeše za ishranu ćuraka mora biti kvalitetan, tj. u potpunosti mora da zadovoljava potrebe ćuraka u pogledu hranljivih materija, minerala i vitamina. Smeše za priplodne ćurke obično sadrže oko 17% proteina. Ćurka dnevno konzumira oko 250 g hrane. Ćurke se napajaju iz automatskih visećih pojilica za ćurke. Voda u pojilice dospeva slobodnim padom iz rezervoara za vodu koji se nalazi iznad ulaznih vrata u predprostoriji. Smatra se da je dovoljno oko 4- 5 cm pojidbenog prostora po grlu.

Proizvodnja jaja za priplod

Ćurke se uglavnom gaje radi proizvodnje mesa, odnosno jaja iz kojih će se dobijati jednodnevni ćurići, koji kasnije kao podmladak služe za dobijanje ćurića za tov. Ćurke ulaze u priplod sa oko 28 nedelja uzrasta, a u proizvodnji jaja za priplod koriste se oko godinu dana. Za to vreme treba im obezbediti odgovarajući smeštaj, ishranu i zdrastvenu zaštitu, kako bi mogle da do maksimuma razviju svoje proizvodne sposobnosti za nošenje kvalitetnih jaja za priplod. Ćurke se naseljavaju u objekte za nošenje u uzrastu od oko 28 nedelja, kada se vrši i odgovarajuća selekcija, i sva grla koja iz bilo kojeg razloga ne odgovaraju za priplod škartiraju se. Već krajem 32. nedelje, tj. u 33. nedelji, ćurke počinju da nose. Ukoliko se koristi prirodno parenje, onda se mužjaci sjedinjuju sa ženkama u 28. nedelji. Odnos polova je 1:8 do 1:10.

Radi zaštite od ozleđivanja pri prirodnom parenju, ćurkama se obično preko leđa stavljaju jake platnene krpe u vidu sedla. Ako se primenjuje veštačko osemenjavanje, ćurani se drže odvojeno od ćuraka. Za nošenje jaja obično se koriste kolektivna gnezda na jedan ili dva sprata koja se odižu od prostirke za oko 30 cm. Da bi se ćurke lakše pele na gornji sprat gnezda, pored letvica ispred gnezda treba postaviti i male merdevine na svakih 4- 5 m kolektivnog gnezda.

Najčešće dimenzije gnezda za ćurke su: širine 45 -50 cm, dubina 50 – 55 cm i visina 45 – 50 cm. Na jedno gnezdo treba računati 5 – 6 ćuraka. Gnezda se obično postavljaju sa jedne strane dužeg zida objekta, na oko 0,90 m od zida, da bi se jaja lakše sakupljala i iznosila iz objekta. Jaja treba sakupljati svaka 2 sata. Sva jaja sakupljena u toku jednog dana moraju se odneti u inkubatorsku stanicu, gde se najpre fumigiraju, klasiraju, ulažu u odgovarajuće pokretne stalke sa policama za jaja i smeštaju u prostoriju gde će se čuvati do ulaganja. U prostoriji je temperatura od 15 do 18ºC i relativna vlažnost vazaduha oko 80%. Poželjno je da se dezinfekcija jaja izvrši i na samoj farmi, pa da se tek onda jaja voze u inkubatorsku stanicu.

Ćureća jaja mogu biti oplođena čak i četiri nedelje posle osemenjavanja, odnosno kopulacije. Ali zbog bolje i sigurnije oplodnje, osemenjavanje ćuraka se vrši najčešće svakih 7, a ponekad i svakih 10 dana.

Materinski instikt kod ćurke je odlično izražen. Često se raskvocava i odlična je kao majka. Međutim, u proizvodnji jaja za priplod raskvocavanje ne samo da je nepoželjno nego i štetno, jer smanjuje nosivost za 15, pa čak i 35 jaja po ćurki. Raskvocanost se obično javlja posle serije snesenih jaja, a povećavaju je toplo vreme i tzv. mrtvi uglovi u objektu.

Smatra se da je najbolji način da se spreči kvocanje da se svakog dana jato pregledava i da se odvajaju sva ona grla koja su se raskvocala, odnosno koja duže leže na gnezdu. U posebnim kavezima ćurke ostaju 4 dana. U prvom boksu se na dnu nalazi pesak i kamen sa hranilicom i pojilicom. U drugom kavezu nalazi se žičani pod, kao i u trećem boksu, a u četvrtom se ponovo nalazi kamen. U svakom od ovih kaveza ćurka provede po 24 sata i posle toga prestaje da kvoca. Iako u ovim kavezima ima hrane i vode, ćurke je relativno malo uzimaju, jer su izdvojene i nervozne, što takođe doprinosi bržem prestanku kvocanja.

One se u proizvodnji jaja obično koriste 24 nedelje, tako da već u uzrastu od 56 nedelja idu na klanje. Međutim, ako se želi duže iskorišćavanje ćuraka u proizvodnji jaja za nasad, onda se one posle prinudnog mitarenja, koje obično traje 6 – 8 nedelja, ponovo koriste za proizvodnju jaja. U periodu nošenja jaja obično snesu od 90 do 110 jaja, a u drugom još oko 50 do 60 jaja.

dipl. ing. Svetlana Radenović