петак, 16. септембар. 2011. 01:09

Gajenje pataka se vrši radi proizvodnje i mesa i jaja, mada se njihova jaja manje cene od kokošijih. Meso pataka, naročito mladih tovljenih pačića (brojlera) izvanrednog je kvaliteta jer ima veliku biološku i nutritivnu vrednost. Pored mesa i jaja pojedine rase pataka odlikuju se vrlo kvalitetnim perjem i relativno krupnom i kvalitetnom jetrom. Gajenje pataka se obavlja u većem broju u Vojvodini, pa i drugim krajevima naše zemlje, naročito u područjima gde ima dosta vodenih površina.

U našoj zemlji proizvodnja pačijeg mesa je slična guščijem i iznosi oko 250g po stanovniku godišnje. Načine tova prema uslovima gajenja, delimo na:

1) Intenzivan tov,

2) Poluintenzivan tov,

3) Ekstenzivan tov.

Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu i najbolje proizvodne rezultate.

Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Nadstrešnice je najpogodnije postaviti na slatinastim i peskovitim zemljištima, a da bi se kontrolisalo kretanje pataka i izbegla mogućnost ulaska štetočina, nadstrešnice se ograđuju. Za ovakav način tova neophodno je po grlu obezbediti 2m2 prostora. Da ne bi došlo do zagađivanja zemlišta, prostor za tov se menja posle svakog turnusa. Kada se izvrši dezinfekcija zemljišta, taj teren se ostavi izvesno vreme da se odmori i ponovo se naseljava. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem.

Komercijalni (intenzivan) tov deli se u dve faze:

– Faza odgoja ranog podmlatka,

– Faza tova pataka od 21 dana do 49 dana starosti.

Faza odgoja ranog podmlatka (od 0 do 21 dana)

Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti, zatim da se operu podovi, prozori (ako postoje), okrečiti zidove i tavanice. Sva oprema iz objekta se iznosi vani i dobro se opere, dezinfikuje i kvalitetno uskladišti do ponovnog unošenja u objekat. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.

Provera spremnosti objekta za prijem

Redovna provera spremnosti prijema pačića vrši se 24 sata pre njihovog prispeća u objekat. Prvo se proverava da li su sve dezo barijere napunjene dezinfi cijensom. Kada se to proveri zabranjuje se kretanje stranih lica i radnika na farmi po okolini i unutar objekta. Vrši se provera ispravnosti opreme i električne instalacije u objektu. Priprema se hrana. Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem pačića. Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Njihova prednost je dugotrajnost, čvrstina i mogućnost brzog i kvalitetnog pranja i dezinfekcije. Prečnik kruga je varijabilan, a preporučljiva je visina od 50 do 70 cm.

Površina kruga zavisi od grupe pačića i optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m2 podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Od prijema pačića pa do 10 dana kada se u potpunosti uklanjaju, krugovi se postepeno povećavaju, tako da im se omogućava da se kreću po celom boksu. Zgrada za tov od 1 do 49 dana mora biti podeljena u bokseve u kojima se može prostorno smestiti 500 pataka do završnog tova.

Grejanje pataka i grejanje

Jačina i broj grejnih tela zavisi od klimatski uslova, od kvaliteta izrade i izolacione moći objekta. Najčešće se koriste električne i plinske grejalice. Moraju se postaviti termometri na više tačaka u objektu i u krugu za prihvat jednodnevnih pačića, da bi se pratila kontrola temperature po čitavom objektu.

Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Primer:

• ukoliko se pačići sakupljaju ispod same grejalice – temperatura je suviše niska;

• ukoliko se pačići raspoređuju po ivici kruga i dahću – tada je temperatura isuviše visoka;

• ukoliko se pačići sakupljaju pod jednu stranu kruga – treba ispitati da slučajno u objektu nema promaje.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode.

U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Izrađuju se od metala i plastike. Za 100 pačića dovoljna je jedna hranilica. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja. Jačina svetla u prvim danima života je veća, a nakon tri dana se smanjuje. Jačina svetla može dvojako delovati na pačiće: ako je intenzitet svetla izuzetno jak, dolazi do uznemirenosti pačića i može dovesti do kanibalizma, međutim ako je svetlo slabo, pačići će mirovati i neće konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj prirast i neće dostići željene težine.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Prostirka

Mora bitisuva, čista i bez prisustva plesni. Najkvalitetnija prostirka je od hoblovine, pošto je najčistija i ima najveću upojnu moć. Koriste se još prostirka od sitno seckane slame od pšenice, ječma i ljuska od suncokreta. Veoma je bitno da je pod pačićima čista isuvaprostirka. Ako je prostirka plesna može izazvati aspergilozu, a ako je vlažna, može izazvati upalu zglobova, što izaziva otekline na zglobovima, usled čega se pačići slabo kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju, a često ubrzo uginu.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ukupno uginuće do 21 dana ne sme biti veće od 2%. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

Da bi se mogao pratiti tov pačića, mora se redovno voditi evidencija o utrošenoj hrani, vodi, prostirci i mortalitetu i to svakodnevno. Da bi se izbegla bilo kakva mogućnost unošenja zaraze, mora se voditi računa o sledećem:

• redovno održavanje dezinfekcione barijere;

• prva dva dana starosti dati u vodu za piće, prema uputstvu, ampivet sa vitaminima;

• onemogućiti ulazak ptica i glodara u objekat;

• redovno kontrolisati kvalitet vode i ventilacije;

• kontrolisati kvalitet hrane;

• izbeći svaki ulazak stranim licima u objekat.

dipl. ing. Svetlana Vasić