понедељак, 24. октобар. 2011. 19:10

Reproduktivne osobine nojeva su vrlo varijabilne i zavise od genetskih (vreme polne zrelosti, rase – podvrste, selekcijskog cilja itd.) i paragenetskih faktora (klimatskih uslova, tehnologije odgajivanja – gajenja, ishrane i zdrastvene zaštite). Nojevi su fotosenzibilne ptice zbog čega im polni ciklus počinje u proleće, tj. sa  početkom produžavanja dnevne svetlosti.

Biološki ženke mogu proneti već sa 15 meseci starosti. Ipak, smatra se da je optimalno vreme pri farmskom gajenju oko 2 godine. Najveću nosivost jaja ženke postižu između 5. i 7. godine, mada većina ženki taj intenzitet nosivosti mogu zadržati i do 12. godine. U odnosu na ženke, mužjaci kasnije polno sazrevaju, u proseku za oko godinu dana, tj. dobar priplodnjak sazreva sa oko 3 godine, a počinje da «gazi» ženke u 4. godini. Mužjaci su poligamni i mogu se pariti sa najviše 4 do 5 ženki.

U prirodnim uslovima sezona nošenja jaja, po pravilu, počinje u martu a završava se početkom jula. Ženke nose jaja u ranim jutarnjim časovima. Nakon parenja, potrebno je da prođe oko desetak dana kako bi ženka snela oplođeno jaje.  Ženka nosi svaki drugi dan sve dok ne snese oko petnaestak jaja, a zatim nastupa pauza oko sedam dana. Nakon tog perioda je nova serija nošenja jaja.

U slobodnim prirodnim uslovima sezona leženja jaja, odnosno podmlatka traje od marta do septembra. Potrebno je istaći da sve ženke jednog jata nose u isto gnezdo i da na jajima, pri prirodnom izvođenju, naizmenično leže ženke i mužjaci ravnopravno.

Inkubacija jaja može biti prirodna, u gnezdima (prirodno leženje) i veštačka, u inkubatoru. Pri organizovanom farmskom gajenju nojeva, prirodno leženje jaja se malo koristi, osim u specifičnim uslovima slobodnog držanja nojeva u retkim slobodnim rezervatima. Kod prirodnog leženja, ženka odnosno mužjak prekrije 15 do 20 jaja. Veštačkim inkubiranjem, u odnosu na prirodno leženje, dobija se niži procenat izvodljivosti jaja, ali je u masovnoj proizvodnji znatno isplativiji. 

Uspeh reprodukcije nojeva zavisi od niza faktora od kojih su najznačajniji zelena hrana sa visokim sadržajem proteina i minerala, zdravlje, vremenski uslovi, stresovi i podnošljivost partnera.

Šire posmatrano, oplođenost i izvodljivost (leženost) nojevih jaja pri veštačkom inkubiranju zavise od mnogo faktora, od kojih su najznačajniji: zdrastveno stanje roditeljskog jata od kojih potiču jaja, odnos polova u toku produkcije jaja, tehnologije gajenja roditeljskog jata, pravilnog sakupljanja, transporta i skladištenja (čuvanja) jaja, kao  i od pravilnog funkcionisanja inkubatora. Jaja koja se koriste za nasad treba da potiču od zdravih roditelja (roditeljskog jata – reproduktera) koji su odgajeni, odnosno gajeni po predviđenim tehnološkim normativima. Odnos polova u toku sezone parenja, tj. nošenja jaja treba da bude odgovarajući, 1 mužjak na 4, eventualno 5 ženki, mada se u praksi često nojevi gaje u  «triovima» (jedan mužjak i dve ženke).

Uspešnost proizvodnje pilića zavisi od:

• pravilnog sakupljanja jaja;

• dezinfekcije jaja;

• pravilnog skladištenja jaja;

• optimalnih ambijentalnih uslova u inkubatoru, kao što su: temperatura, vlaga, ventilacija, okretanje jaja. 

Nojeva jaja treba sakupljati svakodnevno i to u kasnim večernjim satima. Nojeva jaja se individualno obeležavaju kako bi se znalo njihovo poreklo. Mora se voditi računa i o naprslinama ljuske, jer su one idealna mesta za razvoj bakterija. Da bi se izbegla kontaminacija ljuske jaja, odgajivači ih sakupljaju pomoću rukavica ili plastičnih kesa, a ako ruke nisu zaštićene preporučuje se dezinfekcija jaja. Nojeva jaja se ne peru vodom, zato što tako ljuska postaje još poroznija. Posle sakupljanja, sa jaja se skida gruba nečistoća, ukoliko postoji i vrši se dezinfekcija  «kupanjem» (potapanjem jaja u rastvor dezinfekcionog sredstva) ili fumigacijom. Najčešće se upotrebljavaju: limunske kiseline, hlorheksadin, amonijum (4-elementni). Posle potapanja jaja treba osušiti. Fumigacija se izvodi tako što se 80 gr hipermangana (kalijum-permanganat) stavi u odgovarajuću posudu i prelije sa 130 ml formalina (40%-ni rastvor). Fumigacija traje dvadeset minuta. Procenat embrionalne smrtnosti se povećava ukoliko jaja nisu dezinfikovana, već su samo očišćena od grubih nečistoća trljanjem pomoću grube krpe ili četke. 

Treba imati u vidu da je sakupljanje i dezinfekcija jaja u našim klimatskim uslovima znatno komplikovanije, nego što je to slučaj u predelima sa suvljom klimom (Mediteran, Afrika). Sakupljanje jaja je otežano suvišnom vlažnosti tla (zemljišta), tako da je većina jaja prljava i neophodno je pranje, što je u suprotnosti sa preporukama. Jaja se peru sa blagim rastvorom «galisepta» (proizvođač ADB « Galenika»).

Ukoliko se sakupljena nojeva jaja transportuju na veće udaljenosti, neophodno ih je posle transporta ostaviti da miruju na sobnoj temperaturi (25˚C) i ne dirati ih po istovaru najmanje 12 sati. Ovaj postupak se obavlja radi stabilizovanja pojedinih strukturalnih sastojaka jajeta (žumančane kese, vazdušnog jastučeta – komore, belanca itd.).

Pored prostorije za prijem i skladištenja jaja, inkubatorska stanica treba da ima prostoriju za predgrevanje jaja (pripremu jaja za inkubiranje), zatim prostorije za smeštaj inkubatora, odnosno izvodionika, kao i sanitarnog čvora. Poželjno je da inkubatorska stanica bude prizemna građevina (objekat), kako bi se proces od prijema jaja, inkubacija i leženja (izvođenja) nojeva odvijao hronološki, kontinuirano i jednostavno, uz obezbeđenje osnovih veterinarsko sanitarnih uslova.

Za inkubaciju je najbolje koristiti nojeva jaja stara 10, 12, pa i 15 dana. Kapacitet inkubatora se kreće od nekoliko desetina do 1000, pa i više jaja u turnusu.

U toku procesa inkubiranja jajima je potrebno obezbediti optimalne uslove u pogledu temperature, relativne vlažnosti vazduha i provetravanja. Pre ulaganja jaja u inkubator (ležionik) ona se iz prostorije za skladištenje, u kojoj je temperatura između 12 i 20˚C, prenose u posebnu prostoriju gde se vrši tzv. pregrevanje jaja. U njoj se drže oko 24 časa, gde temperatura treba da bude oko 25˚C, kako ne bi došlo do rošenja jaja, odnosno temperaturnog šoka embriona, imajući u vidu da je temperatura u inkubatoru znatno veća. 

Nojeva jaja se u korpe (ramove) inkubatora ulažu u horizontalnom položaju, pri čemu žumančana kesa treba da bude okrenuta nagore. Ukoliko je žumančana kesa okrenuta nadole dolazi do velikog embrionalnog uginuća u toku procesa inkubacije. Zbog toga se prosvetljavanjem (lampiranjem) jakim izvorom svetlosti prethodno odredi položaj žumančane kese, koji se na ljusci obeleži običnom olovkom, a zatm se ulaže u inkubator. Pored toga, da bi se smanjio embrionalni mortalitet, jaja se u toku inkubacionog perioda povremeno (12 puta dnevno) okreću za 45 stepeni u jednu i drugu stranu (ukupno 90 stepeni).

Temperatura u inkubatoru je 36,5˚C, a relativna vlažnost između 27 i 39%, dok je optimalna koncentracija kiseonika u vazduhu je 21% i ugljen-dioksida 0,03%, što se postiže pravilnom ventilacijom (provetravanjem) inkubatora.

Pored okretanja u izležioniku se vrši prosvetljavanje jaja pomoću lampe (sijalice) jačine 100 do 300W u cilju utvrđivanja oplođenosti jajeta, odnosno postojanja embriona. Ako je jaje oplođeno vidi se zametak i oplođena jaja se vraćaju u inkubator, a neoplođena se škartiraju.

Temperatura u izvodioniku je za oko jedan stepen niža nego u ležioniku i iznosi oko 35,4˚C, dok je relativna vlažnost vazduha nešto veća i kreće se između 35 i 45%. U izležioniku pilići ostaju dva dana bez hrane i vode.

Ventilacija u toku inkubacionog procesa omogućava homogeno održavanje optimalne temperature i vlažnosti vazduha u ležioniku, odnosno izvodioniku, kao i pravilnu izmenu vazduha i pravilan razvoj embriona. Približne vrednosti izmene vazduha su oko  7 m³ na dan po jednom jajetu.

Temperatura, relativna vlažnost vazduha, provetravanje i okretanje jaja u savremenim inkubatorima su automatizovani i na kontrolnoj tabli su programirani prema tehnološkim (biološkim) normativima i periodu (fazi) inkubacije jaja. Svi poremećaji u toku procesa inkubacije registruju se na kontrolnoj tabli, svetlosnim ili zvučnim signalima.

Jaja se drže u inkubatoru do 39. dana inkubacije a zatim se prenose u izvodionik. Prostor izvodionika je identičan sa prostorom inkubatora, jedina je razlika u korpama. Ovde su korpe sa donje strane obložene gumom, radi grejanja jaja, odnosno pilića. Jaja su u korpama postavljena u horizontalnom položaju i pribijena su jedna uz drugo. Jaja se tako postavljaju, jer je probijanje ljuske veoma otežano za većinu pilića. Često pile koje nije aktivno u probijanju ljuske kada čuje kljucanje u susednom jajetu i samo se aktivara i uspeva da probije ljusku. Ukoliko pile posle tri dana ne probije ljusku, iako nije preporučljivo, treba mu fizički pomoći da se oslobodi ljuske. 

U toku embrionalnog razvoja (inkubacije) postoje dva kritična perioda, a to su rani i kasni embrionalni period. Rani embrionalni period je vreme do 14. dana inkubacije, a kasni period od 14. do 35. dana. U ranom embrionalnom periodu postoje dva kritična momenta. Prvi je razvoj cirkularnog sistema, a drugi prelazak ishrane embriona sa ishrane ugljenim hidratima na ishranu proteinima i mastima.

Istraživanja su pokazala da više od 50% svih uginjavanja embriona nastaje u kasnom periodu embrionalnog razvoja. Čest razlog embrionalne smrti je nepravilan položaj embriona u jajetu. U normalnom slučaju embrion je u takvom položaju da se glava nalazi u blizini žumančane kese, a kljun do desne noge, ispod desnog krila.. Nepravilan položaj embriona smatra se kada je glava između nogu, ispod desnog krila ili u užem delu jajeta, kada se noge nalaze oko ili na glavi ili su previše udaljene od žumančane kese, zatim kada je kljun preko, a ne ispod desnog krila.

U izvodioniku jaja ostaju do kraja inkubacije (42. eventualno 45 dana), ili se, pak, posle dva dana od momenta leženja pilići sa korpama prenose u drugu prostoriju u kojoj ima dovoljno dnevne svetlosti. U ovoj prostoriji temperatura vazduha treba da iznosi oko 33 °C i u njoj pilići ostaju dok ne nauče da konzumiraju hranu i piju vodu (oko 5 dana), a zatim se otpremaju iz inkubatorske stanice u objekte za odgajivanje podmlatka nojeva.

Svetlana Radenović, dipl. ing.