петак, 16. септембар. 2011. 17:09

Kada je u pitanju tov pataka u ovoj fazi koriste se drugačije hranilice i pojilice, pa je neophodno prethodno ih oprati, dezinfikovati, proveriti njihovu ispravnost. Nakon toga oprema se unosi u objekte. Što se bokseva tiče, uklonjeni su krugovi i pačići koriste čitavu površinu bokseva, tj. objekta. Boksevi za tov pataka trebaju biti napravljeni za prihvat 500 komada pataka do završnog tova. Neophodno je da se obezbedi 1m2, za 5 do 6 pataka podne površine.

Kada je grejanje u pitanju, u starosti pataka od 21 dana pojavljuje se novi perjani pokrivač koji ih štiti uspešnije od nižih temperatura. Ova faza tova se može početi i završiti sa temperaturom od 10˚C bez posledica na zdrastveno stanje pataka. Međutim, to je donja dozvoljena temperatura, a najbolji rezultati se postižu pri temperaturi od 15 do 18˚C.

Napajanje se vrši na rampama za napajanje zbog povećane potrebe za vodom, a ujedno i zbog većeg rasipanja vode. One su izrađene tako da se ispod njih nalazi odvod, a sva voda koja se raspe putem odvoda ode u upojne jame, tako da se ne dozvoli da ta voda podlije prostirku.

Kada je u pitanju tov pataka, za ovu fazu tova potrebne su cevaste pojilice koje će se puniti automatski, a nivo vode regulisati putem plovka. Cevasta pojilica dužine 2m postavljena da ima pristup sa obe strane obezbeđuje dovoljno vode za potrebe 500 komada pataka.

Pojilice za živinu se mogu praviti od metala i plastike. Deo pojilice, gde se nalazi plovak, mora se zaštititi tako da ne bi patke mogle da pomeraju plovak. U starosti od 21 dana ishranu vršimo peletiranim fi nišerom. Sa tom vrstom hrane se do završetka tova. Moraju se obezbediti hranilice u obliku valova. Hranilice dužine 2 metra, sa mogućnošću ishrane sa obe strane, obezbeđuju potrebe u hrani za 500 komada pataka. Hranilica se može izraditi od metala i drveta. Mora biti uvek puna hrane, a pre utovara pataka na 6 sati hranilice i hrana se ukljanjaju iz objekta.

Kada je osvetljenje u pitanju, u ovoj fazi dužina svetlosti je 23 sata. Intenzitet svetla se mora prilagoditi zahtevima pačića, ali ne sme biti jači od 5 vati po m2. Nivo izmene vazduha u objektu je regulisan prema koncentraciji amonijaka u objektu i prema ralativnoj vlažnosti vazduha. Ambijent mora uvek biti prijatan za patke u tovu.

Kao prostirka, u nedostatku hoblovine, sitno seckana pšenična ili ječmena slama mogu je adekvatno zameniti. Bez obzira na starost pataka u tovu, prostirka se mora održavati u objektusuvai čista. Konačno čišćenje objekta i iznošenje kompletne prostirke vrši se nakon slanja pataka na klanje, tj. nakon 49 dana.

Preventiva i kontrola

Patke nakon 28 dana stiču prirodni imunitet, pa su uginuća u ovoj fazi tova veoma mala. Uginule životinje se moraju redovno iznositi iz objekta, evidentirati, a u slučaju većeg uginuća od 0,3% dnevno, mora se ispitati uzrok. Uginuće od 0 do 49 dana ne bi smelo da bude veće od 4%, ako se pridržavamo datih tehnoloških zahteva.

Preventiva i kontrola u drugoj fazi tova mora biti kao i u prvoj fazi odgoja.

• redovna kontrola kvaliteta hrane i vode,

• kontrola dezobarijera,

• ne dozvoliti ulazak stranih lica u objekat,

• ne dozvoliti ulazak ptica i glodara u objekat,

• redovna kontrola intenziteta svetla i ventilacije,

• uginule životinje odmah ukloniti iz objekta i ispitati uzrok uginuća,

• po potrebi davati vitaminske primese.

Inkubiranje pačijih jaja

Inkubiranje je najvažnije u proizvodnji jednodnevnih pačića, jer inkubator mora obezbediti sve potrebne uslove za kontrolisani razvoj embriona. Da bi se dobio željeni efekat u inkubiranju, jaja koja se ulažu u njega moraju biti najboljeg kvaliteta.

Pačija jaja moraju se nakon sakupljanja prati i dezinfi kovati, jer jedan deo jaja snesu van gnezda, tako da dolazi do prljanja jaja. Da bi pranje imalo efekta, neophodno je da se izvrši najkasnije 2 sata nakon sakupljanja. Može se vršiti ručno i mašinski. Nakon pranja jaja koje traje od 5 do 7 minuta, jaja se postave na odgovarajuće regale da se ocede i osuše. Tako osušena jaja odnose se u skladište za jaja.

Temperatura mora da bude konstantna i da ne bude niža od 13, a viša od 15˚C. Ako se dogodi da je temperatura skladištenja veća, mora se smanjiti vlažnost u prostoriji da ne bi došlo do kondenzacije vode na jajima. Temperatura utiče na stopu razvoja embriona. Neophodno je da se obavlja i redovna kontrola vlažnosti u skladištu za jaja. Regulacijom vlažnosti u određenom momentu izbegavamo kondenzaciju vode na jajima. Relativna vlažnost treba da bude između 75 i 80%. Veoma je značajna starost jaja kod ulaganja, jer ona može u mnogome smanjiti procenat izleženja pačića (najoptimalnija starost je do 4 dana). Ako se ulažu nakon 7 dana starosti, za svaki naredni dan za 1% će se smanjiti broj izleženih pačića.

Transport i fumigacija

Transport jaja se mora vršiti specijalnim zatvorenim vozilima sa mogućnošću održavanja temperature u tovarnom prostoru. Prilikom transporta mora se voditi računa da sva jaja stignu u inkubator neoštećena.

U inkubatorskoj stanici jaja se ređaju u sita, postave na kolica i unose u prostoriju za fumigaciju (uklanjaju se oštećena, kao i dvožumančna, sitna i prljava jaja). Pošto se na zatupljenom delu jajeta nalazi vazdušna komora, jaja se u sita postavljaju sa zašiljenim delom na dole. Nakon fumigacije, kolica se ubacuju u skladište za jaja.

Dvadeset časova pre ulaganja u mašinu, jaja se iz komore za skladištenje premeštaju u pretkomoru za ulaganje u kojoj temperatura treba da bude od 20 do 24˚C. Na taj način se postiže da se temperatura jaja postepeno povećava, a sa tim se izbegava mogućnost stresa embriona, rizik stvaranja kondenzacije na ljusci, a takođe sprečava pad temperature u mašini kada se kolica ubace unutra.

Dve faze inkubiranja

Dužina inkubiranja zavisi od mnogo faktora, ali prosečno se kreće između 27 i 28 dana. Inkubiranje se sastoji iz dve faze, i to:

• predvaljaonik,

• valjaonik.

Jaja se prvog dana ulažu u predvaljaonik, gde ostaju do 25-og dana, kada se prebacuju u valjaonik. U predvaljaoniku temperatura za inkubiranje pačijih jaja mora biti od 37 do 38˚C, dok vlažnost treba da bude od 86 do 87%. Što se tiče ventilacije koncentracija ugljen dioksida ne sme biti veća od 0,3%. Neophodno je okretati jaja povremeno za 90 stepeni.

Lampiranje jaja se vrši prosečno između 10-og i 11-og dana starosti jaja od momenta ulaganja u predvaljaonik. Ono je važno jer služi za eliminaciju svih neoplođenih, a naročito kontaminiranih jaja.

Posle 25 dana od momenta ulaganja, jaja se iz predvaljaonika prebacuju u valjaonik. Ujedno se vrši i odstranjivanje kontaminiranih jaja. Temperatura u valjaoniku treba biti 37˚C sve vreme, a vlažnost 90%.

Vađenje pačića vrši se 27-og ili 28-og dana. Prostorija u kojoj se vade mora imati temperaturu od 24˚C do 28˚C. To je neophodno da ne bi došlo do stresa kod pačića, usled velike temperaturne razlike između valjaonika i prostorije gde se vade pačići. Veoma je važno da vreme od momenta vađenja pačića i odnošenja u za to pripremljene objekte bude što kraće. Za vreme inkubiranja jaja obavezno je vođenje evidencije svih detalja i momenata koji su se dogodili u toku inkubiranja.

dipl. ing. Svetlana Vasić