понедељак, 24. октобар. 2011. 19:10

Uzgoj nojeva zavisi od mnogo faktora, kao što su: zdravlje roditelja (reproduktera), pravilno sakupljanje, skladištenje, transport i dezinfekcija jaja, obezbđenje optimalnih uslova u toku inkubacije i tehnologije i ishrane u toku odgajivanja podmlatka. 

Šire posmatrano, uzgoj nojeva počinje od momenta stavljanja prokljuvljenih jaja u izležionik, zatim selekcijom vitalnih i zdravih pilića i preseljavanjem pilića u objekte za odgajivanje podmlatka.

Prema uzrastu podmlatka uzgoj nojeva se može podeliti na sledeće periode: od 2–5 dana, 5–20 dana, od 1–4 meseca i period do 1,5 godine.

Što se tiče uslova preživljavanja pilića nojeva, pored temperature i prostora neophodno im je već od trećeg dana obezbediti vodu, a od četvrtog dana i hranu. U odsustvu roditelja, koji su poznati po svojoj brizi prema potomstvu, veći broj pilića nojeva neće pokazati mnogo interesovanja za uzimanje vode i hrane. Razlozi mogu biti fizički problemi, niske temperature, neprepoznavanje vode i hrane ili lenjost. Pošto pilići uče od svojih roditelja da uzimaju hranu i vodu, u njihovom odsustvu tu ulogu moramo preuzeti sami. Nasilno davanje hrane se ne preporučuje, jer može izazvati negativne posledice u normalnom funkcionisanju digestivnog trakta.

Posle leženja (42. dan), pilići po pravilu ostaju u izvodioniku ili nekoj drugoj prostoriji koja se nalazi u okviru inkubatorske stanice još 5 do 8 dana. Potrebno je obezbediti temperaturu oko 33 °C, relativnu vlažnost vazduha između 35% i 45%, kao i odgovarajuće provetravanje toplog vazduha, koji, pored ostalog omogućava brže sušenje pilića.

Već od trećeg dana uzrasta pilićima je potrebno obezbediti svežu i bakteriološki ispravnu vodu. Po pravilu, potrebu za hranom pilići pokazuju četvrtog dana života, tj. onda kada potroše rezervnu hranu iz žumanceta.

Od 5. odnosno 8. dana pa do 20. dana drže se u drugim objektima, odnosno boksovima. Podmladak se i u ovom periodu dopunsko zagreva pomoću tzv. „veštačke kvočke“ ispod koje temperatura treba da bude oko 30°C. Hrana treba da sadrži dovoljne količine proteina i kalcijuma.

Od 20. dana pa do oko 3 meseca uzrasta podmladak nojeva se drži na podu sa prostirkom (pesak, eventualno slama) u objektima od tvrde gradnje sa dobrom termičkom izolacijom, kako bi temperatura u njima iznosila oko 25°C. Poželjno je u toku dana podmladak hraniti više puta koncentrovanom hranom (u zavisnosti od uzrasta) uz dodatak seckane lucerke i obezbediti kontinuirano snabdevanje vodom.

Posle ovog perioda podmladak nojeva se prebacuje u boksove koji se nalaze na otvorenom prostoru (ispustu). Podmladak se drži grupno, 10 do 20 grla, pri čemu treba nastojati da budu približnog uzrasta. Boksovi moraju biti ograđeni ogradom visine oko 2m. U svakom je potrebno obezbediti odgovarajući broj hranilica i svežu vodu u neograničenim količinama. Obično se za dva boksa pravi jedna nastrešica koja služi za zaštitu podmlatka od vremenskih nepogoda. Podmladak se u ovom periodu hrani koncentrovanom hranom (uveče i ujutru) i zelenom masom (sitno seckana lucerka ili detelina) u toku dana. Podmladak se drži u grupama do oko 12 meseci uzrasta, ako je namenjen za klanje, odnosno do oko 18 meseci, ako je namenjen za reprodukciju.

Podmladak namenjen za priplod deli se u „triove“ (2 ženke i 1 mužjak), jer počinje polno da sazreva, kako ne bi došlo do međusobnog sukoba agresivnih mužjaka. Od ovog perioda prestaje uzgoj nojeva podmlatka i otpočinje uzgoj nojeva reproduktera (roditeljskog jata), odnosno proizvodnja jaja.

U prvoj fazi odgajivanja pilići koriste hranu iz žumanceta, zatim im se može dodavati iseckana zelena hrana (lucerka, kopriva i razno povrće), kuvano žumance, mlevena ljuska, pesak veličine pirinča, pa zatim tzv. „starter“ i „grover“ smešama koncentrata. U obe smeše osnovne komponente su kukuruz (36,20 – 21,54%), sojina sačma (32,80 – 22,46%), dehidrirana lucerka i ječam. Od četvrtog meseca pa do kraja odgajivanja podmlatka se hrani smešom koja, uglavnom, sadrži najviše dehidrirane lucerke (oko 35%), a znatno manje kukuruza (oko 26%), odnosno sojine sačme (oko 13%).

Orjentaciono svako grlo u proseku od prvog dana do kraja osamnaestog meseca potroši preko 1.000 kg hrane, odnosno 1,898 kg dnevno. Dnevna potrošnja hrane po grlu u pojedinim fazama odagajivanja podmlatka i njihova telesna masa prikazani su u tabeli: 

Navedene smeše uglavnom spravljaju sami odgajivači. Pojedine farme, u određenim fazama odgajivanja koriste i smeše koncentrata za odgajivanje ćurića uz određenu korekciju u njihovom sastavu. Ove smeše se dopunsko balansiraju, pašom, odnosno dodavanjem zelene hrane i premiksa. Na ovaj način obroci za ishranu podmlatka se obogaćuju važnim vitaminima (A, B kompleks, D) i mineralnim materijama (Ca, P, Fe) čime se omogućava normalan rast i razvoj. Pored navedenih hraniva, radi boljeg varenja hrane, nojevima treba povremeno davati sitne kamenčiće veličine 2 do 5 mm.

Reproduktere je najbolje gajiti slobodno u ograđenim ispustima odgovarajuće površine. Za 60 reproduktera dovoljan je ispust površine 1500 m². U okviru ispusta postavljaju se boksovi za smeštaj manjih grupa reproduktera ili tzv. „triova“. Boksovi su prema ispustima uvek otvoreni, tako da priplodna grla po želji mogu sama iz njih izlaziti. U boksove se po pravilu smeštaju gnezda, hranilice i pojilice. Pored toga u okviru ispusta treba da postoje objekti za povremen smeštaj nojeva u zimskom i letnjem periodu, mada i boksovi mogu biti pokriveni krovnim konstrukcijama, koje se postavljaju na visini od oko 3,0 do 3,5 m od površine zemlje.

U smeši za ishranu reproduktera, orjentaciono, u 100kg učestvuju sledeća hraniva: kukuruz – 27,2 kg, pšenica – 4kg, stočno brašno – 4kg, sojina sačma – 15kg, suncokretova sačma – 4,6kg, lucerka – 25kg, DKF – 2,2kg, ulje – 7kg, kreda – 4,7kg, ječam – 5kg, so – 0,3kg i premiks – 1kg. Ishrana se obavlja dva puta u toku dana, ujutru i uveče, a po potrebi se može davati sveža seckana lucerka.

Sva vlaknasta hrana pre davanja mora biti seckana na 2–3 cm, jer nojevi nemaju zube, niti preživaju hranu. Preduga vlakna hrane zamotaće se u želudcu i prouzrokovati začep koji se može završiti letalno.

U letnjem periodu kada je sezona aktivnog parenja u obroku treba da dominira sveža lucerka, povećan sadržaj vitamina i minerala, posebno vitamina E, selena i kalcijuma. U zimskom periodu kada je parenje i nošenje jaja svedeno na minimum (ili ih uopšte nema) u obroku se može povećati udeo kukuruza, lucerkinog brašna i suncokretove sačme, a smanjiti sojina sačma i kreda. Prosečan dnevni utrošak hrane, u zavisnosti od telesne mase reproduktera kreće se između 2 i 2,5 kg/grlu.

Treba nastojati da reprodukteri budu u odgovarajućoj priplodnoj kondiciji tokom cele godine, što se postiže pravilnom tehnologijom gajenja, smeštajem, ishranom i primenom odgovarajućih zootehničkih mera.

Za pravilan uzgoj nojeva neophodna je veterinarska zaštita, zoohigijena, preventiva, kontrola lečenja, vakcinacija i lečenje obolelih grla. Reprodukteri se obično puštaju u priplod sa 2 (ženke), odnosno 3 godine (mužjaci) i koriste se za priplod 12, pa i više godina.

U toku sezone na farmama nojeva u našoj zemlji postižu se relativno skromni i varijabilni rezultati u pogledu dnevnog prirasta intenziteta nosivosti, oplođenosti i izvodljivosti jaja, odnosno proizvodnje pilića, kao i kvaliteta mesa i kože. Prema našim ispitivanjima u zavisnosti od farme jedna nosilja u proseku snese u sezoni od 50 do 70, pa i više jaja. Oplođenost od broja snešenih jaja kreće se između 45 i 75%, a izvodljivost pilića od broja oplođenih jaja od 55% do 90%.

Nojevi svoje hranljive rezerve intenzivno troše tokom proizvodnog ciklusa i ugrađuju ih u jaja i embrione. Zato se ne sme zanemariti ishrana tokom zime, jer tada stvaraju rezerve, a takođe od ishrane u tom periodu zavisi količina jaja i preživljavanje podmlatka nojeva.

dipl. ing. Svetlana Radenović