AgroPlod.rs ► Hortikultura

Svi članci iz kategorije Hortikultura

Gale – hormonske promene na ružama

03.12.2011 18:12 | Hortikultura

Uproleće 2006. godine, na području Subotice na ružama jednog odgajivača pojavile su se deformacije neobičnih oblika sa dugim nitima. Podsećalo je na hormonske promene. Ove deformacije stručno nazvane su gale koje kasnije gube nitasti deo i unutar njih nađene su larve Cynipidae, Rhodites rosae = Diplolepis rosae. Kod nas je ovo prvi nalaz, pa je od…Detaljnije

Šljiva kao srpski brend

03.12.2011 17:12 | Voćarstvo

U svetu imamo prepoznatljiv proizvod, kao što je malina, ali nešto slabije je... Detaljnije

Orah – voćka...

03.12.2011 17:12 | Voćarstvo

Orah kao vrsta voća ima vrlo široku primenu u različitim oblastima: u ishrani... Detaljnije

Malina i njena nutritivna...

03.12.2011 16:12 | Voćarstvo

Pitali jednom jednog seljaka, kako to da on kao proizvođač duvana ne puši,... Detaljnije

Supstrati – kako prepoznati najbolje

03.12.2011 15:12 | Povrtarstvo

Za razliku od tradicionalnog načina gajenja rasada, danas su nam na raspolaganju brojni supstrati, različitih proizvođača, koji se razlikuju po svom sastavu, osobinama, nameni, ali im je zajednička karakteristika da su fitosanitarno uglavnom potpuno bezbedni, te u tom smislu imaju ogromnu prednost u odnosu na tradicionalno korišćeni kompost iz tople leje ili pak zgoreli stajnjak. Među…Detaljnije

Polietilenske folije u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji

03.12.2011 14:12 | Povrtarstvo

Upotreba plastike u poljoprivredi sve više dobija na zamahu, omogućivšI značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti, temperature i vlažnosti vazduha, temperature i sadržaja  vlage u zemljištu, ali i uštede mašinskog I ljudskog rada i kontroli biljnih bolesti, korova i štetočina. Prvi polietilen dobijen je u laboratoriji čuvene engleske kompanije…Detaljnije

Amon F1 bolji od Srpskog meleza

23.11.2011 16:11 | Povrtarstvo

Amon F1 je eksperimentalni hibrid kupusa iz Superiora Velika Plana. Tokom 2006. ispitivan je u tri setvena roka: 1. u ranoj prolećnoj setvi kod profesionalnog baštovana Tomislava Rankovića iz Donje Livadice kod V. Plane, gde je odgajen u plasteniku sa standardnim hibridima i doneo glavice prosečne mase od 2460 g, ili 80 t/ha, sa vremenom zrenja…Detaljnije

Gajenje strnih žita – najnovija tehnologija

23.11.2011 16:11 | Ratarstvo

Genetski potencijal sorti strnih žita za prinos i kvalitet krajnjeg proizvoda može biti iskorišćen u stepenu ispunjenja specifičnih zahteva u procesu gajenja svake sorte. Zahtevi pojedinih sorti ostvaruju se tehnologijom gajenja odnosno agrotehničkim merama kojima proizvođači prilagođavaju uslove proizvodnje sorti za razliku od oplemenjivača koji stvaraju genotipove za pojedine reone gajenja odnosno specifična agroekološka područja. Sortnom…Detaljnije

Tritikale u svakodnevnoj ishrani

23.11.2011 15:11 | Ratarstvo

Tritikale je nova vrsta žita nastala u želji za objedinjavanjem pozitivnih osobina pšenice i raži. Pokazalo se da je u tom postignut uglavnom veći deo željenog, ali su iskrsli i neki problemi koje treba prevazići u budućem procesu selekcije. Osobine dobijenih sorata i genotipova tritikale uglavnom variraju u rasponu vrednosti roditeljskih vrsta. Pri tom njihova upotrebna…Detaljnije

Plesnivost klipa i zrna kukuruza

23.11.2011 14:11 | Ratarstvo

Oboljenja zvana plesnivost klipova kukuruza su najveći i trajan problem u proizvodnji i skladištenju kukuruza u našoj zemlji. Problem počinje u polju, a završava se u skladišnom prostoru. Rezultat je mali prinos i nikakav kvalitet zrna i prerađevina od kukuruza. Najžešći uzročnici plesnivosti klipova kukuruza su gljive iz rodova Fusariuma, Giberella, Diplodia i Aspergillusa. Fuzariozne plesnivosti…Detaljnije

Sušenje stabala šljive i pucanje njegove kore

06.11.2011 20:11 | Zaštita bilja

Na nedavno održanom stručnom skupu “Inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voćarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Međutim, iako je proizvodnja kod nas značajna, ona je…Detaljnije

Ađuvanti – uloga i značaj (II deo)

06.11.2011 20:11 | Zaštita bilja

Pinolen ili četinarske smole imaju različito delovanje u odnosu na to u kojoj fazi se nalaze od primene do svoje razgradnje. Prva, od svojih čertiri faza, se označava kao tečna ili faza pare i tada proizvode repelentno dejstvo na insekte i životinje. Pinolen ima zadatak da fiksira rastvarač pesticida što izaziva usporavanje evaporacije. Drugim rečima, voda…Detaljnije

Ađuvanti – uloga i značaj (I deo)

06.11.2011 20:11 | Zaštita bilja

Pomoćne supstance ili „Aditivi“ uobičajeno ne poseduju pesticidno delovanje, ali u mešavinama sa agrohemikalijama i pesticidima pospešuju njihovu aktivnost i produžuju perzistentnost pri suzbijanju parazita, korova i štetočina. Ađuvanti se definišu kao drugačije supstance, bez značajnih pesticidnih osobina, ali koja povećavaju ili imaju tendenciju da povećaju efikasnost ako se dodaju pesticidima. U primeni, ađuvanti se svrstavaju…Detaljnije

Integralna proizvodnja u zaštićenom prostoru – osnovna...

04.11.2011 21:11 | Zaštita bilja

IPM tj. integralna proizvodnja u zaštićenom prostoru je sistem kojim se kontroliše populacija štetnih organizama i svodi na nivo ispod ekonomske štetnosti, uz korišćenje prikladnih tehnika i načina delovanja (FAO, 1966.). Integralna proizvodnja trajno štiti okolinu i ekonomski je opravdan sistem u kom štetu koju prave štetočine, bolesti i korovi kontrolišemo korišćenjem prirodnih resursa (P. Grays,…Detaljnije

Monilioza koštičavih voćki

04.11.2011 21:11 | Zaštita bilja

Šljiva u Srbiji je vodeća voćna vrsta i po statističkim podacima vodi se da ima  41.795.592 rodnih stabala sa priozvodnjom od 556.227 t, sa prosečnim prinosom od 13,31 kg po stablu. Privatni sektor zauzima 99,6 %. Razne bolesti i štetočine kao i korovi na ne zaštićenoj šljivi smanjuju prinos i upotrebnu vrednost samog ploda. Rak korena…Detaljnije

Fungicidi, insekticidi i akaricidi – mehanizam...

03.11.2011 03:11 | Zaštita bilja

Fungicidi Najkorisnije informacije se mogu dobiti o svakom preparatu od proizvođača. Ali fungicida ima mnogo. Pomoć su nam pružile gljive. One  prepoznaju hemiju fungicida označenu kao  mehanizam delovanja. Od više  stotina preparata gljive su svrstale  fungicide prema mehanizmu delovanja u 22 grupe. Poznavanje ovih mehanizama delovanja je osnova uspešne zaštite bilja i praćenja  razvoja fitofarmacije kao…Detaljnije

Hrčak – opasnost po poljoprivredne useve

03.11.2011 02:11 | Zaštita bilja

Štetni sisari (glodari, zveri, papkari) oštećuju njivske useve u svim fazama razvoja, od setve do žetve, skladištenja i dorade. Predstavnici iz ove životinjske klase čine važnu grupu štetočina i po ukupno pričinjenim gubicima dolaze na drugo mesto, odmah iza insekata. Najveće štete nanose glodari (hrčak, pacov, miš). U poljoprivredi je najštetniji sivi pacov, a zatim slede…Detaljnije

Mikrobiološka đubriva u vinogradima

03.11.2011 02:11 | Vinogradarstvo

Mikroorganizmi su prisutni u zemljištu i svojom biohemijskom aktivnošću doprinose stvaranju zemljišta, održavanju zemljišta i povećanju plodnosti zemljišta. Mikroorganizmi su odgovorni za razgradnju organskih molekula. Međuzavisnost mezofaune i mikroorganizama je presudna. Mezofauna ili tzv «usitnjivači» fizički sitne hranu u sve sitnije i sitnije delove stvarajući tako veliku površinu za kolonizaciju mikroorganizmima. Spontana interakcija između usitnjivača, i…Detaljnije

Prozivodnja jagode – laka zarada ili ne?

03.11.2011 02:11 | Voćarstvo

Robna prozivodnja jagode u svetlu novih tržišinih zahteva Poslednjih par sezona promet jagode obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem tržišta, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa, kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim…Detaljnije

Proizvodnja paprike – kako, kada i gde

03.11.2011 02:11 | Povrtarstvo

Po svom poreklu, paprika (Capsicum annuum L) je tropska biljka poreklom iz Centralne i Južne Amerike, odakle su je Španci doneli u Evropu početkom XVI veka. Bile su to ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao „čili“ i služile su kao začin umesto bibera. Imala je isti naziv kao i biber, koji se i do…Detaljnije