Svi članci iz kategorije Ratarstvo

Bolesti pšenice – oboljenje Ug99

11.08.2011 17:08 | Ratarstvo

Veliku pažnju naučne javnosti privukla je vest o pojavi nove bolesti pšenice . Reč je o gljivičnom oboljenju Ug99 koje napada celu stabljiku biljke (nadzemni deo) i može da je uništi za samo nekoliko dana. Pšenica je, posle kukuruza, naša najznačajnija i najviše gajena biljka. Gaji se na površini od oko 600.000 – 700.000 ha sa…Detaljnije

bolesti pšenice

Mini povrće – mnogo...

11.08.2011 17:08 | Povrtarstvo

mini paradajz

Mini povrće je za relativno kratko vrme napunilo džepove proizvođača i pobralo simpatije... Detaljnije

Suša – pojava ili...

11.08.2011 17:08 | Zaštita bilja

suša

Iako se suša poslednjih godina tretira kao problem koji ozbiljno ugrožava poljoprivrednu proizvodnju,... Detaljnije

Sorte ruža i njihova...

09.08.2011 16:08 | Hortikultura

Hiljadama godina, a ako je verovati starim spisima i crtežima na papirusu, još... Detaljnije

Sorta vinove loze Srbija

09.08.2011 15:08 | Vinogradarstvo

sorta vinove loze

 Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta ”Radmilovac” stvorena je sorta vinove loze pod imenom Srbija. Evo nekoliko njenih osnovnih karakteristika. Sorta vinove loze Srbija nastala je slobodnom oplodnjom sorte Ribijer. U odnosu na roditelja sazreva ranije, između druge i treće dekade avgusta. To je bio razlog da pozne sorte Ribijer, kao standarda, uzme i sorta Kardinal. U…Detaljnije

Uzgoj vinove loze u dvorištima i na okućnici

09.08.2011 15:08 | Vinogradarstvo

vinova loza

Uzgoj vinove loze na okućnici je najstariji način gajenja. U dvorištima, pored kuća, gaje se pojedinačne biljke ili grupe od nekoliko biljaka. U baštama, na okućnici, može se gajiti i nekoliko desetina biljaka, naročito u vikend zonama pored velikih gradova. Priprema zemljišta za uzgoj vinove loze u dvorištima i na okućnici ima niz specifi čnosti. U…Detaljnije

Vinova loza – ekonomsko polazište pri zasnivanju...

09.08.2011 14:08 | Vinogradarstvo

vinova loza

Ranijih godina često smo postavljali pitanje može li se zaraditi novac ako se gaji vinova loza ? Ovo pitanje možda će odgovarati nekim poljoprivrednim proizvođačima. Nema novca koji se može steći ako se gaji vinova loza . Novac se stiče samo od prodaje. Postoji puno komponenti koje su promenljive i u suprotnosti u zasnivanju profitabilnog vinograda….Detaljnije

Ukrasno drveće – orezivanje i oblikovanje

09.08.2011 14:08 | Hortikultura

ukrasno drveće

Pravilno orezivanje sa oblikovanjem doprinosi održavanju zdravlja i bujnosti stabla, uređuje njegov oblik i veličinu, a u nekim slučajevima poboljšava i ukrasne odlike. Kada je u pitanju ukrasno drveće važno je da se mlada  stabla pravilno orežu kako bi razvila snažnu osnovu ravnomerno raspoređenih grana. Stepen orezivanja i oblikovanja zavisi od vrste stabla i željenog rezultata….Detaljnije

Bromelije – kućno cveće

09.08.2011 14:08 | Hortikultura

bromelije

Gotovo sve bromelije stvaraju rozete, često s upadljivo obojenim ili prošaranim listovima, a mnoge nose upadljivo lepe cvetove. Njihov oblik varira od izduženih i gracioznih, srebrnkastih vlakana španske mahovine (Tillandsia usneoides) do impozantne Puya alpestris, koja nosi masivne cvetne stabljike s cevastim metalnoplavim cvetovima iznad rozete, sastavljene od povijenih bodljikavih listova. Smeštanje epifita Većina epifita pokazaće…Detaljnije

Ukrasni kupus – lekovita dekoracija

09.08.2011 14:08 | Hortikultura

ukrasni kupus

Ukrasni kupus se klasifi kuje kao Brassica oleracea, a poznat je i pod imenom ukrasni kelj. Prepoznatljiv izgled je stekao kroz godine marljivog ukrštanja. Biljka se sadi u kasno proleće a svoju lepotu pokazuje u jesen i zimu. Ukrasni kupus jarke boje dobija tek kada zahladni, tako da su dani pred nama – njegovi dani. Seme…Detaljnije

Hrizantema – kraljica jeseni

09.08.2011 13:08 | Hortikultura

hrizantema

Hrizantema sadrži velikibroj sorti i varijeteta. Boja može biti bela, žuta, narandžasta, ljubičasta, crvena, bronzano braon. Cvetovi su prosti ili puni, a postoji i više različitih formi. Može se gajiti kao saksijska ili baštenska biljka, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Dosta se koristi za rezani cvet, ali u poslednje vreme se sve više koristi kao…Detaljnije

Božićna zvezda – cvet za zimske praznike

09.08.2011 13:08 | Hortikultura

božićna zvezda

Ovako intenzivan kolorit retko srećemo u ovo doba godine kod višegodišnjih saksijskih biljaka pa vam stoga predstavljamo jedan od najčešćih i najlepših božićnih ukrasa. Božićna zvezda Euphorbia pulcherrima je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok…Detaljnije

Srpska malina – ponos Arilja

09.08.2011 13:08 | Voćarstvo

srpska malina

Nikola Tesla, Đavolja Varoš, Dragačevski sabor trubača u Guči, Exit, vaterpolo, šljivovica… Spisak se širi svakim minutom razmišljanja o brendovima koji mogu biti ili apsolutno jesu predstavnik zemlje na izlazu iz tranzicije, smeštenoj među brdima Balkana, među ljudima punih ponosa i inata. Međutim, na predugoj listi najkvalitetnijih proizvoda, najfinije umetnosti, i najveličanstvenije prirode Srbije, malo je…Detaljnije

Sorte kivija – koju odabrati

09.08.2011 12:08 | Voćarstvo

kivi

 Kivi je relativno nova kultura kod nas i o izboru njenih sorata za gajenje u našoj zemlji raspravljalo se tek u novije vreme. Prema značaju sorte kivija mogu da se podele na sorte za proizvodne zasade i perspektivne sorte a obzirom da je kivi dvodomna voćka, na ženske sorte (sorte kivija sa funkcionalno ženskim cvetovima) i…Detaljnije

Proizvodnja maline – tehnologija prerade

09.08.2011 12:08 | Voćarstvo

malina

Procenjuje se se da je 2007.god. u Srbiji na 15.000 hektara proizvodnja maline (sveže) dostigla 80.000 tona na parcelama koje ne prelaze 0,5 ha. Zbog malih prinosa kada je u pitanju prozvodnja maline (5,3 t/ha) i velike razlike u otkupnoj ceni i ceni duboko zamrznutih proizvoda maline, isplativost proizvodnje i prerade bila je izuzetno velika, preko…Detaljnije

Marela – voćka budućnosti

09.08.2011 11:08 | Voćarstvo

marela

Jednostavnim kalemljenjem pupoljaka ili kloniranjem preko kulture tkiva “in vitro” možemo dobiti novu sortu marele sa kasnijim zrenjem i na taj način produžiti sezonu berbe i potrošnje svežih plodova. Ova voćka ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje a kiselija od trešnje. Neke sorte su samooplodne što je važno znati, jer ljudi često izbegavaju da je…Detaljnije

Proizvodnja rasada povrća

09.08.2011 11:08 | Povrtarstvo

rasad paprike

Proizvodnja rasada jedan je od najvažnijih segmenata proizvodnje povrća iz razloga što od njega izravno ovisi i uspjeh cele proizvodnje. Osim toga proizvodnja povrća iz rasada puno je sigurnija, pre dolazi do plodonošenja i berbe, a zbog ujednačenijeg rasporeda biljaka u polju formirani plodovi su krupniji i ujednačeniji. Iako proizvodnja rasada povrća u našoj zemlji ima…Detaljnije

Plavi patlidžan – kako ga uzgajati

09.08.2011 02:08 | Povrtarstvo

plavi patlidzan

U medicinskoj enciklopediji plavi patlidžan je opisan kao vrlo otrovna biljka. Gaji se zbog plodova koji se u ishrani koriste samo kao prerađeni, kuvani ili pečeni, nikada sveži. Plavi patlidžan je tropska biljka iz porodice pomoćnica poreklom iz Azije, tačnije iz Istočne Indije, gde i danas postoji mnoštvo divljih formi. To je biljka koja je u…Detaljnije

Stajsko đubrivo – organsko peletirano đubrivo

09.08.2011 01:08 | Povrtarstvo

stajsko djubrivo

Najvažnije organsko đubrivo svakako je stajnjak. Stajnjak predstavlja osnovno đubrivo jer sadrži sve hranjive elemente potrebne za ishranu biljaka. Pored hranjivih elemenata, zahvaljujući svojim organskim sastavima, stajsko đubrivo popravlja fi zičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. S toga je njegov značaj nezamjenljiv. Stajsko đubrivo se redovno tokom jeseni razbacuje po poljoprivrednim proizvodnim površinama (povrtnjacima, voćnjacima i…Detaljnije

Morač – začin s Mediterana

09.08.2011 01:08 | Povrtarstvo

komorač

Morač , komorač, slatki kopar, finokio, fenel, sve su to naši i strani nazivi za vrstu koja na Primorju živi kao divlja, aromatična biljka. Potiče iz Mediterana. Nije onda ništa neobično što se najviše gaji u Italiji i Francuskoj. Dalmatinci ubiru lišće samoniklog morača i od njega spravljaju jela i začine. Koristili su ga stari Egipćani,…Detaljnije