среда, 23. новембар. 2011. 16:11

Amon F1 je eksperimentalni hibrid kupusa iz Superiora Velika Plana. Tokom 2006. ispitivan je u tri setvena roka: 1. u ranoj prolećnoj setvi kod profesionalnog baštovana Tomislava Rankovića iz Donje Livadice kod V. Plane, gde je odgajen u plasteniku sa standardnim hibridima i doneo glavice prosečne mase od 2460 g, ili 80 t/ha, sa vremenom zrenja poznatog ranog kupusa Tukana. Berba je završena polovinom juna.

Drugi rok setve bio je 4. april u Superioru. Setva je obavljena u kontejnerima sa 42 ćelije, koje su punjene supstratom Floragard B fine uz dodatak 20% zeolita (zeoplanta). Nicanje je trajalo 5 dana. Svako zrno je niklo. Rasad je bio tako bujan da smo ga sadili u iskopane i zgorelim stajnjakom pođubrene jame, kao paradajz, 20 dana posle nicanja, tj. 29. aprila. Svaka biljka se primila i nastavila da raste bez ikakvog stresa, jer je imala busen na korenu, a ni lišće nismo potkresivali kao što se radi sa čupanim rasadom. Razmak sadnje je bio 70 x 40 cm. Biljke su redovno okopavane i navodnjavane, a herbicidi nisu korišćeni. Bila je ovo organska proizvodnja. Za kratko vreme lisna masa je pokrila celu međurednu površinu i na taj način sprečila rast korova i prekomerno isparavanje vlage iz zemljišta. Kupus nije prskan ni prihranjivan, samo je redovno navodnjavan, u početku natapanjem iz creva a kasnije sistemom kap po kap, sa dva creva po svakom redu, tj. voda je kapala sa obe strane biljaka niz red. Na ovakav način dobili smo izvanredno bujne biljke i krupne glavice, što znači ogroman prinos.

Berba je obavljena 11. jula 2006, 65 dana posle rasađivanja. Prosečna masa glavica bila je 3576 g, što je dalo prinos od neverovatnih 127,7 t/ha! To je bilo 58% od prinosa biljne mase, jer je svaka biljka imala prosečno 20 slobodnih, spoljnih listova, koji su činili rozetu koja je hranila glavicu. Računajući i lisnu rozetu prinos biljne mase bio je 181.334 kg! Treba znati da se list kupusa može da koristi u ishrani, kao raštan, a da ne govorimo koliko je dobar u ishrani životinja. Zeleni list je hranljiviji od glavice, jer sadrži mnogo više A vitamina i minerala, posebno magnezijuma.

U poređenju sa klasičnom sortom Srpski melez 4, Amon je dao za 50% veći prinos. Uz to, imao je sličan ukus i kvalitet koji se najviće ceni kod naših potrošača, znači sočan, krt i sladak. Treži rok setve bio je 3. jula (mesec dana kasnije od optimalnog roka), sadnja 5. avgusta, a berba 24. novembra. Ovaj rok sadnje je zaliven samo posle sadnje, malčiran je crnom folijom i prepušten prirodnim uslovima navodnjavanja sa neba. U ovako kasnoj setvi i sadnji klasične sorte i hibridi kupusa nisu uspeli da formiraju tržišne glavice, a Amon jeste. U ovakvim uslovima dao je glavice prosečne mase od 2130 g, ili 76,070 t/ha.

Na osnovu ovih rezultata odlučili smo da ovaj hibrid prijavimo radi priznavanja i unošenja na zvaničnu Listu sorti polj. bilja, kako bi svi zainteresovani mogli da nabave njegovo seme.