четвртак, 11. август. 2011. 17:08

Mini povrće je za relativno kratko vrme napunilo džepove proizvođača i pobralo simpatije svojih potrošača.Težnja proizvođača da uzgaja kulturu čiji su prinosi znatno niži, a cene veće od onih za povrće standardne veličine zvuči nelogično, ali nikako to i nije. Dugogodišnja težnja proizvođača učinila je, uz obilno đubrenje i navodnjavanje i uz intenzivnu zaštitu i razvoj tehnologije da plodovi sa godinama postaju sve krupniji, pa time i isplativiji. Međutim, umesto da zarade budu sve veće, ponuda je postala toliko jaka da je preplavila potražnju i sama sebi srozala vrednost.

Bilo je pitanje vremena kada ce u trci za profi tom nekome sinuti, pa da sve krene u suprotnom pravcu. Francuzi su imali spreman odgovor. Rađanje zrelih plodova teških od 10-30 grama, počelo je da uspeva. Dok se sa jedne strane gube tone, na drugoj je sadržaj sve gušće koncentrisan. Jednostavno, sam hemijski sastav, aroma, miris i ukus koje ima mini povrće uspeva ubedljivo da porazi svoju standardnu rodbinu. Tako, na primer, minijaturni paradajz uspeva da na sobnoj temperaturi ostane svež i do tri nedelje, čime znatno nadmašuje onaj kojim smo se uvek gostili. Naravno, rešenja za probleme novog prozivodnog procesa još uvek su u povoju. Cvekla se npr. seje izuzetno gusto kako bi se sprečilo formiranje krupnog korena, a kukuruzu šećercu pogoduje oskudnije đubrenje i navodnjavanje. A kako je posebnost ispred, tako je i na kraju prozivodne linije za procese prerade mini plodova izrađuju se specijalne mašine i formiraju novi standardi.

Zanimljivo je da su, pre oko četiri decenije, početni pokušaji da se uzgaja mini povrće krenuli od proste berbe ploda ili njegovog dela koji je još u fazi formiranja. Ali, dok je to upalilo kod mlade mrkvice koja je bila izuzetno ukusna, paprika je bila još izuzetnije bljutava. Umesto ove ideje, Francuski agrotehničari i selekcionari su se brzo i uspešno okrenuli stvaranju specijalnih sorti, i zauzeli dominantan položaj u proizvodnji i izvozu mini povrća.

Kod nas, mini povrće još uvek nije zaživelo. Jedini izuzetak je bio po koji chery paradajz. Međutim pojavljuju se polako sa jedne strane zaintrigirani povrtari, dok je sa druge projekat “proizvodnja i prerada mariniranog mini povrća“ pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu već dao pozitivne rezultate. “Eksperimentalna proizvodnja marinirane mini cvekle, izazvala je veliko interesovanje potrošača. Za tren je bila rasprodata”, zadovoljan je bio dr. Mihail Đurovka.

Uprkos tome što obogaćen ukus, veličina koja olakšava pripremu, kao i atraktivne boje i oblici, imaju svoju cenu (čine bološko nutritivnu vrednost povrća lošijom), mini povrće svakako je rezervisalo svoje mesto pod suncem. Da li na njivama ili samo u okućnicama, za svakim stolom ili samo za restoranskim, minijature imaju prostora jedino da napreduju.